Ekstremni vremenski uslovi nesumnjivo utiču na svaku osobu, ali čovek ima psihofizičku mogućnost da se adaptira na promene koje diktira spoljna sredina. Ipak, za neka zdravstvena stanja među kojima je i depresija, ako govorimo o depresiji kao poremećaju, postoje dokazi o intenziviranju simptoma u vremenskim prilikama kakve trenutno proživljavamo.
Koji simptomi mogu da se jave ili intenziviraju kada se udruže depresija i ekstremni vremenski uslovi
Snežana Mrvić, klinički psiholog u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, potvrđuje u razgovoru za eKlinika portal da je primetan veći broj pacijenata ovih dana. Neki dolaze na redovne kontrole, neki zato što im se stanje pogoršalo, a kako kaže, takva situacija nije iznenađenje.
– Zaista postoje istraživanja koje govore da se kod pacijenata sa dijagnostikovanom depresijom simptomi intenziviraju kada su ovakve meteorološke prilike. Postaju iritabilni, nervozni, više uznemireni. Imaju manje kvalitetnog sna, smanjen apetit… Ovakvo vreme utiče na regulaciju serotonina, neurotransmitera zaduženog za raspoloženje. Ono što je važno naglasiti jeste da u okviru poremećaja raspoloženja postoji nešto što zovemo sezonski afektivni poremećaj u okviru koga osobe manifestuju određene tegobe, uglavnom depresivne, sa promenom sezone – objašnjava Mrvić, koja definiše razliku između zimskog i letnjeg sezonskog afektivnog poremećaja.
Zimska i letnja depresija: Sličnosti i razlike između ova dva tipa sezonskih afektivnih poremećaja, osećaj stida, niže samopouzdanje…
– Tipičnije je postojanje takozvanog zimskog obrasca. Simptomi se obično javljaju sa početkom rane jeseni i traju do početka proleća. Može se reći da je ovaj tip učestaliji i mnogo više istražen. Međutim, iako je manje poznat i manje istraživan oblik, postoji i letnja depresija. Mnogi ljudi dolaskom vrelih, dugih, toplih dana, manifestuju svoje simptome depresije, koji se razlikuju od zimskog obrasca. Kod zimske depresije ljudi više spavaju. Pojačan im je apetit, smanjena volja, imaju pad energije, dok su kod letnje depresije potpuno suprotni simptomi. Javlja se agitacija, uznemirenost, insomnija, smanjen apetit, razdražljivost. Menja se nivo energije, ali ne tako da ste letargični ili hronično umorni, osećaj je više iritabilan. Ova pojava je često prisutna i može biti uslovljena različitim socijalnim i psihološkim faktorima – navodi klinički psiholog i dodaje:
Prelazak na letnju garderobu i mogući negativni efekti
– Pojedine osobe se suočavaju sa skidanjem odeće i otkrivanjem tela. Ako su osetljive, sa poremećenom slikom o tome kako izgledaju ili nižim samopouzdanjem, to može značajno da utiče na njihovu predstavu o sebi. Postoji mogućnost da dođe i do jednog vida samoprezira, stida, straha od sramote, osećaja da nismo dovoljno privlačni. Sve navedeno može da poveća simptome lošeg raspoloženja, rezultira povlačenjem, izolacijom ili samooizolacijom, kao i smanjenjem socijalnih kontakata.
Letnja depresija, izlazak iz rutine i osećaj gubitka roditeljske kontrole
Za sve zdrave, odnosno adaptirane ljude, važi da je struktura svakodnevnih aktivnosti i rutina ono što ih čini i održava funkcionalnim. Kada imamo neki svoj uhodani režim (posao, škola, redovni obroci, obaveze, hobiji…), stvari obično funkcionišu. Međutim, dolaskom leta a posebno ekstremnih vrućina, mnoge aktivnosti se prekidaju. Sagovornica eKlinika portala podseća i na važan deo roditeljske rutine koja se menja, a to je školski raspust.
– Tokom leta deca imaju mnogo više slobodnog vremena. Ako nisu na odmoru roditelji i dalje rade, pa se sada kao izazov postavlja i to kako održati kontrolu. Koliko vremena deca provode na internetu kada imaju više vremena, uz koje sadržaje (ako su u zatvorenom prostoru), gde idu i sa kim, ako su napolju… Sve to pojačava nemir i osećaj gubitka kontrole, uz hronični umor, koji je takođe izraženiji tokom leta. Naravno, sve ovo pripada psihopatologiji savremenog života, ali kod roditelja može da pokrene dodatni osećaj bespomoćnosti ili limitirane funkcionalnosti. O finansijskom stresu koji podrazumeva planiranje i realizacija odmora da ne govorimo – nabraja faktore rizika kao „okidače” mogućih simptoma letnje depresije Snežana Mrvić.
