Osobe niskog rasta svakodnevno se suočavaju sa nizom poteškoća u obavljanju običnih radnji. Začuđeni pogledi ili neumesni komentari su nešto na šta ne mogu da utiču i na šta se u nekoj meri naviknu u društvu prepunom tabua i nerazumevanja. Sa druge strane, mnogo je ozbiljnijih, većih problema koji ih sprečavaju da budu nediskriminisani, korisni i punopravni članovi zajednice.
Osobe niskog rasta od malih nogu moraju da prelaze razne, naizgled obične prepreke
Veljko Madžarev je rođen 1987. godine u Somboru. Čovek je izuzetno niskog rasta. Od ranog detinjstva roditelji su ga učili obavezama, ali pre svega istini. Nikada zbog svog hendikepa nije imao povlastice, bilo kakve privilegije ni dodatnu pomoć.
– Naučili su me da u životu samo kroz rad i borbu možeš da ideš napred. Nisam imao pomoć čak ni da mi neko torbu ponese do škole. Sve što je bilo ispred mene kao neka vrsta prepreke morao sam samostalno da pređem. Zahvalan sam i svojim sugrađanima Somborcima na nesebičnoj podršci i ohrabrivanju koje su mi pružali, a i danas to čine. Dakle, ovaj pozitivan stav prema svom hendikepu dugujem pre svega roditeljima i ljudima iz svog okruženja, kao i članovima udruženja „Ahondroplazija Srbija“. To su ljudi koji čine da mi život bude lakši, da ga zivim srećno i spokojno, jer kako drugačije to nazvati kada vidiš njihov trud, poštovanje i ljubav koju nesebično pružaju?! Mislim da nikada neću moći da im se odužim dovoljno – u razgovoru za eKlinika portal Veljko Madžarev najpre ima potrebu da se zahvali, a tek onda da govori o nedaćama.
Svakodnevni izazovi za osobe niskog rasta: Zamena sijalice kao alpinistička misija
Na neke barijere sa kojima se Veljko, baš kao i druge osobe niskog rasta susreće od momenta kada se probudi, može da utiče, prilagodi ih sebi i savlada. Na većinu, nažalost, ne može. To se odnosi čak i na stepenice, šaltere… Sve je to njegova svakodnevica, kao i drugih osoba sa invaliditetom u Srbiji.
– Da li imate predstavu kakav haos u našim glavama nastupi kada pregori obična sijalica, a živimo sami u domaćinstvu pa pokušavamo uz pomoć štapa i kanapa da misiju zamene sijalice uspešno izvršimo?! Svako ko to uspe a osoba je izuzetno niskog rasta po meni bi trebalo automatski da dobije nešto poput alpinističke licence. Nadležni državni organi moraju ozbiljno da krenu u rešavanje problema sa nepristupačnim šalterima, bankomatima, arhitektonskim barijerama. Sve u svemu, da se krene u sveobuhvatnu primenu univerzalnog dizajna. Na ovaj način bi se rešili i problemi starih lica i majki sa decom u kolicima, a ne samo osoba sa invaliditetom. Njihovo malo nama znači mnogo u svakodnevnom funkcionisanju. Istovremeno znači i poštovanje, uvažavanje, dostojanstvo – da se osećamo ravnopravno kao i drugi građani, a ne diskriminisano kao što je sada slučaj – poručuje Somborac Veljko Madžarev.
Da li osobe niskog rasta mogu da oguglaju na neprimerene komentare i kako se to prevazilazi
Što se tiče predrasuda, one postoje i prepoznaju se. Veljko potvrđuje da se definitivno primećuje kada vas neko drugačije posmatra i gleda kao neko manje vredno biće. Naš sagovornik je uspeo da u tome da u njegovom Somboru veliki broj ljudi zna ko je on kao osoba. Može da kaže da se u svom gradu oseća prihvaćeno i uvaženo. Ima, međutim, priča nam, i slučajeva da ga neko zbog hendikepa prokomentariše u ružnom kontekstu.
Veljko ističe da se vremenom nekako ojača. I jednostavno ne dopusti sebi da se na takve stvari reaguje. Jer, glasno se pita sagovornik eKlinika portala, zašto bi se „pecao“ na takve provokacije? Najefektnije oružje u situacijama kada nas neko direktno ili indirektno uvredi je da se samo nasmejemo i produžimo dalje svojim putem, dobijamo poruku i uputstvo za izdizanje iznad ovakvih situacija čak iako smo „porasli“ dovoljno u centimetrima.
