Partneri alkoholičara često „za sebe izvlače koristi“, pa zato i oni odbijaju lečenje i porodičnu terapiju

Alkoholičari nisu osobe koje određeni kontinuirani vremenski period piju određenu količinu alkohola, već oni koji zbog pijenja alkohola imaju neke posledice, zdravstvene ili socijalne. Neki simptomi bivaju potpuno neprepoznati u opštoj lekarskoj praksi jer su netipični i svakodnevni, pa često sledi pogrešno, odnosno neefikasno lečenje posledice, a ne uzroka.

Fenomen alkohola i njegov sedativni efekat u kome uživaju i oni koji nisu alkoholičari

– Ljudi piju od davnina jer je to jedan od najboljih sedativa koji postoji – „bolji“ od svih lekova za smirenje koji su u širokoj primeni. U toku i nakon konzumacije alkohola čovek je pričljiviji, raspoloženiji, sa više samopouzdanja, što je društveno ne samo prihvatljivo, već i poželjno. Naša kultura, odnosno društveni ambijent, izuzetno su tolerantni prema alkoholu koji je visoko kotiran u vrednosnoj hijerarhiji.

Ovako o fenomenu alkohola počinje razgovor za eKlinika portal prim. dr Ivica Mladenović, psihijatar, porodični terapeut i načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, i pojašnjava:

– Sa medicinskog stanovišta, alkohol zaista ima sedativni efekat jer deluje na iste receptore kao spomenuti lekovi – benzodiazepini. Ipak, kada bi se u kliničkoj praksi koristio kao sedativ, pacijentima bi trebalo smanjivati količinu (po čašicu), pa se u terapijskom procesu alkoholičari sa njega „skidaju“ benzodiazepinima. Međutim, taj poželjan efekat ne može neutralisati čitav spektar loših osobina alkohola, jer je povezan sa nastankom preko 200 bolesti.

Kada alkoholičari apstiniraju a kada se leče – radi se o potpuno različitim pojmovima

Veoma je važno, insistira naš sagovornik, odvojiti, odnosno napraviti razliku između nepijenja alkohola i lečenja alkoholizma.

– Apstinencija, odnosno uzdržavanje od konzumiranja alkohola može relativno lako da se uspostavi. Svako ko ima prosečnu inteligenciju može, ako to reši, da ne pije alkohol dan, dva, nedelju ili dve. Budući da je stres u današnjem društvu izuzetno veliki, alkohol je zgodan, prvi pri ruci da se malo čovek smiri, „spusti“, privremeno oseća bolje. Ali, ako i izdrži neko vreme, obično pod teretom svakodnevnih događaja poklekne, pa mu se, ako ne prođe kroz proces lečenja, vrati.

Ko su alkoholičari – definicija ne prema broju popijenih pića, već po posledicama

Pogrešno je, kaže prim.dr Mladenović, koji je i predsednik nacionalne Komisije za alkoholizam, definisati alkoholizam preko broja popijenih “čašica” alkohola. Alkoholičar je osoba koja pije alkohol i zbog toga ima posledice, ističe psihijatar i dadaje:

– Alkoholizam je bolest i ne dijagnostikuje se putem broja popijenih čašica, već postoje jasni kriterijumi koji to definišu. Recimo, jedan od kriterijuma je apstinencijalni sindrom (jutarnje drhtanje ruku), koji prestaje kada se popije jedna čašica. Tu je i efekat tolerancije, odnosno potreba da se sve više pije, velika žudnja za alkoholom, zanemarivanje drugih obaveza, itd. Konačno, često se pregaze i neki moralni principi da bi se došlo do alkohola i mogućnosti konzumacije.

Ko su „dolivači“, a ko ima „prekid filma“ u pijanstvu

Postoje, prema rečima sagovornika našeg portala, različiti tipovi alkoholičara. Delta alkoholičari su takozvani dolivači i to su osobe koje i laici prepoznaju, jer stalno piju.

– Mi, kliničari, za njih kažemo da piju po „mediteranskom tipu“, odnosno piju svoju dnevnu dozu alkohola u kontinuitetu. Za njih se metaforički kaže da su se napili pre nekoliko godina, i samo se dolivaju, pa ih i ne znaju u treznom stanju. Obično su to mirni pijanci. Zbog načina na koji piju strada im jetra, oštećuju se nervi i drugi organi – upozorava sagovornik našeg portala.

Šta je „fenomen prve čaše“?

Gama tip alkoholičara, nažalost, ne prepoznaju ni lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ni laici. Prim dr Ivica Mladenović objašnjava da se u tom slučaju radi o ljudima koji mogu da ne piju nedelju, dve, čak i više meseci. Međutim, kada se napiju, to čine po fenomenu „prve čaše“. Tako počnu i onda ne mogu da stanu do neke svoje odgovarajuće doze ili do napijanja.

