Suzana Petričević o raku dojke: „Ovde je sramota priznati da ste bolesni, a ja nisam krila i značio mi je tuđi osmeh“

- Kad se prvi put susretnemo sa rokovima, sa vremenom, to je trenutak koji je jako važan. Mislim da sam baš tada odlučila i da nastavim da igram i da radim jer mnogo, mnogo ljubavi sam dobila i od svoje porodice i od publike - prisetila se glumica Suzana Petričević na panelu eKlinike o raku dojke suočavanja sa svojom dijagnozom, strahova, lečenja, ali i zahvalnosti zbog "novog" života

Suzana Petričević broji sa neskrivenom srećom: jedanaesta je godina od saznanja da je dobila rak dojke, od operacije, lečenja, oporavka... Danas se sa setom, ali i opomenom priseća sobe sa šest kreveta u Institutu za onkologiju i radiologiju i poručuje: žene, idite na redovne preglede!

O boravku na Onkologiji: "Nigde se ljudi ne zbliže kao u tom malom logoru"

Preporučujemo

Autentična, svoja, pozitivna, i dalje zaljubljena u predstave koje igra iako je od prošle godine formalno u penziji, Suzana Petričević je bez reči prihvatila da bude učesnica panela eKlinika portala "Rak dojke ne bira - Biraj prevenciju". Nije se libila da o bolesti govori ni kada je za nju saznala, a i danas je na tu temu otvorena, iskrena i veoma ekspresivna.

Ne krije da može odmah da se zaplače kada se seti te sobe na Onkologiji i dodaje da se "niko ne zbliži kao u tom malom logoru", odakle, nažalost, mnogih danas nema... Bila je, kaže, istinski srećna što su joj odatle "videli leđa", što može da se operiše.

"Značilo mi je da me drugi malo pomaze"

Glumica Narodnog pozorišta nije ni "međ' svetom" tajila šta je zadesilo. Nije joj mio mentalitet našeg podneblja u kome je, valjda, pita se, sramota biti bolestan? A podrška je potrebna, bez nje se ne može...

-  Meni je značio tuđi pogled, tuđi osmeh, značilo mi je nekako da me ljudi malo maze. I u pozorištu sam se bolje osećala što ljudi znaju. Bilo je, doduše malo, onih koji su me kritikovali u smislu šta se ja sada tu javno promovišem, da li ja to "skupljam poene"... No, to je govorilo o njima. Dobila sam pozive od raznih grupa udruženja žena koje se drže zajedno, zahvalna sam na tome. Međutim, za to nisam imala snage. Svoje udruženje sam pronašla u porodici u kojoj su se u to vreme silovito događale razne stvari, osećala sam da sam tamo najpotrebnija. I evo, i sada smo zajedno gotovo 11 godina kasnije - detaljno je na panelu opisala glumica rolerkoster tih dana, u šta se možete i uveriti u videu na kraju ovog teksta.

Od kvržice, preko odlaganja pregleda, do dijagnoze raka dojke

- Kad se prvi put susretnemo sa rokovima, sa vremenom, to je trenutak koji je jako važan. I mislim da sam tad odlučila i da nastavim da igram i da radim jer mnogo, mnogo ljubavi sam dobila i od svoje porodice i od publike - sa osmehom se seća Suzana Petričević.

Na pitanje kako je otkrila da se nešto dešava, koje simptome je osećala, Petričević je ispričala i kako je zapravo saznala da je miljenica sreće.

U februaru te godine ispod pazuha je osetila nešto neobično, žuljanje prilikom tuširanja i sređivanja tog dela tela. Nije bilo bola, ali, kako kaže, nešto je bilo drugačije, čudno.

No, tipično za veliki broj žena našeg podneblja, nije se odmah javila lekaru, imala je uplaćeno more - uvek je nešto preče... U julu je napipala kvržicu, da bi ultrazvučnim pregledom odmah bila uočena suspektna promena. Operisana je u oktobru i jasno je da je u kompletnom spletu okolnosti imala mnogo sreće.

Nažalost, neke žene je nemaju. I zbog toga su, pored ostalog, apel Suzane Petričević ženama da idu na redovne preglede i njena priča o raku dojke veoma važni za svaku damu i njeno okruženje.

Važno upozorenje o simptomu koji mnogi ne tretiraju ozbiljno

Iz izlaganja Suzane Petričević na panelu eKlinika portala "Rak dojke ne bira - Biraj prevenciju", svaka od prisutnih žena ponela je još jedno autentično svedočenje o simptomu koji je glumica kasnije ipak povezala sa bolešću, a bio je prisutan i godinu dana pre.

- Ja sam u stvari godinu dana pre tog otkrića počela da slabim, što zaista nije moj slučaj. U večitoj sam borbi sa nekim gramima ili kilogramima više zimi, onda se leti upristojim za plažu i tako... Znači, ja nisam tip koji bi mogao da jede, a da slabi. A tada sam jela, međutim, osećala sam da se brzo zasitim, ostavljala sam hranu na tanjiru i za godinu dana sam oslabila 4 kilograma. I bila sam srećna zbog toga, čak sam se hvalila drugaricama. Eto, možda će to nekome značiti kao signal, kao upozorenje - ispričala je pored ostalog Suzana Petričević.

Njenu važnu, ekspresivnu i emotivnu priču možete pogledati u nastavku: