Željka čeka i bebu i transplantaciju jetre: Ne plašim se smrti, verujem da će Bog čuti moje molitve

- Ono što mi daje snagu da istrajem na ovom celom putu jesu reči mog divnog prof. dr Đorđa Ćulafića, koji je kada sam mu saopštila da sam trudna rekao da ćemo se svi zajedno potruditi da to malo biće dođe na ovaj svet - kaže Željka Bojić koja uz transplantaciju jetre čeka dečaka, i u njegovo ime moli ljude da u najtežim životnim trenucima ipak kažu "DA" doniranju organa

"Nije smrt to čega se plašim i od čega strepim. Više se plašim koliko dugo ću moći da podnesem ovakav život, život koji se svodi na iščekivanje smrti" - ispričala je Željka Bojić iz Beograda pre dve godine u emotivnoj ispovesti za eKlinika portal. Tada se svakog jutra sa strahom budila u nadi da joj jetra neće potpuno otkazati. A danas? Danas se, baš kao i Željka, bavimo samo životom koji uvek pobeđuje. Strah od smrti preselio se na neku drugu adresu.

Nova jetra negde čeka Željku: Strah i vapaj za život, ali pre svega bitka za budućnost

Preporučujemo

Ciroza jetre nastala je kod Željke kao posledica komplikacije operacije kalkuloze žučne kese pre 16 godina. Promenila joj je život i donela strašnu istinu. Transplantacije jetre je jedini način da živi normalno, slobodno, bez straha od smrti. U međuvremenu se što se tiče njene dijagnoze ništa nije promenilo. Ciroza nije reverzibilno stanje. Željkinu jetru ništa ne može da izleči. Transplantacija je jedino rešenje da izađe iz matrice od sjaja do očaja. Od beznađa do borbe za opstanak.

Naš prvi razgovor bio je dramatičan vapaj nade za život. Vreme, promena nekih životnih navika ali i prst sudbine, ona čuda u koja verujemo i koja se dešavaju, ipak su promenili pravac i brzinu "točka" njenog života. I dalje je tu krik za život. Ne samo njen, već i oko 2000 saboraca koji čekaju neki organ jer im je to jedina nada. Međutim, Željkina priča sada više nego ikada u sebi nosi nešto što se zove bitka za budućnost.

"Pazi šta želiš! Možda se i ostvari": Lekcija o nadi, ali i promeni

Pitam je šta joj prvo pada na pamet kada pogleda u relativno blisku prošlost...?

- Kada se vratim tri godine unazad u period kada sam stavljena na listu čekanja za transplantaciju, ujedno i period kada sam počela javno da govorim svoju ličnu priču a sve sa ciljem da promenim svest ljudi u našoj zemlji i razbijem predrasude i tabue vezane za doniranje organa, sećam se da sam skoro na kraju svakog intervjua kada bi me novinari pitali šta bi mi novi organ omogućio i koje su to želje koje su sada na “stand by” i koje čekaju da budu ostvarene, odgovor skoro uvek bio isti – da budem majka! Sad iz ove perspektive, dok razgovaram sa tobom, nisam još uvek svesna da sam prešla već pola puta ka ostvarenju te najveće želje. Ali, malo biće koje se upravo vrpolji u mom stomaku me opominje da ozbiljno počnem da verujem u ono čuveno “Pazi šta želiš! Možda se i ostvari!” - odgovara presrećna buduća mama.

Luda želja za životom i pozitivne misli: Šta znači istrajati i kako je reagovala njena jetra?

Željkin lik upamtili smo u kampanji "Najvažniji poziv u životu". Promena koja je usledila novim, disciplinovanim režimom ishrane bila je frapantna. Ali, dozvolićete slobodu autoru ovog teksta za potpuno subjektivni sud: poznajući Željku, bilo je jasno da promena nije samo fizička. Nešto važno desilo se u njenim očima i stavu i pre nego što je ispod svog srca čula još jedno.

Da li misli da je dobra poruka u ovom kontekstu: veruj, trudi se i - biće dobro?

- Upravo tako. Ono što me držalo sve ove 3 godine koliko čekam spasonosni poziv da ne klonem duhom i nikad ne odustanem je moja luda želja za životom, pozitivne misli... Ali, i svakodnevno postavljanje pitanja “Ček', šta ja još mogu da uradim da pomognem sebi?”. Kao prvi odgovor nametnula se promena režima ishrane. Ona je dobrim delom zaustavila progresiju moje bolesti, ali i doprinela tome da ja sebe više nisam posmatrala kao bolesnu osobu. Dobila sam više životne energije, elana u svakom smislu te reči. Mislim da je trudnoća koja je došla spontano nakon svega toga samo jedna kruna i nagrada za to što sam verovala da će sve biti dobro i trudila se da stvarno i bude tako - ističe naša sagovornica.

