Koža ima višestruku ulogu u našem organizmu. Blokira ulaz patogena i pomaže nam u termoregulaciji, kada je vruće. Takođe, koža je i svojevrsni „dom“ neuronima koji nam pomažu da senzitivno reagujemo na svet oko sebe. Koža je i najveći i najizloženiji organ našeg tela. Šta kožu zaista štiti, šta može da je podmladi, a šta su samo naše želje podržane odličnim biznis idejama? Upravo zbog vidljivosti i potrebe da je zaštitimo ali i ulepšamo, postala je jedan od najvećih poligona mitova, nesporazuma, pretpostavki i nagađanja.
Koža „voli“ skupe kreme i one će je sigurno podmladiti – MIT
Proizvodnja krema za kožu je jedna od najprofitabilnijih delatnosti u svetu kozmetičkih preparata. U Sjedinjenim Američkim Državama je u periodu od aprila do juna prošle godine napravljen obrt od 1,1 milijardu dolara, što je bio pad 18 odsto u odnosu na prodaju u 2019. Uprkos njihovoj popularnosti, ogromnoj medijskoj kampanji i cenama, nijedna krema za kožu ne može potpuno da zaštiti kožu od sterenja, iako mogu da pomognu. U ovome su dermatolozi jednoglasni.
Profesor dermatologije Hywel C. Williams kaže da se jednostavnim hidratantnim kremama može postići dosta, ali da nijedna krema ne može i neće održati kožu mladom zauvek. Njegova koleginica Dr. Beth Goldstein iznosi da je 90 odsto starenja kože posledica fotooštećenja i da većina krema za koje se navodi da mogu da spreče bore i starenje nemaju za to adekvatne mogućnosti, ni stručne potvrde. Kreme koje mogu da pomognu, saglasni su doktori, jesu one sa širokopojasnom UV zaštitom, a one, naglašavaju, ne moraju da budu skupe.
Voda za piće je najvažnija za hidrataciju kože – pola MIT/pola činjenica
Ovo bi se prema rečima dermatologa, moglo nazvati poluistinom. Prema prof. Wiliams, voda za piće samo održava kožu hidriranom, ali samo u smislu da ona to čini sa celim telom, i sa kožom kao velikim delom. Ovo može biti činjenica samo u određenim trenucima koji su retki, pa i ekstremni, a to su toplotni udar ili teška dehidracija.
Koža ima najviše koristi od antibakterijskih sapuna – MIT
Prirodni mikrobiom kože je od vitalnog značaja za održavanje zdrave kože. Korišćenje antibakterijskih sapuna može da poremeti tu prirodnu ravnotežu, kaže profesor Williams. Dodaje i da oni mogu da budu lošiji za kožu od pH neutralnih sapuna.
– Redovno uklanjanje i dobrih i loših bakterija nije uvek najbolja ideja, osim ako to ne zahteva vaše okruženje. Recimo, ako radite u zdravstvu, obradi hrane, ili su okolnosti kao što su nas zadesile u smislu pandemije – dodaje dr Goldstein.
Prljava koža lica izaziva akne – MIT sa izuzecima
Po profesionalnom mišljenju prof. Williamsa, ovo je čista besmislica. I ovde ima izuzetaka, a u njih se „umešale“ baš kreme. Naime, koža može da bude kontaminirana i previše masnim supstancama iz krema i preparata za lice i kosu i masnom šminkom. Takođe, i razna ulja iz okruženja, vazduha, ili radnog mesta (ako radite sa hranom), mogu da budu izvori takve nečistoće.
– Akne nastaju složenom interakcijom hormona i kože, a ne prljavštinom. Ljudi će koristiti pilinge, tonere i mnoge proizvode za čišćenje lica kako bi sprječili akne, ali to često može samo da dovede do iritacije. Naše pore su začepljene keratinom, proteinom koji proizvode ćelije kože, a ne prljavštinom. Mikrobiom kože može da se razlikuje kod ljudi koji imaju akne, u poređenju sa onima koji nemaju, ali prljavština nije presudni faktor – objašnjava dr Goldstein.
Naučnici skreću pažnju na jedan zanimljivi, novi fenomen savremenog vremena. Naime, u protekloj godini došlo je do porasta pojave akni na delu lica ljudi koji predugo koriste mobilne telefone. Smatra se da razlog može da bude kombinacija kratkotalasne svetlosti sa pametnih telefona, znoja, prašine, toplote, trenja i bakterija na površini telefona. Savet je češće čišćenje ekrana mobilnog telefona, uz redovnu negu kože.
I čokolada izaziva akne – apsolutni MIT
Jednostavno rečeno, prof. Vilijams kaže da je ovo možda i najveći mit koji nema apsolutno nikakvo naučno utemeljenje.
Dermatolozi skreću pažnju na jedan zanimljivi, novi fenomen savremenog vremena. Naime, u protekloj godini došlo je do porasta pojave akni na delu lica ljudi koji predugo koriste mobilne telefone. Smatra se da razlog može da bude kombinacija kratkotalasne svetlosti sa pametnih telefona, znoja, prašine, toplote, trenja i bakterija na površini telefona. Savet je češće čišćenje ekrana mobilnog telefona, uz redovnu negu kože.
Svako izlaganje suncu je loše za kožu – MIT
Svako izlaganje suncu izaziva određeni stepen fotooštećenja, objašnjavaju naučnici, ali je određeno izlaganje suncu od suštinskog značaja za pojačavanje sinteze vitamina D. Ovo se posebno odnosi na ljude u regionima koji su udaljeniji od ekvatora i one sa tamnijom kožom koji dobijaju manje sunca. Sunce je glavni izvor vitamina D koji je važan za zdravlje kostiju i imunološki sistem. Takođe, UV izlaganje suncu ima antiinflamatorna svojstva koja mogu biti korisna kod nekih stanja kože, kao što su psorijaza i ekcem.
Međutim, ističe se da je sve viša stopa raka kože za koju se zna znamo da je kod bele populacije direktno povezana sa izlaganjem UV zračenju. Preporučuje se korišćenje kreme za sunčanje visokog zaštitnog faktora faktora, uz nošenje odgovarajuće odeće i boravak u hladu između 11 i 15 časova kada je sunce prejako. Takođe, ako se izlažemo suncu u najtoplijem delu dana, nikakvi preparati ne mogu da nam daju apsolutnu zaštitu.
Vitamin E pomaže da se oslobodite ožiljaka – MIT sa opasnim posledicama
Tokom godina je istraživano da li vitamin E smanjuje pojavu ožiljaka, ali su stručnjaci su bili jednoglasni u tome da su dokazi „neubedljivi“.
Dr Goldstein se slaže da trenutni podaci ne podržavaju upotrebu vitamina E kako bi se telo što pre oslobodilo ožiljaka. Neki istraživači kažu i da u pojedinim slučajevima to može biti štetno i da ima indicija i da postoji veza sa karcinomima kože. Potrebno je još studija. Za alternativu, dermatolozi predlažu proizvode od silikonskog gela koji, pokazalo se, sprečavaju širenje ožiljnog tkiva i poboljšavaju izgled zrelih ožiljaka.
Prirodni proizvodi i sastojci su bolji za kožu – MIT
Proizvodi koji se prodaju kao „prirodni“, veoma su popularni među potrošačima. Međutim, izraz „prirodno“ zapravo ne govori ništa o efikasnosti ili bezbednosti proizvoda.
I arsen je prirodan, i otrovni bršljan dolazi iz prirode, podseća prof Williams. Mnogi prirodni proizvodi veoma su skupi i nemaju dodatnih prednosti u odnosu na jeftinije, rafinisane proizvode. Prirodni proizvodi mogu da imaju isto toliko nuspojava kao i dobro testirani medicinski proizvodi. Zato, ako želite da platite više za nešto što ima etiketu „prirodno“ – platite, kažu doktori. Ali, to nije garancija ni da ste bezbedni, ni da će biti efekta. I prirodni sastojci, posebno u velikim količinama, mogu da izazovu alergije i da iritiraju kožu.
