Nevena Plazinić (31) je lepa, mlada Beograđanka koja se već gotovo deceniju bavi nečim što žene obožavaju – manikirom. Još pre desetak godina imala je prvi napad retke autoimune bolesti, ali analize tada nisu pokazale ništa. Danas zna da je njena dijagnoza skleritis – upala beonjače (sklere).
Deset godina od prvog napada i „čistih” analiza do dijagnoze prošle godine: Kako je skleritis zvanično stigao u Nevenin život
Našoj sagovornici jedino je preostalo da uradi ono što bismo poželeli svakom koga zadesi bolest sa kojom se živi – da se bez fatalizma uhvati u koštac sa onim što je dobila kao iskušenje i uz primenu adekvatne terapije da sve od sebe: da istražuje, ne preda se i živi što funkcionalnije.
– Za konačnu dijagnozu i da imam skleritis saznala sam zvanično prošle godine, kada mi se desio veći i jači napad ( flare up). Pre deset godina imala sam blagu varijantu, odnosno episcleritis, koji je trajao recimo dva meseca. Tada su mi rađene razne analize i nista nije nađeno kao uzrok kao ni sada, pa mogu reću da je kod mene u pitanju idiopatska bolest. E sad, nekome je to udruženo sa drugim bolestima, meni, na sreću nije – priča nam Nevena o momentu saznanja da ima skleritis.
Skleritis i Nevenino traganje za rešenjem
Odmah je rešila da koliko je moguće uzme stvar u svoje ruke. Nisu joj, kako kaže, bili dovoljni „obični“ lekari, odnosno ono što zna i nudi „klasična“ medicina, iako je naišla dobre stručnjake i nije dugo lutala do konačne dijagnoze, nekih petnaestak dana. Skleritis je retka bolest, a kod nas postoji veoma malo specijalista za inflamatorne bolesti oka (možda troje, kako nam je rekla Nevena).
Stoga je počela da se informiše. Išla je i na kvantnu medicinu i na homeopatiju i dobila neke odgovore. Zato svoje iskušenje i ne voli da zove bolest već stanje. Tako joj je lakše i funkcionalnije.
Sagovornica eKlinika portala trenutno je na oralnoj terapiji kortikosteridima. Pije malu dozu (šest miligrama jedan, tri miligrama drugi dan), i to joj pomaže da drži bolest pod kontrolom. Uradila je još nešto važno – počela je da eksperimentiše sa ishranom i nada se da će joj to u jednom trenutku pomoći da se oslobodi „hemije“.
I najobičnija svakodnevna situacija može da bude „triger” da se skleritis javi napadom: Eksperiment sa sirovom hranom
Nevena je mišljenja da je u njenom slučaju jasno šta je izazvalo autoimunu reakciju organizma.
–Definitivno, meni je triger za upalu stres. Mislim da to bio i glavni uzrok, uz još neke okolnosti, moju hipersenzitivnost… Sada novi napad može da isprovocira bukvalno i neka dnevna situacija, saobraćaj, da se zbog bilo čega iznerviram, neka nepravda, na primer. Može da ga izazove i veliki i mali stres. Ono što sam najnovije uradila je da sam četiri, pet nedelja bila na sirovoj ishrani. Mislim da mi je to dosta pomoglo da kad se javi upala i uz terapiju, simptomi budu mnogo blaži. Nemam bol kakav bih inače imala. Inače, u slučaju napada, levo oko mi blago pocrveni i to traje možda dva, tri sata. Ujutru mi je teško da otvorim oko, osećam grebanje, blagi bol pri pokretu oka. Nekad prestane za dan, nekad malo bude i sutradan, zavisi od dana do dana. Prvi put je bilo grozno, imala sam i neuralgiju gotovo cele leve strane. Posle je bilo podnošljivije, pre svega jer sam znala šta treba da radim, kako da doziram terapiju – opisuje naša sagovornica.
Promena ishrane i različita mišljenja: Nevena misli da joj novi režim pomaže
Šta je to promenila u režimu ishrane?
– Izbacila sam gluten, sve vrste mesa, mlečne proizvode. U suštini, jedem sve sirovo i što svežije. Ranije sam bila češće na grupama u kojima se okupljaju pacijenti sa svojim iskustvima i značilo mi je, jer ih ni u svetu nema mnogo. Međutim, nisu svi spremni da promene način ishrane, svako bira svoje i to je u redu. Meni ovo uopšte nije toliko teško i čini mi se da mi pomaže. Generalno, deluje da ljudi koji su probali taj režim stvarno imaju manje tegobe kada se javi upala – odgovara Nevena Plazinić.
Episkleritis, jedan od oblika skleritisa Foto: Shutterstock
Kad shvatiš šta je u pitanju, pomiriš se sa tim i lakše je
Od više vrsta skleritisa, Nevena ima spoljašnji. Još jednom se priseća prvih, jakih napada kada je bol bio izuzetno jak, zahvatao i sinus i vilicu. Doslovno, mogla je samo sa popije brufen i da, kako kaže, samo moli Boga da za pola sata prođe.
– Tada uopšte nisam bila funkcionalna. Ali to je to – kada krene nešto a ne znaš šta je, ni lekari ne znaju šta je, problem je. Kad shvatiš šta imaš, prihvatiš, onda znaš otprilike koja terapija ti pomaže, šta možeš da radiš. Sada nisam više u panici kao što sam pre bila, znam šta mi je činiti da mi bude lakše – daje nasmejana devojka smislen savet i drugima.
Podrška i poverenje okoline
Razgovor sa osobom kakva je Nevena Plazinić ohrabruje, oplemenjuje i daje nadu i motiv drugima sa dijagnozama hroničnih bolesti. Jer, terapija je kažu i lekari, tek „pola posla”…
– Ne dozvoljavam da me skleritis ometa u funkcionalnosti zato što moram da živim i radim normalno. Moji prijatelji, moja porodica, svi u suštini znaju šta mi se dešava tako da tu imam podršku i razumevanje. To je veoma važno. Naravno, ima momenata kada mi malo popusti entuzijazam, kada se preispitujem. Na sreću, brzo prođe – naglašava Nevena.
Ne bojim se kortikosteroida: Funkcionišem normalno, daću sve od sebe da ne budem ceo život „na hemiji“
Da li je plaši dugotrajno korišćenje kortikosteroida, u nekim situacijama jedine medikamentozne opcije za inflamatorne bolesti?
– Ne. Terapiju primam povremeno i to u neuporedivo manjim dozama nego ranije. Sada nema straha jer uopšte ne razmišljam o tome. U početku se jesam bojala i pitala se da li treba ili ne… Ja sam posle prvog napada pila 60 miligrama, sad pijem šest ili tri. Kombinujem terapiju, slušam savete lekara, hranim se zdravo, nemam nikakve neželjene efekte. Pratim razna istraživanja. Čitala sam priču doktorke koja je imala lupus i izlečila se promenom ishrane, znam da ću i ja ići ka tome. To će biti dug proces, ali verujem i znam da ću se sigurno izlečiti – ne ostavlja dilemu pozitivna Nevena Plazinić u razgovoru za eKlinika portal.