Foto: Shutterstock
Kako se dijagnostikuje letnja depresija
Ne samo zbog čestog olakog mešanja pojmova depresija i depresivno raspoloženje, već i boljeg razumevanja spektra mogućih osećanja u periodu koji trenutno proživljavamo, važno je znati koji dijagnostički kriterijumi moraju da budu ispunjeni da bi se nekome postavila dijagnoza letnje depresije.
– Prvo, mora da se javlja samo u tom sezonskom periodu: da počne sa početkom letnjeg vremena ili kasnog proleća, i da prestane početkom jeseni. U ostalom dobu godine osoba funkcioniše normalno i nema opisanih simptoma. To je prvi kriterijum. Ako ste sve vreme otprilike do kraja maja normalno funkcionisali a u maju se sa pojavom viših temperatura osećate preplavljeno zbog ovih promena, to je jedan od sledećih kriterijuma. Dalje, mora da se manifestuje klinička slika u vidu povišene iritabilnosti, agitiranosti, manjka sna, nervoze, manjka apetita… Da bi se postavila dijagnoza sezonskog afektivnog poremećaja u obliku letnje depresije takav obrazac mora da se ponavlja dve godine, odnosno, potrebno je da prođu dve sezone sa ponavljanim simptomima – objašnjava Mrvić.
Kada treba potražiti stručnu pomoć
Klinički psiholog ističe da je normalno da se u ekstremnim vremenskim uslovima svako ponekad oseća loše, bezvoljno, malaksalo, umorno, da nam „nije ni do čega”. Međutim, pojašnjava, sve dok smo funkcionalni pa često uz napor obavljamo sve ono što su nam zadaci i obaveze, sa nama je „sve u redu”.
Kada dođe do pada fizičke funkcionalnosti, tj. ne možemo da ispunimo svakodnevne aktivnosti onako kako smo to činili – eto alarma da se nešto dešava. Dakle, poentira naša sagovornica: kada više ne možemo da idemo na posao, kada smo po tipu ličnosti ekstrovertna, otvorena i komunikativna osoba a onda shvatamo da više ne možemo da se družimo sa ljudima, da nam ne prijaju, da nam smetaju, da se osamljujemo, da više vremena provodimo u kući… Ako važimo za pedantne osobe koje nešto stalno sređuju, čiste i drže uredno a onda nas odjednom okružuje haos i ne možete da ustanete iz kreveta: to su znaci da neodložno potražimo stručnu pomoć.
Poštovanje ličnog izbora i kapaciteta: Ne osuđujmo nekoga ako leti ne radi ono što je društveno prihvatljivo
Prema rečima Snežane Mrvić, stručnjak za mentalno zdravlje pre svega mora da pokaže razumevanje i da uzme u obzir sve specifičnosti ličnosti i faktora spoljne sredine.
– Nekim ljudima je prijatno da budu u okruženju velike grupe ljudi. Nekima nije. Neke osobe imaju potrebu da beskonačno budu na plaži, da se leti u potpunosti prepuste uživanju i zabavi, da se bez problema, kako se to danas popularno kaže mingluju (opušteno komuniciraju sa nepoznatima)… Sve što je socijalno prihvatljivo lepo je ukoliko čovek ima kapacitete da to isprati. Pojedine osobe to jednostavno ne mogu, protivno je njihovoj prirodi. Mišljenja sam da prvo njihovo okruženje, porodica i najbliži prijatelji treba da imaju razumevanja i da poštuju njihove izbore – kaže u razgovoru za eKlinika portal klinički psiholog.
Umesto zaključka: Život ne može da stane, moramo da se prilagođavamo
Bez obzira na to koliko ovi dani mogu biti nepodnošljivi, Snežana Mrvić kaže da jednostavno moramo da se potrudimo da naučimo kako da se i sa ovom vrstom pritiska „nosimo” što funkcionalnije.
– Koliko god da nam je sada teško, život ne može da stane. Moramo da nastavimo da funkcionišemo i zadovoljimo neke bazične egzistencijalne potrebe. Suština je u prilagođavanju i racionalnoj organizaciji. Naravno da nećemo, ako ne moramo, izlaziti u podne po najjačem suncu ili igrati odbojku na otvorenom. Što se tiče psihijatrijskih pacijenata, obavezan je odlazak na redovne kontrole i pridržavanje propisane terapije.
