Naslovna / Moja priča

Kako se Željka rešila 30 kilograma i šta je to donelo njenoj neizlečivo bolesnoj jetri

Marijana M. Rajić|11:30 - 23. 06. 2024.

– Ne dajem sebi lažnu nadu da će ishrana da me učini zdravom i reši moj problem. Jedini lek je i dalje transplantacija, ali znam da sam ovim potezom napravila veliku stvar za moje zdravlje i učinila koliko je do mene da možda malo usporim progresiju bolesti – priča Željka Bojić iz Beograda o neverovatnoj transformaciji koja joj je, kako kaže, vratila životnu energiju i elan, ali i poboljšala parametre funkcije jetre

Željka Bojić Željka Bojić pre godinu dana i danas: Tromost i zamaranje sam pripisivala samo i isključivo mojoj bolesti jetre i odbijala da prihvatim činjenicu da sam ustvari debelo zakoračila u gojaznost Foto: Nebojša Babić za kampanju Hemofarm fondacije „Najvažniji poziv u životu“/Željka Bojić/privatna arhiva

Ako vam se lice devojke sa fotografija učinilo poznatim, za to postoji veoma dobar razlog. Željka Bojić jedna је od 2000 osoba koje čekaju da im zazvoni telefon i da dobiju šansu za novi život. Višestruko nagrađivana kampanja „Najvažniji poziv u životu“ nas jeste prodrmala, ali se, nažalost, iz više razloga u Srbiji stvari u vezi sa transplantacijama nisu pomerile sa mrtve tačke.

Od beznađa do borbe za novi život: Nada u padanje predrasuda ne umire

Željka Bojić je pre godinu dana svoju potresnu životnu priču ispričala za naš portal.  U međuvremenu se što se tiče njene konkretne zdravstvene situacije nije promenilo ništa. Ciroza, nastala kao posledica komplikacije operacije kalkuloze žučne kese je njenu jetru načela još pre 14 godina. Promenila joj je život i donela zastrašujuću istinu: transplantacije jetre je jedini način da živi normalno, slobodno, bez straha od smrti.

Od sjaja do očaja, od beznađa do borbe za opstanak – tako Željka živi. Aktivna je u Udruženju transplantiranih i pacijenata koji čekaju na transplantaciju „Zajedno za novi život“ i širenju svesti o donorstvu. I dalje ne gubi nadu da će ljudskost preovladati i da će predrasude početi da popuštaju. Da će porodice uz neizrecivu bol u momentu moždane smrti bliženjeg na pitanje da li žele da doniraju organe reći „Da“ i tako spasiti nekoliko života, možda i njen. To je jedino što joj preostaje, uz nadu da će njena neizlečivo bolesna jetra izdržati što duže.

Svaki dan bi mogao da bude smrtna presuda: Zašto je došlo do promene?

Iako bi svaki novi dan za Željku mogao da bude smrtna presuda i to nije preterivanje, ova hrabra mlada žena zrači nadom, motivacionom i pozitivnom energijom i u životu i sa svojih naloga na društvenim mrežama. Pitam se često u sebi dok gledam njene fotografije i objave odakle joj snaga a onda shvatam: nema izbora, baš kao ni više od 2000 njenih saboraca.

 

Željka Bojić i Lidija Stevanović

Željka Bojić pre promene životnih navika sa Lidijom Stojanović, koja danas živi normalno sa transplantiranom jetrom Foto: Željka Bojić/privatna arhiva

– Jako sam se zamarala. Oticali su mi zglobovi, a biohemijski parametri za jetru su bili sve lošiji na svakoj narednoj kontroli. Isto je bilo i sa lipidnim statusom. Ja sam sve pripisivala samo i isključivo mojoj bolesti jetre i odbijala da prihvatim činjenicu da sam ustvari debelo zakoračila u gojaznost – objašnjava Željka Bojić u razgovoru za eKlinika portal razloge i „okidače“ fascinantne promene.

