Čekali su ga tri godine i zvali čudom: četiri meseca kasnije, njihov sin je umro u majčinom naručju

„Imala sam sreću da budem sa njim svakog dana“, rekla je majka dečaka čiji je kratak život ostavio neizbrisiv trag.

Tri godine su Marci Shelman i njen partner Tristan Dederscheck pokušavali da dobiju dete. Bez uspeha. Već su počeli da razmišljaju o vantelesnoj oplodnji kada se, početkom godine, dogodilo nešto što su opisali kao čudo. Marci je ostala trudna prirodnim putem.

– Bio je naše čudo jer nismo prošli kroz nikakve tretmane da bismo ga dobili – rekla je kasnije.

Prvi znaci da nešto nije u redu

Radost je ubrzo dobila senku. Na pregledu u 20. nedelji trudnoće lekari su primetili nepravilnosti u razvoju bebe. Par iz Ajdaha upućen je u fetalni centar dečje bolnice u Solt Lejk Sitiju, gde su počela dodatna ispitivanja.

Jedna stvar je, priseća se Marci, bila stalna. Srce njihove bebe nije radilo kako treba.

„On je zbunjivao lekare“, kako je Riot dobio ime

Tokom trudnoće stanje se stalno menjalo. Jedan problem bi se pojavio, drugi nestao. Lekari su bili zbunjeni, a roditelji su pokušavali da pronađu smisao u neizvesnosti.

Upravo tada su odlučili da svom sinu daju ime Riot, što na engleskom znači pobuna ili haos.

– Svaki novi ultrazvuk donosio je nešto drugačije. Rekla sam sebi da će ovo dete uneti haos u naše živote. I bio je to najlepši haos koji sam mogla da zamislim –rekla je Marci.

Rođen prerano i odmah na intenzivnoj nezi

Riot James Ayden rođen je 6. avgusta, skoro sedam nedelja pre termina. Nedugo nakon rođenja dijagnostikovan mu je neonatalni Marfanov sindrom, izuzetno retko i teško genetsko oboljenje. Odmah je smešten na odeljenje intenzivne nege za novorođenčad.

Šta je neonatalni Marfanov sindrom

Marfanov sindrom je genetsko oboljenje koje zahvata vezivno tkivo, strukturu koja daje potporu organima i sistemima u telu. U neonatalnom obliku bolest se ispoljava veoma rano i brzo napreduje, najčešće pogađajući srce, krvne sudove, pluća i skelet.

Kod malog Riota srčani zalisci nisu mogli da se zatvore kako treba. Srce mu je bilo uvećano, pritiskalo je pluća i dovodilo do teškog disajnog distresa. Njegovo telo nije dobijalo dovoljno kiseonika.

Dani u bolnici i nada koja se nije gasila

Priča ove porodice objavljena je i na portalu People, gde je Marci otvoreno govorila o borbi svog sina i svakom danu provedenom uz njegov inkubator.

Riot je proveo 91 dan na intenzivnoj nezi. Početkom novembra lekari su dozvolili da ode kući. Samo dva dana kasnije, u kritičnom stanju, ponovo je vraćen u bolnicu.

„Iscrpeli smo sve mogućnosti“

Početkom decembra roditelji su dobili najtežu vest koju jedan majka i otac mogu da čuju. Lekari su rekli da su iscrpeli sve terapijske mogućnosti i da je vreme da se razgovara o kraju života.

– Znala sam da se to približava, ali dok vas ne sednu i ne kažu vam da morate da pozovete njegovog oca i razgovarate o tome, ne postane stvarno – rekla je Marci.

„Imala sam sreću da budem sa njim svakog dana“

Uprkos svemu, bila je zahvalna na svakom danu koji je provela sa sinom. Nadala se čudu, makar za praznike.

– Imala sam sreću jer sam mogla da budem sa njim svakog dana. Nadali smo se, molili, ali smo znali da moramo biti spremni i na ono najgore.

Odlazak iza koga je ostala ljubav

Dana 11. decembra, Riot je preminuo u majčinom naručju.

U čitulji je zapisano da je, iako je živeo samo četiri meseca, njegov život bio duboko smislen. Opisan je kao hrabar, otporan i nežan dečak koji je svoje roditelje naučio bezuslovnoj ljubavi i borbi bez odustajanja.

– Za kratko vreme koje je proveo na ovom svetu, širio je ljubav i radost svima koje je dotakao. I ta ljubav mu je vraćena.

Riot će, kažu njegovi roditelji, zauvek ostati voljen. I zauvek će nedostajati.

(eKlinika.rs/ People)