Kod njih, opisuje načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, dolazi do prekida filma, rupa u sećanju, i obično su agresivni u pijanom stanju. Glavni razlog neprepoznavanja gama tipa alkoholičara su, prema njegovim rečima, upravo ti dugi periodi nepijenja.

Na koje simptome se žale alkoholičari i zašto uglavnom ne budu prepoznati u opštoj lekarskoj praksi

Veliki problem zdravstvenog sistema je, konstatuje prim dr Ivica Mladenović, to što naši lekari prepoznaju tek svakog dvadesetog alkoholičara. Potrebna je, prema njegovom mišljenju, sistemska promena načina edukacije po ugledu na Ameriku ili neke druge zemlje (npr. Finska), koje su imale sličan problem i rešile ga upravo tako.

Kod nas se od školskog nivoa do osnovnih studija medicine, pa i na specijalizacijama, kaže prim dr Mladenović, veoma malo ili nimalo uči o bolestima zavisnosti, pa jedino kolege koje su subspecijalisti mogu to i da prepoznaju i tretiraju.

– Klasični alkoholičar koji dolazi kod lekara i veoma često biva neprepoznat je osoba od tridesetih ili četrdesetih godina života. Najčešći simptomi na koje se žali su bol u želucu ili hipertenzija – kaže prim dr Ivica Mladenović i kreće pažnju na nešto veoma važno:

Pogrešno lečenje i pored ranih znakova alkoholizma

– Međutim, ako lekar ne pita pacijenta da li pije alkohol, lečiće mu posledicu a ne uzrok, što rezultira i višegodišnjim pogrešnim, odnosno neefikasnim lečenjem. Rani znaci koji mogu da upute na alkoholizam su povišeni trigliceridi, holesterol i MCV (jedna od analiza iz krvi povezana sa eritrocitima). Oni se takođe ne identifikuju kao pokazatelji alkoholizma.

„Audit test“ je, pojašnjava prim dr Mladenović, deo našeg nacionalnog programa za prevenciju i lečenje alkoholizma, i za njegovo sprovođenje postoji preporuka. Prema njoj, lekar opšte prakse bi jednom godišnje trebalo svakom pacijentu da postavi 10 specifičnih pitanja koja ovaj test čine, a koji se pokazao kao efikasna skrining metoda.

Mladi kod nas se rano „navlače“ na alkohol

Sledeći veliki problem na koji skreće pažnju naš sagovornik je velika dostupnost alkohola, iako kod nas postoji zabrana kupovine alkohola mlađima od 18 godina.

– Nije u mom domenu da govorim o sprovođenju i kontroli ovih mera, ali ako raspolažemo važnim podatkom da deca počinju da piju već sa 14 ili 15 godina, poenta je jasna. Produkt toga je rano „navlačenje“ mladih na alkohol, što je u našem društvenom miljeu čak i prihvatljiv model ponašanja. U društvu su ljudi koji popiju pričljivi, neki su i veoma zanimljivi… Čitave familije se okupljaju da se nešto proslavi, a zapravo se misli „mora da se zalije“. Nije slučajno da većina skupova, čak i zvaničnih, u institucijama, počinje pićem dobrodošlice. Tako se ljudi malo opuste, spusti se tenzija… A alkohol to zaista radi „majstorski“.

Broj alkoholičara u Srbiji je već godinama, prema podacima koje daje sagovornik eKlinika portala, u nivou 5 odsto ukupne odrasle (punoletne) populacije. To je otprilike nešto više od 200.000 alkoholičara. Ako uz to znamo da se na godišnjem nivou leči tek nekoliko hiljada njih, jasno je u kojoj meri je ova bolest prisutna a poražavajuće malo se leči. To ima, konstatuje prim dr Ivica Mladenović, ogromne posledice po pojedinca, porodicu i društvo u celini.

Deca iz porodica alkoholičara ponavljaju ovaj koncept ponašanja

Alkohol je, objašnjava dalje naš sagovornik, paradigma socijalno – medicinske bolesti. Nastaje u velikoj meri zbog uzroka iz socijalnog okruženja, a posledice mu vraća usled svog jakog rušilačkog efekta.

– U prvom redu, na udaru je porodica. Postoji i niz fenomena vezanih za alkohol, koji se tiču nasleđa i obrazaca ponašanja, poznatih kao transgeneracijska transmisija. Tako, ako smo u porodici imali roditelje koji piju, oca, dedu, verovatnoća da muško dete postane to isto je čak 20-30 odsto veća u odnosu na opštu populaciju. Još frapantniji podatak je da ženske osobe kojima je otac bio alkoholičar, imaju za 60 odsto veću šansu da se za alkoholičara udaju – navodi prim. dr Mladenović.

Zašto žene trpe i ostaju u braku sa alkoholičarima

Psihijatar i porodični prihoterapeut konstatuje i da je verovatno najveći problem sa kojim se suočavaju i oboleli i njihove porodice ali i lekari, odnosno terapeuti, održavanje alkoholizma u porodici.

– Naime, jedna od matrica ovakvih ponašanja je situacija kada žena godinama živi sa alkoholičarom. Živi, trpi, ali ništa ne menja. Ne razvodi se. Naravno, postoji pregršt ponekad racionalnih razloga i opravdanja za tako nešto. Takvi su ezgistencijalna dimenzija, nerazumevanje okoline, strah od budućnosti, „ne mogu zbog dece“… Ne želeći da negiram bilo koji od njih, potrebno je sagledati socijalne, ali i psihološke faktore, koji su ponekad i veći, značajniji činilac. Oni vuku i takozvane psihološke dobiti iz alkoholizma – kaže prim.dr Mladenović.

Dominacija partnera i autsajderska pozicija alkoholičara

Kako žena, ili partner alkoholičara (piju i žene, ali statistika kaže u daleko manjem broju od muškaraca), može da ima bilo kakvu korist od takvog života?

– Do ovog objašnjenja struka je došla pre više decenija. Jeste paradoksalno, ali u porodicama u kojima je muž i otac alkoholičar, dolazi do fenomena koji se zove „faza matrijarhata“. Žena preuzima sve funkcije u porodici. Ona se žali, kuka, ali to u praksi izgleda ovako: glava porodice pije, ali ipak u kuću donese neki deo potrebnog novca, plate. O svemu drugom odlučuje žena. Raspoređivanju novca, vaspitavanju dece, postavljanju prioriteta, trijaži onoga što je, po njenom mišljenju dobro ili loše. Uz već dezavuisanu poziciju zbog stanja u kome je, alkoholičar tako postaje potpuni autsajder – konstatuje naš sagovornik i detaljnije objašnjava:

Alkohol kao opravdanje, ali i nespremnost za izlazak iz zone (ne)komfora

– To znači da se ovde ne radi samo o sindromu žrtve, već i o jednoj vrsti, ako tako možemo da kažemo, izlaska iz njene zone (ne)komfora, odnosno ambijenta u kome je navikla da „vlada“. Zapravo, u braku u kome je jedan partner alkoholičar, postoje dve osobe sa ličnom psihopatologijom. Nijedna dovoljno samosvesna osoba sa integritetom neće to trpeti. Ona koja ostaje da trpi, uz svo razumevanje prethodno navedenih okolnosti, ima neki lični problem. On može da bude nesigurnost, socijalna anksioznost, nisko samopoštovanje, seksualna disfunkcija… – opisuje načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, koji dodaje:

Partneri alkoholičara ih često „odneguju“ zbog maskiranja sopstvene disfunkcionalnosti

– Stoga, ove žene alkohol uzimaju kao opravdanje za sve, maskirajući pritom svoje probleme o kojima ne žele, ne smeju ili neće da govore. Čak možemo reći da je žena u dobroj meri „odnegovala“ alkoholičara, da bi maskirala svoju disfunkcionalnost. Tako često opstuiraju i proces porodične terapije, jer bi morale i svoju ličnost i poglede na svet da podvrgnu preispitivanju, i svakako promeni.

Ne leči se alkoholizam već porodica, proces veoma zahtevan, ali u visokom procentu uspešan

Naš sagovornik podseća da je priča o alkoholizmu veoma kompleksna. Naglašava posebno da u Klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje stručnjaci ne leče samo simptome ili pojedinca.

Prema rečima prim dr Mladenovića, leče se, u stvari, brak i porodica. Tretman se sprovodi u dnevnim bolnicama, a za teže alkoholičare na odeljenju. Uspeh u lečenju je jako veliki, prenosi nam stručnjak ohrabrujuće informacije, ali i naglašava da je tretman je izuzetno zahtevan. Traje 2-3 meseca intenzivno, a potom još par godina u produženim terapijskim grupama.

U kom procentu su žene alkoholičari

I žene su alkoholičari.

POVEZANE VESTI

Profil alkoholičara u Srbiji: Mlad popije pola litre rakije, star se napije od 2-3 čašice

Delovanje alkohola na mozak, šta može da uradi jedno pijanstvo u mladosti

– Postoje špekulacije da se radi čak o odnosu 50:50, ali kroz praksu Instituta za mentalno zdravlje još uvek ne možemo da kažemo da se procenat izjednačava. Alkoholizam je ipak bolest pre svega muškaraca. Kada žene piju, to je najčešće kombinacija tableta i alkohola – objasnio je za eKlinika portal prim.dr Ivica Mladenović, sa kojim ćemo drugi deo razgovora na ovu temu, a zbog velikog interesovanja čitalaca za problem lečenja alkoholizma, objaviti za nekoliko dana.