Šta zajedničko imaju Veljko i čuveni Sergej Bubka
Snovi, želje i najnormalnije potrebe Veljka Madžareva „rade“ 24- časovno radno vreme. Junak naše današnje priče je imao snage i da se našali na svoj način. Ujedno i da ilustruje muke koje njegove kolege po hendikepu i on prolaze, i to ne na nekom „običnom“ mestu. Jeste, potvrđuje nam, bila je šala, ali kako u svakoj šali ima istine, junak ove anegdote se nada da je ljudima u sistemu malo približio situaciju:
– Na Komisiji za procenu telesnog oštećenja u Novom Sadu jedan od veštaka PIO fonda mi se obratio rečima: „Pa šta Vama fali, Vi ste samo niski?“ Morao sam da reagujem, iako sam pre svega bio zatečen jednim ovako neetičkim pristupom stručnog lica. Postavio sam pitanje u skladu sa njegovim: „Gospodine doktore, da li Vi kada ulazite u kadu da se okupate samo prekoračite i uđete u nju bez ikakvih problema ili Vam potreban određeni zalet i tehnika Sergeja Bubke za preskakanje „gornje letvice“, samo da biste u nju upali i odradili nešto što je za većinu sveta normalno i rutinski? E, ja sam taj, „samo niski“, koji jednu sasvim običnu stvar za većinu sveta ne obavlja tako. Nije to do moje visine, već do mog stanja i retke bolesti.“
Sa prijateljima iz udruženja „Ahondrolpazija Srbija“, čiji je Veljko jedan od osnivača Foto: Milan Grahovac
Važna misija Udruženja „Ahondroplazija Srbija“: Počinje kampanja „Za Sombor – Baš po meri“, potrebna pomoć
Madžarev je izuzetno ponosan na činjenicu što je jedan od trojice osnivača nekadašnjeg Pokreta malih ljudi Srbije, a danas udruženja „Ahondroplazija Srbija“. Od 2009. godine su pokrenuli niz ozbiljnih pitanja važnih za populaciju osoba izuzetno niskog rasta na koja gotovo niko nije obraćao pažnju i doprineli njihovom rešavanju. Brojni planovi su u pripremi, deo već u realizaciji:
– Milan Grahovac, predsednik Udruženja i ja imamo želju da otvorimo prvi inkluzivni prostor namenjen osobama izuzetno niskog rasta i drugim licima. Tu će se svi osećati prijatno i biti dobrodošli, bez obzira na to da li imaju invaliditet ili ga ne. Kampanja „Za Sombor – Baš po meri!“ kreće za koji dan. Ovim putem pozivam sve da nas podrže u adaptaciji prostora koji smo dobili od strane Grada Sombora. Namera je da napravimo nešto što ne postoji nigde u ovom delu Evrope. Kada kažem „podržite nas“, ne mislim isključivo na finansije. Molimo da nam neko donira tri krovna prozora i laminat. Svi ljudi dobre volje su dobrodošli. Dođite da okrečimo prostoriju, da se družimo – apeluje Madžarev.
Ponosan na sebe: Nismo patuljci iz bajki i filmova
Šta Veljko još može da nam kaže o sebi?
– Veliki sam ljubitelj sporta, posebno fudbala. Vatreni sam navijač Crvene zvezde, svaki Zvezdin uspeh me dodatno motiviše. Kao i svaki čovek i ja imam svoje želje. Jedna od njih, koja se nekako izdvaja je da se zaposlim i dobijem posao baš po mojoj meri, gde ću raditi na prilagođenom radnom mestu. Gde ću biti uvažen kao čovek i gde će mi se pružiti mogućnost da napredujem u svakom pogledu. Nešto što je najbitnije na poslu je da vas posmatraju kao sebi ravnog, bez sarkazma. Suština odlaska na rad je radovanje, a ne da se ide sa bolom u želucu. Izuzetno sam ponosan na sebe. Ponosan sam što mi je život namenio jednu ovakvu ulogu: da budem Veljko od 120 cm i da se borim za svoje i snove svih mojih drugara sa istim problemom. Za kraj bih želeo još da kažem da ja samo obična osoba sa manama i vrlinama, kao i drugi ljudi. Nisam patuljak iz bajke i filma već vaš komšija, prijatelj i pre svega čovek!
Vrko inspirativno. Svo postovanje, Veljko,