Gubitak kilograma donosi i bolje rezultate jetrinih parametara: Godinu dana bez napada holangitisa

– Najbitnije od svega, vratila mi se životna energija i elan. Koliko me bolest paralisala i učinila da mislim da nešto ne mogu ili ne smem jer sam bolesna, toliko sam sad dobila motivaciju i želju za životom. A najveće oduševljenje i sreća je bila odlazak na kontrolu nakon nekoliko meseci gde sam videla da su se pojedini parametri vezani direktno za bolest jetre se drastično smanjili. Tako, na primer, vrednosti gama GT (normalne vrednosti uglavnom su do 90) meni su pre promene ishrane bile 850-900. Sad su 350. I najvažnija stvar – ataci holangitisa koji su se sporadično javljali na 2-3 meseca, gotovo programirano, uništavajući moju jetru svakim novim atakom, sad se nisu javili godinu dana. Naravno, ne dajem sebi lažnu nadu da će ishrana da me učini zdravom i reši moj problem. Jedini lek je i dalje transplantacija. Ali, znam da sam ovim potezom napravila veliku stvar za moje zdravlje i učinila koliko je do mene da možda usporim malo progresiju bolesti – realna je Željka Bojić.

Željka Bojić sad

Nova, ali što je još važnije – zdravija Željka danas Foto: Željka Bojić/privatna arhiva

Nema izgovora za promenu: Meni je prvoj bilo teško, priznajem…

Naša sagovornica je i sa svojim prijateljima podelila radost zbog promene i razultata koje je donela. Fizički, sve se to već moglo i naslutiti, iako, naravno, ovde nije reč o nerezonskom imperativu „lep si ako si mršav“ – naprotiv. Jedini motiv je isključivo zdravlje, što se i pokazalo.

– Promena je jednostavna reč, a tako komplikovana. Jako teško je naterati sebe da promenimo nešto na sebi. Čini se nekad da se mnogo lakše nateramo da odsečemo šiške, promenimo boju kose… Ubrizgamo koji ml hijalurona ispod kože da bi izgledali mlađe. A mnogo teže menjamo navike koje doprinose unapređenju zdravlja i posledično mogu da nas učine mlađim. Meni prvoj je bilo teško, priznajem! Na svojim plećima sam nosila bespotrebno breme od 30 kilograma viška koje je činilo da se osećam tromo, da pripisujem umor mojoj već bolesnoj jetri. Oversize trend nošenja garderobe je doprineo da stanje ne posmatram toliko alarmantno.  A onda sam na današnji dan prošle godine ušla u nutricionistički studio Ane Petrović i rešila da svoj život, zdravlje i navike preuzmem u svoje ruke i promenim iz korena. Iz ove perspektive nakon godinu dana mogu da kažem ponosno sebi jedno veliko ‘BRAVO! Uspela si!’ – napisala je naša junakinja na svom Fejsbuk profilu.

Ključ je u balansu: Možeš, samo veruj u sebe!

– Već šest meseci uspešno održavamo ciljnu kilažu, a ono što je najbitnije ja se osećam preporođeno. Da li sada pojedem parče torte? DA! Da li smem da jedem pizzu? DA! Da li smem da pojedem čips dok gledam omiljeni film? DA! Da li to radim svakoga dana? NE! Ključ je u balansu! Kada iz korena promenite životne navike, jedno parče torte, jedna pizza ili kesica čipsa neće narušiti zdravlje, niti će broj na vagi da skoči. I nemoj da se plašiš i misliš da nećeš uspeti ako se vodiš mojom primerom i rešiš da uradiš istu stvar. Možeš, samo veruj u sebe! – poručila je Željka Bojić, ali i na ličnom primeru pokazala šta čak i teško bolesne osobe mogu da učine za sopstveno zdravlje.

Šta li tek mogu oni koji su zdravi? Gde su njihove granice? 

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
Bonus video:
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo