Mirjana Karanović ima samo jednu strast: Živi bez mesa, duvana i alkohola, dobru formu duguje genetici i vežbanju

Mirjana Karanović je glumica. Nema preciznijeg ni boljeg opisa njene ličnosti, dela, motiva za trajanje, života. Kroz uloge koje je ostvarila i ostvaruje, likove koje je ostavila u istoriji ali i nove, koje i danas gradi, svojom autentičnošću i harizmom poručuje: ako se zapitamo šta zaista hoćemo, znaćemo i ko smo.

Dobro zdravlje do 40.godine zaslugom genetike: Gluma motiv za brigu o sebi

Priznaje na početku razgovora za eKlinika portal da zapravo ni o svom psihičkom ni o fizičkom zdravlju nije razmišljala sve do neke 40. godine života. Dočekala ih je, kako kaže, u dobrom zdravlju verovatno zahvaljujući dobroj genetici i prirodnoj potrebi za aktivnošću. Ni roditelji Mirjane Karanović nisu u životu imali nekih ozbiljnih zdravstvenih problema.

– Tek posle 40. godine kada sam došla do kliše-razmišljanja da ulazim u neko doba starenja a da se pritom zapravo ne osećam starom, nekako sam se naterala da razmišljam o budućnosti celog tela i bića. Budući da je gluma centar mog života, ono što me pokreće, inspiriše i daje smisao, najveći motiv da počnem da vodim brigu o sebi jeste da što duže trajem kao glumica – kaže Mirjana Karanović za eKlinika portal.

Kako je Mirjana Karanović ostavila alkohol i cigarete, a zašto je prestala da jede meso: Njen dan ne može da prođe bez vežbanja

Iz navedenih razloga je pre 21 godinu prestala da puši. Tada su, dodaje, nekako logično prestali i drugi poroci. Ne možemo a da ne pitamo kojom snagom volje je to uspela, budući da se za glumački svet to gotovo smatra delom obavezne ikonografije?

– Bilo mi je teško uveče da sedim dugo u prostorijama u kojima najveći broj ljudi puši, pa sam prestala često i da izlazim. Moja potreba da se relaksiram alkoholom je vrlo brzo nestala i nisam više uživala u tome. Trebalo mi je mnogo vremena da se oporavim ako uveče popijem nekoliko pića, pa sam odlučila da i to ostavim iza sebe. Počela sam aktivno da vežbam, to radim svakodnevno. Pre 32 godine prestala sam da jedem meso. Ta odluka nije bila motivisana ideološkim razlozima. Nikada ga nisam volela i jednostavno sam u jednom trenutku shvatila da mogu da se hranim bez mesa, da ima namirnica koje volim i koje mi prijaju a nisu životinjskog porekla – priča glumica, i konstatuje da je do sada uspevala da balansira svoje potrebe i ciljeve. To važi i za one neizbežne male ljudske žudnje za slatkim i slanim užicima, koje pruža hrana.

Ako se čovek zapusti, nema povratka: U balansu, sa što manje strahova

Kada našu proslavljenu glumicu pažljivo slušate kako govori o životu, neminovno je pomisliti da je zaista u ravnoteži. To se jednostavno vidi na njenom telu, licu i stavu, a oseća po energiji. Objašnjava nam i zašto je utisak takav:

– Sa godinama sam shvatila da je balans ključ za dobro i fizičko i mentalno i svako zdravlje, ali i da se ne plašim stvari koje mi se dešavaju. Kada sam u prošlosti krivila sebe zbog nečega što mi se nije dopadalo, nisam još bila došla do toga da moram da balansiram svoje biće između onoga što je u njemu minus i onoga što je u njemu plus, i da nikada ne dozvolim da jedna strana preovlada. Znam da to ne mogu da imam svaki dan i da postoje periodi kada sam u boljoj energiji, ali sam naučila da slušam svoje unutrašnje glasove. Za mene je to sada potpuno prirodna stvar. Ne znači da sam stalno super i dobro, ali ono što sasvim sigurno znam je da neću dozvoliti sebi da budem loše i da se zapustim, a da iz toga nema povratka – odlučna je Karanović.

Mirjana Karanović: Kako preplitanje likova i sudbina koje glumac igra utiče na njega

Kako ste se kroz godine, sada i decenije plodne karijere nosili sa snagom, slabostima i osobenostima likova koje ste oživljavali na pozorišnoj sceni ili filmskom platnu?

– Isto koliko ja kreiram likove koje igram, toliko oni na određeni način utiču i na mene. Provociraju moje misli, mentalni sklop… Zbog toga je za mene gluma još uvek primamljiva i zanimljiva, jer igrajući različite likove ja zapravo preplićem svet tih nekad izmišljenih, nekad stvarnih ljudi sa mojim životom. To moj život čini vibrantnim, živim, uzbudljivim. Ono što sasvim sigurno znam a rano sam to shvatila, jeste da mene sve ono što radim na sceni izuzetno opušta i čini dobro za moje biće. Ma koliko neka predstava bila naporna i teška i emotivno, posle nje se osećam „restartovano“, rečeno na jeziku savremenog doba. Zahvalna sam na takvom vremenu provedenom na sceni. Za mene je scena jedan od izvora lične životne energije, veoma važan bez koga ni ostali resursi ne bi postojali – o svojoj najvećoj strasti kaže naša sagovornica.

