Zvezdin golman posle stravične nesreće preživeo kliničku smrt i komu: Iako u kolicima, Zvonko Milojević je srušio sve lekarske prognoze

Zvonko Milojević (53) spada u niz omiljenih fudbalera koji su branili boje Crvene Zvezde. Virtuoz između stativa panterskih poteza i bravura, na golu je uvek stajao sa osmehom. Nažalost, sa zlom sudbinom susreo se na auto-putu kod nemačkog grada Ahena 2007. godine, nedugo pošto je rešio da, kako se to u fudbalskom svetu kaže, okači kopačke o klin.

Podsećanje na noć nesreće koja mu je promenila život: Zvonko Milojević i sećanje na kobni momenat

Milojević je sa 17 godina debitovao za prvi tim i odmah kročio na evropsku fudbalsku scenu u utakmici UEFA kupa protiv ekipe Kelna. U istoriju Crvene Zvezde upisao se kao član ekipe koja je postala klupski prvak sveta u Tokiju 1991. godine, u čuvenoj utakmici protiv tima Kolo Kolo i pobede od 3:0. Nakon odlaska iz Zvezde odlazi u Belgiju, gde igra za Anderleht i Lokeren.

– Sredinom novembra 2007. godine išao sam iz Belgije u Beograd. Na auto-putu kroz Nemačku promašio sam skretanje za Keln. Usporio sam nakratko, sa namerom da se vratim na pravi put. Sve se desilo u trenutku. Najpre su jaka svetla nekog kamiona obasjala moj automobil, pa je usledio ogroman prasak. A onda mrak i tišina… Sve je stalo, život je stao – ispričao je kasnije Milojević.

Strašne povrede, klinička smrt, koma… Bitka i protiv loših prognoza lekara

Udes je bio stravičan. Na Milojevićev automobil je naleteo kamion i gurnuo ga na šleper ispred.Prema navodima svedoka, vatrogascima je trebalo tri sata da iz smrskanog automobila izvuku Milana Lovrea, oca fudbalera Gorana Lovrea koji je putovao sa Milojevićem i nekadašnjeg Zvezdinog gomlana. Lovre nije imao teže povrede, ali Milojević nije bio takve sreće. Zadobio je prelom baze lobanje sa krvarenjem u mozgu, prelom donjih ekstremiteta i prelom kičme. U komi je bio 12 dana, a za to vreme je više puta operisan. Prognoze lekari najpre nisu mogli da daju, a kada se probudio iz usledilo je njihovo iznenađenje, ali opet uz loše prognoze zbog veoma teških povreda.

Šok za lekare: Šta ga je spasilo i kakvu važnu poruku ima za mlade ljude

– Doživeo sam kliničku smrt. Lekari su se borili za moj život, svi organi su mi otkazali, počev od pluća, preko bubrega, do mozga. Sećam se buđenja iz kome. Mogao sam lepo da kažem kako se zovem, kako mi se zovu roditelji, supruga, brat… sve što su me pitali. Bili su u čudu kako je to mogućeU životu me je održalo i spasilo to, posle su mi rekli, što sam imao jako srce. Nisam pio, nisam pušio, nisam imao poroke. Eto, i to je jedna od mojih poruka, naročito mladima, da se ne prepuštaju olako porocima. Čovek jednostavno ne zna šta može sve da mu se dogodi i koliko je dobro dok ne prkosi sudbini. Lekari su govorili su da neću moći ni da se hranim, ni da pričam ni da sedim… Trebalo bi sad da pocepaju diplome, pogotovo oni doktori u Nemačkoj koji su to prognozirali – ispričao je poznati fudbaler za Telegraf devet godina posle nesreće i objasnio kako bori sa nastalom situacijom:

Kad je glava na ramenima, sve je moguće

– Govorili su da ću se hraniti na kašičicu, da ću samo ležati u krevetu. Da neću moći da govorim, da će uspeh biti ukoliko uspem samo da sednem. I ja sam seo, bar u invalidska kolica. Uspeo sam i da sednem za volan automobila. Postigao sam mnogo više nego što su predviđali. Opet, nisam zadovoljan. Potrebno je još mnogo snage, volje, kao i nekih lekarskih intervencija (matične ćelije). I dalje čekam bolje dane, da medicina napreduje, jer ne kaže se džabe da kad je glava na ramenima sve je moguće – govorio je Milojević.

Bez velikih očekivanja, ali i bez crnih misli i predaje: Podrška prijatelja, porodice i Zvezde

U medijima je ponavljao da nije dozvolio sebi da padne u „bedak“ i razočarenje, jer spada u ljude koji ne dozvoljavaju da problem koji imaju upravlja njima, već obrnuto. Može da vozi auto sa daljinskim komandama. Velika želja da napravi makar 10 koraka nije ga napustila iako je povreda teška i takve prirode, da su šanse realno male. Milojević je racionalan i nema velika očekivanja da se ne bi razočarao.

Od nesreće, veliku podršku su mu pružali pre svih kumovi Dejan Stanković i Aleksandar Janković. Zvezda ga, kako je izjavio, nikad nije odbila i uvek je pomagala. Ni ovo što je uspeo ne bi mogao bez ogromne podrške i ljubavi porodice, supruge i dece, na koju je veoma ponosan.