Beli luk se od davnina koristi ne samo kao hrana već i kao lek Foto: Shutterstock
Beli luk (Allium sativum), odnosno njegova lekovita svojstva, poznata su od davnina. Trend korišćenja belog luka ne samo kao hrane već i kao pomoćnog lekovitog sastojka prisutan je i danas. Važno je, međutim, reći da kontinuirana, a posebno prekomerna upotreba belog luka nije bez neželjenih efekata.
Egipćani su beli luk koristili u više od 20 različitih medicinskih preparata sa ciljem lečenja velikog broja bolesti. Verovali su da doprinosi opštem dobrom zdravlju. Tokom prošlih vekova, lekari su koristili beli luk za lečenje kuge a kasnije i malih boginja. Čuveni doktor Albert Schweitzer je belim lukom lečio bolesnike od kolere i tifusne groznice. Tokom Prvog svetskog rata, biljka je upotrebljavana za brojne zdravstvene probleme, od dizenterije do saniranja otvorenih rana.
Hiljadama godina pre pronalaska antibiotika, razne kulture su koristile beli luk i u pripremi hrane i kao lek. Poznat po tome što ima antibakterijska, ali i antigljivična svojstva, mnogi ljudi su ga upotrebljavali kod infekcije izuzetno upornom gljivicom Candida Albicans. Savremena straživanja potvrđuju da beli luk može efikasno da pomogne u iskorenjivanju različitih patogenih organizama.
Beli luk sadrži više od 400 raznih aktivnih sastojaka. Obiluje različitim vitaminima i mineralima kao što su alicin, adenozin, vitamini A, B1 i B2, kao i vitamin C. Zatim, tu su aminokiseline, enzimi, biljne masti i vlakna, ali i gvožđe, kalijum, jod, selen, fosfor, sumpor, kalcijum i eterična ulja.
Alicin je hemikalija u belom luku koja, kažu studije, ima najjača antigljivična svojstva. Istraživanja kažu da ovo sumporno jedinjenje može da uništi bakterije, gljivice i viruse. Kandida (Candida) pripada vrsti mikroba gljiva/buđi, a laboratorijski testovi pokazuju da je beli luk uništava tako što inhibira sintezu lipida, proteina i nukleinskih kiselina, sprečavajući rast, funkciju i replikaciju ovih mikroorganizama. Korišćenje belog luka za iskorenjivanje kandide neće eliminisati kompletne količine ove gljivice koja je normalan stanovnik našeg tela. Ali, ne može se osporiti ono što su studije pokazale, a to je da antifugalna svojstva alicina efikasno utiču na razmnožavanje kandide.
Uz antibakterijsko, antivirusno i antigljivično dejstvo, može povoljno da utiče na nivo krvnog pritiska, kao i visokog holesterola. Jača krvne sudove, uz smanjenje rizika od moždanog i srčanog udara. Važi za preteču antibiotika, pa se veoma često koristi kod prehlade. Pospešuje aktivnost antitela i utiče na sposobnost organizma da se izbori protiv infekcija, uz poboljšanje imuniteta.
Njegova antikancerogena svojstva se ispituju, ali naučnici ne spore veliki potencijal u prevenciji malignih bolesti, kao i uticaju na maligne ćelije. Budući da sadrži selen, smanjuje osećaj umora i utiče na raspoloženje, uz manju uznemirenost i stres. Beli luk uz terapiju može da pomogne i kod crevnih parazita (lambrija). Antioksidativna svojstva belog luka su takođe jaka. To je važno u borbi protiv starenja, katarakte, ali i kognitivnih problema, čak i Parkinsonove bolesti.
Beli luk se koristi u različitim oblicima, uključujući kapsule i tablete. Međutim, zagovornici prirodne medicine tvrde da je sirovi beli luk vrlo delotvoran za lečenje kandide. Prema navodima pojedinih istraživanja, ovaj oblik sadrži najviše alicina, i predlaže se konzumiranje jednog do tri čena dnevno. Ako beli luk izgnječimo ili iseckamo, aktiviramo dejstvo alicina. Protiv parazita, gljivica, virusa i bakterija takođe se preporučuje upotreba svežeg belog luka.
Ova biljka ne gubi lekovita svojstva ni kada se stavi u vodu ili skuva. U kuvanom obliku dragoceniji je za zaštitu krvnih sudova, protiv infarkta i tromboze, a ukiseljen beli luk preporučuje kao jako antioksidativno sredstvo.
Redovna, a posebno prekomerna konzumacija belog luka nije bez neželjenih efekata. Najčešći i svakodnevni su loš zadah i telesni miris koji dugo isparava. Neki ljudi mogu da se nadimaju zbog gasova, uz mučninu. Ako preterate sa belim lukom, može doći do vrtoglavice ili znojenja, a osobe sa osetljivošću na sumpor mogu da uđu u stanje alergijske reakcije. Raspon zavisi od sklonosti alergijama i količine koju smo uneli, i ići od osipa do anafilakse.
Uz to, preterana konzumacija belog luka može da utiče na funkciju trombocita, što ponekad dovodi do neobičnih modrica. Hemijski sastojci belog luka koji „ometaju“ sposobnost trombocita da se drže kompaktno, povećavaju vreme zgrušavanja, a u ekstremnim slučajevima mogu da dovedu do neobičnog krvarenja ili modrica. Uzimanje belog luka sa ciljem uništavanja kandide tokom dužeg vremenskog perioda takođe može usloviti smanjenje broja crvenih i belih krvnih zrnaca, uz niži nivo hemoglobina.
Prekomerna konzumacija belog luka smanjuje nivo glukoze u krvi, što kod pacijenata sa dijabetesom zahteva promenu količine glikemijskih agenasa.