Nemerljivo važna podrška lekara: Ipak, bez prognoza...

Prvi "šok" (pozitivni, doduše) za njen organizam bila je promena režima ishrane. Onda je stigla i trudnoća. Kako lekari sagledavaju njenu trenutnu zdravstvenu situaciju?

- Za sad ne daju nikakve precizne prognoze, jer zbog prirode moje bolesti uvek je sve neizvesno. Ono što mi daje snagu da istrajem na ovom celom putu jesu reči mog divnog prof dr Đorđa Ćulafića, koji je kada sam mu saopštila da sam trudna rekao da ćemo se svi zajedno potruditi da to malo biće dođe na ovaj svet. I on, zajedno za prof. dr Snežanom Plešinac, redovno prati moje stanje i trude se zajedničkim snagama da nijedan detalj koji bi možda potencijalno bio opasan za mene ili za bebu ne promakne - objašnjava Željka i dodaje:

Trudnoća ima isceliteljske "moći" za mamin organizam: U kakvom je stanju sada njena jetra?

- Pre nego što sam ostala trudna, slučajno sam naletela na neki tekst u kom je pisalo da u toku trudnoće bebine ćelije putuju u krvotok majke i tako cirkulišu svih 40 nedelja koliko traje trudnoća. Da ukoliko kod majke postoje neka oštećenja na ćelijama i tkivima, bebine fetalne ćelije praktično zaleče mamine oštećene. Da je ta mikrocirkulacija između mame i bebe jedan naučni fenomen jer beba praktično pomaže mami da se izleči dok mama stvara novi život, odnosno bebu. I da, u stvari, jako često pojedine bolesti nestaju ili se menjaju u toku trudnoće, što se i kod mene pokazalo. Moje laboratorijske analize su značajno bolje. Čak su neki parametri i u referentnim vrednostima, iako nikakvu terapiju ne koristim - dobijamo od Željke još jednu čudesnu informaciju.

Između straha i vere u dobro

O čemu sada najčešće razmišlja? Ima li borbe između straha, neustrašivosti, ali i nepokolebljive vere da će sve biti okej? Sa svima "u lancu"?

- Sad je moja bolest nekako potpala u drugi plan. Moj fokus trenutno je na tome da sa bebom bude sve u redu. Sve misli i strahovi koji me prožimaju vezani su isključivo za bebu, a ne za to šta ću i kako ću ja. I želim da verujem da će Bog opet čuti moje želje i molitve i kao i do sad biti saveznik u mojoj borbi i da ću nekog lepog septembarskog dana na svet doneti jednog zdravog dečaka. On će mi dati najveći motiv i najjaču snagu da se borim do kraja - ubeđena je naša sagovornica.

Što se tiče podrške onih bez kojih pored lekara ne bi uspela, nema dilemu. To su, kaže, definitivno njen partner i porodica. Tu su naravno i prijatelji, koji su od prvog dana svakodnevno uz nju.

- Ako bih morala da stavljam na tas vage i da merim čija je podrška veća, to bi stvarno bila teška odluka. Iskreno, okružena sam ljudima koji mi pružaju bezrezervnu podršku i raduju se zajedno sa nama dolasku našeg novog člana - radosna je i zadovoljna Željka Bojić.

Mnoge mame će biti dobro ako srušimo predrasude, promenimo svest i prepoznamo važnost donorstva

Priznajem, dvoumila sam se da li da joj postavim ovo pitanje. Ipak, znajući koliko je duboko more Željkine duše, rizikovala sam ne samo zbog nje, već i zbog njenih prijatelja iz Udruženja transplantiranih i pacijenata koji čekaju na transplantaciju „Zajedno za novi život“.

Da si glas svoje bebe, šta bi rekla nekome čija je mila, bliska osoba doživela moždanu smrt?

- Kroz moj aktivizam na polju širenja svesti o donorstvu čula sam i svedočila mnogim životnim pričama koje se ne bi nastavile da neko tamo nije rekao to kratko i najteže izgovoreno “DA”. Ono što je evidentno jeste da se taj humani čin doniranja organa prepričava generacijama, jer je to kratko “DA” nekome vratilo mamu, tatu, sestru ili brata. Isto tako znam sigurno da bi jedina želja mog deteta, kao i sve dece ovog sveta bila – da je mama dobro, a s obzirom na to da su deca najiskrenija bića sa najčistijim željama, verujem da bi tamo neko to prepoznao i bez dileme rekao “DA” - potresno, ali uz mnogo nade završila je ispovest za eKlinika portal Željka Bojić.