Novo doba donelo nam je i dosta dobrog

A šta nam je po njenom mišljenju donelo, a šta odnelo ovo novo doba u smislu kvaliteta življenja?

– Pre svega, ovo novo vreme je učinilo da su nam dostupne mnoge informacije o kojima ranije nismo znali dovoljno, prvenstveno o zdravlju, načinu ishrane i života… Dalje, o tome kako se nositi sa nekim problemima za koje često mislimo da ih samo mi imamo, a krijemo ih iz straha da će nas osuđivati. Onda saznate da mnogi ljudi imaju slične ili takve probleme… Kada to u razgovoru sa prijateljima shvatimo ili otkrijemo, i to nas na neki način zbliži. Lakše je kad se otvoriš i ispričaš nekom šta te muči. To se ne odnosi samo na fizičke, već i na emotivne i mentalne probleme sa kojima se susrećemo u životu – priča glumica uz još jedan zanimljiv lični stav:

Ja sam osoba iz budućnosti, ne iz prošlosti

– Ja volim tehnologiju. Nisam osoba koja bi želela da živi u prošlosti. Pre bih rekla da bih volela da se rodim ponovo za 1000 godina, da putujem na druge planete… Imam duboku veru u čovečanstvo, pre svega u čoveka. Bez obzira na sve katastrofe koje nam se dešavaju, nisam katastrofična u odnosu prema svetu, životu i budućnosti. Verujem u ljudski um i ljudsku snagu.

Priroda ne mari za nas i ide svojim putem: Ljudi su najveće štetočine na planeti

Volite li prirodu, da li smo prekomerno bahati prema njoj?

– Volim prirodu, ali sam više gradski tip osobe. Posle 2000.godine počela sam redovno da odlazim u Sarajevo. Imala sam predstave na repertoaru Kamernog teatra i svakog meseca sam putovala do tamo i nazad. Videla sam kako se menjaju godišnja doba, prolazila pored izrešetanih kuća, jer su tragovi rata bili veoma prisutni. I danas ih ima, iako manje nego ranije. Onda sam videla kako svakog proleća lišće na Romaniji zazeleni ponovo i stvarno sam pomislila kako bez obzira na to šta ljudi rade, ubijaju jedni druge i čine razne druge grozne stvari, priroda ide svojim putem. Ne mari za nas i za naše male živote. Priroda ima svoj put. Ljudi su najveće štetočine na planeti i to će doći jednog dana na naplatu, ali mislim da će tako samo sebi naškoditi, a da će se priroda na kraju izvući. Ljudi neće. Ima jedna divna zanimljiva serija, koja se zove „Sweet toth“. Govori o tome kako će čovečanstvo ustupiti mesto drugim oblicima života – preporučuje zanimljiv sadržaj našim pratiocima i čitaocima Mirjana Karanović.

Ono što je njena ljubav i strast, uvek je sa njom

Sagovornica eKlinika portala nema hobi, ali i za to ima jednostavno objašnjenje. Kad se strasno bavite poslom koji volite, posebno kada je taj posao umetnost, zapravo nemate, kaže Karanović, potrebu ni za kakvim hobijem.

Bez namere da bude shvaćena pogrešno, mišljenja je da hobije imaju ljudi koji rade neke poslove za platu, dođu kući i više ne misle na to što rade, što im je posao u okviru radnog vremena. A ona je, naglašava, stalno u nekakvom kompletu sa glumom. Kada je na probi, njen kompletan život je tamo. I kada je van probe, tako je.

Nema privatno i profesionalno, jer se u njenom slučaju sve to prepliće. Zato nema potrebu da ima hobi, jer se njena ljubav i njena strast nalaze gde god da je. Ističe da je to hrani i kada se ne bavi nekom konkretnom ulogom, već crpi iskustvo za život iz uloga koje igra ili koje je odigrala.

Bez poruke mladima, evo zašto

Na našu molbu da za kraj razgovora pošalje neku poruku mladima, kaže da je teško poručiti bilo kome bilo šta.

– Mislim da su životi drugih velika inspiracija za sve, pa i za mlade ljude. Koga zanima, neka pogleda malo u moj život. Veliku ulogu igra motivacija, prethodne ideje o životu, ali pre svega – šta neko hoće? Kad bi čovek seo i iskreno sagledao šta hoće, pronašao bi i način i put. Na tom putu ima mnogo povreda, proklizavanja, ali samo oni koji to izdrže, samo oni koji se usprave i krenu dalje ostaju do kraja. Ja ostajem do kraja, a mlađi neka se odluče – neka se sretnu sa sobom i sa tim pitanjem: šta ti hoćeš? – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal Mirjana Karanović.