Jetra, centralna laboratorija našeg organizma izložena je brojnim rizicima i oboljenjima. Na neka od njih može da ukaže promena vrednosti enzima jetre, ali je u određenim slučajevima jedino rešenje transplantacija ovog organa.
Kod jetra oboli od hroničnih hepatitisa, nema izraženih simptoma
Hronična zapaljenja jetre (hepatitisi) su podmukle bolesti jer u većini slučajeva ne daju izražene simptome, kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Đorđe Ćulafić, gastroenterohepatolog i upozorava:
– Bolesnici se uglavnom žale na umor i povremene nelagodnosti ispod desnog rebarnog luka, čemu ne pridaju značaj. Stoga se hronični hepatitisi najčešće uzgredno otkrivaju prilikom sistematskih ili drugih pregleda, kada se u biohemijskim analizama može uočiti poremaćaj enzima jetre. Ukoliko se ne preduzme adekvatno lečenje, bolest će vremenom progredirati u cirozu. To dovodi do manifestne simptomatologije: žutice, gubitka mišićne mase, otoka trbuha i nogu, životno ugrožavajućih krvarenja iz proširenih vena jednjaka i/ili želuca. Sa nastankom ciroze, nemamo mnogo prostora za primenu uzročno-kauzalne terapije, nego se tretman prevashodno zasniva na zbrinjavanju komplikacija – zakasnili smo!
Jetra i oboljenja koja je najčešće pogađaju
Sagovornik našeg portala je načelnik hepatološkog odeljenja Klinike za gastroenterohepatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bolestima jetre, kao i transplantacijama, bavi se dugi niz godina. Na pitanje koje su bolesti od kojih jetra najčešće strada, odgovara:
– U razvijenim zemljama 21. vek je sa medicinskog aspekta označio metabolički sindrom kao posledicu gojaznosti, nepravilne ishrane bogate ugljenim hidratima i nedovoljne fizičke aktivnosti. U sklopu metaboličkog sindroma je i masna jetra kao primarni afekt iz koga se može razviti zapaljenje-steatohepatitis, ciroza i/ili karcinom jetre. U Azijskim i nerazvijenim zemljama i dalje su dominantni hronični virusni hepatitis B i C. Iskoristio bih priliku da apelujem na naše građane da se vakcinišu protiv hepatitisa B, kako bi se blagovremeno zaštitili od ove opake infekcije. Ne treba zanemariti ni autoimune bolesti jetre i žučnih vodova. One na globalnom nivou imaju trend porasta.
Od alkohola ne strada samo jetra već i drugi organa, a ciroza ne nastaje samo zbog njega
U našem narodu je uvreženo mišljenje da se za propadanje jetre uglavnom vezuje alkohol. Profesor Ćulafić je saglasan, ali naglašava da je to samo „vrh ledenog brega“:
– Alkohol je svakako čest uzrok oboljenja jetre. Ali, i drugih organa: centralnog nervnog i endokrinog sistema, srčanog mišića, želuca, pankreasa. Nastanak alkoholne bolesti jetre nije u direktnoj proporciji sa dužinom pijenja i količinom unetog alkoholnog pića na dnevnom nivou. Naime, razgradnju toksične komponente alkohola, acetil-aldehida uslovljava ekspresija nekoliko gena. Time se lako može objasniti zašto neko ne dobije cirozu iako vremenski duže pije. Na žalost, većina smatra da je alkohol jedini uzrok ciroze jetre, zbog čega se svakodnevno suočavam sa pitanjima: „Otkud njemu ciroza, kada nikad nije pio?“ Ili komentarima poput „Zašto bih ja nekom donirao jetru kad je čitav život proveo u kafani?“
U kojim slučajevima je transplantacija jetre jedino rešenje i kakva je procedura
Prema rečima prof.dr Ćulafića, osnovni preduslov da se pacijent razmatra kao kandidat za transplantaciju jetre jeste da su sve druge metode lečenja iscrpljene, a pacijent je zbog popuštanja funkcija jetre i/ili krvarenja zbog cirozom uzrokovane portne hipertenzije životno ugrožen.
– Nakon što se postavi indikacija za transplantaciju sprovodi se multidisciplinarna dijagnostika. Pažljivo se pregledaju gotovo svi organi i organski sistemi. Ukoliko nema jasno definisanih kontraindikacija konzilijarnom odlukom, pacijent se stavlja na nacionalnu listu čekanja i prijavljuje Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja.
Brojni tabui o transplantaciji na čijem razbijanju je neophodno raditi
Za transplantaciju organa a među njima i jetre, prvenstveno zbog loše informisanosti i nedostatka tačnih informacija, kod nas je još uvek prisutno dosta tabua. Povremeno se kroz medije „provuče“ neka od priča koja javnost zainteresuje. Međutim, to svakako nije nedovoljno – zaključak je ne samo stručne javnosti.
Nedavno smo svedočili doniranju dela jetre (sin je bio donor majci u Hrvatskoj). Šta je „living – donor“ transplantacija? Da li je to situacija koja je retka (izuzetna po nečemu) ili se radi o proceduri koja takođe može da se sprovodi bez velikih posledica po donora?
– Living-donor transplantacija je procedura kada se od živog davaoca uzima deo jetre i presađuje obolelom od ciroze. Sa hiruškog aspekta, metoda je daleko komplikovanija i složenija od kadaverične transplantacije gde se presađuje cela jetra. Ovaj vid transplantacije primenjuje se u zemljama koje nemaju dovoljno donora ili gde se iz verskih razloga ne pribegava kadaveričnoj transplantaciji. Donirani deo jetre se u potpunosti regeneriše unutar 4 meseca. Ali, prema podacima iz multicentričnih studija, smrtnost donora iznosi 0,1 odsto – objašnjava profesor Ćulafić.
O značaju transplantacije jetre i samoj metodi
Za pojedine pacijente jedina nada je transplantacija jetre. Ali, ne samo za spašavanje života, već i njegov kvalitetan nastavak.
– Osim što se transplantacijom jetre spašava pacijent, taj novi život udiše se punim plućima. Naši transplantirani pacijenti zasnivaju porodice, dobijaju decu, završavaju fakultete koje je bolest prekinula, zapošljavaju se ili vraćaju na pređašnja radna mesta. Uopšteno, postaju aktivni subjekti koji značajno doprinose razvoju našeg društva – ističe sagovornik našeg portala.
Trenutak moždane smrti člana porodice je traumatičan i tužan, ali i nova šansa sa specifičnom težinom
– U tom za porodicu veoma osetljivom i tužnom momentu, njihova odluka o doniranju organa treba da bude motivisana spoznajom da će se život njihovog najmilijeg nastaviti kroz neke druge živote, ostavljajući neizbrisiv trag. Zahvaljući jednom DA, danas mnogi mladi ljudi žive svoje nove živote i nastavljaju tu tanku nit između smrti i novog dana. Na listi čekanja za transplantaciju organa imamo oko 2000 pacijenata, mnoge između 20 i 30 godina. Među njima je i tridestoro dece, a njihova jedina šansa je upravo to veliko DA – apeluje prof.dr Đorđe Ćulafić.
Šta kaže Zakon i ko odlučuje od doniranju organa
Pratioce našeg portala interesovalo je ko ima „poslednju reč“ kada se proglasi moždana smrt. Ako neko poseduje donorsku karticu, da li to znači da porodica svakako donosi odluku o doniranju organa?
– Zakon o doniranju organa i tkiva usvojen je 2018.godine i usklađen sa zakonima većine Evropskih zemalja. Novim zakonom ukinute su donorske kartice. Odredbe se zasnivaju na pretpostavljenom donorstvu, odnosno, svi smo donori, ukoliko se ne izjasnimo da to ne želimo. Međutim, kada se dijagnostikuje moždana smrt, bez saglasnosti porodice ne mogu se donirati organi – pojasnio je za eKlinika portal profesor dr Đorđe Ćulafić, gastroenterohepatolog.
