Lavlja griva (Hericium erinaceus) je vrsta jestivih pečurki (gljiva), sa značajnim nutritivnim i lekovitim svojstvima. Do skoro se pretežno koristila u istočnjačkoj kuhinji. Uzgaja se u Japanu, Kini i Severnoj Americi, ali se sve više koristi u Evropi pa i kod nas, jer trendove zdravije ishrane velikim delom diktiraju brojna nova istraživanja.
Kako izgleda lavlja griva i kakvog je ukusa
Pečurka lavlja griva je veoma neobičnog izgleda. Nema peteljku ni okrugli „krov“ kao ostale gljive. Više je nalik mahovinastim tvorevinama, iako debljim i masivnijim. Njena težina je drugačija – veća je, pa i „gušća“ u odnosu na druge gljive i po strukturi i po gramaži. Ima manji sadržaj vode, „mesnatija“ je. Ukus podseća na mekše meso ili morske plodove.
U 100 grama lavlje grive nalazi se:
- 44 kalorije
- 0,6 g masti
- 7,1 g ugljenih hidrata
- 2,5 g proteina.
Reč je, dakle, pre svega o izuzetno niskokaloričnoj namirnici.
Koje korisne materije sadrži lavlja griva
Ova gljiva ima veliki broj izuzetno korisnih sastojaka potrebnih našem organizmu i značajnih za opšte zdravstveno stanje. Sadrži polisaharide (heterobeta glukan), kao i beta D glukane, uz provitamin D2. U lavljoj grivi ima erinacina Q, kao i erinacina R i derivata ciatena. Tu su i brojni enzimi neophodni za mnoge funkcije našeg tela (GSH reduktaza, SOD, NaDPH, katalaze, tirozinaze, perksidaze).
Ksilan, glikoksilan, mano glikoksilan, samo su neke od supstanci koje lavljoj grivi daju epitet i „čudesne pečurke“. Bogatstvo antioksidanata je važno ne samo za sprečavanje oskidativnog stresa, već i za zaštitu od infekcija. Zbog svog hemijskog sastava, lavlja griva se efikasno i lako apsorbuje u organizmu.
Lavlja griva i problemi sa neurološkim sistemom
Naučna istraživanja o zdravstvenim prednostima lavlje grive vrše se već duže od tridesetak godina. Još prva saznanja su govorila o tome da je ova gljiva izuzetno korisna za naš neurološki sistem, odnosno, revitalizovanje i zaceljenje nervnih vlakana.
Grupe naučnika iz Kalifornije i Japana koji se bave neurobiologijom i istraživanjem funkcije nerava, testirali su dejstvo lavlje grive i ustanovili velike koristi. Ekstrahovali su dva molekula, aktivna sastojka lavlje grive – derivate ciatena, koji su veoma važni za obnavljanje nervnog tkiva. Došli su do dokaza da se korišćenjem lavlje grive obnavlja mijelinski omotač nervnih ćelija i pospešuje provodljivost nervnih signala. Ovo svojstvo lavlje grive je učinilo da se svrsta među najznačajnije prirodne preparate kod alternativnih tretmana za multiplu sklerozu i distrofiju mišića.
Druga neurološka oboljenja i kognitivne poteškoće
Faktor rasta nervnog tkiva takođe je značajan za stanje našeg neurološkog sistema, a posebno kod osoba obolelih od demencija, speficično kod Alchajmerove bolesti. Uopšte, izuzetno je korisna kod svih oboljenja nervnog sistema, što potvrđuje i jedan od vodećih svetski istraživača Paul Stamets, naučnik, mikolog i stručnjak za gljive.
Sada već čuvena studija iz Jokohame (2009), navodi se kao primer za poboljšanje kognitivnog zdravlja kod pacijenata koji su uzimali lavlju grivu svakodnevno, kao i boljih kognitivnih sposobnosti. Ona nije jedina – više studija se bavilo ovim pitanjem i potvrdilo navode. Jedno zanimljivo istraživanje bavilo se stanjem žena u menopauzi i pokazala da su bile manje depresivne uz bolju koncentraciju, ako su konzumirale lavlju grivu.
Za koja još stanja je korisna lavlja griva
Pokazalo se da je cijaten zaslužan za dobre rezultate kod digestivnih problema (gastristisa, čira na želucu, karcinom želuca i jednjaka). Sastojci lavlje grive mogu da pomognu i u obnavljanju sluzokože creva. Zbog malo kalorija i niske količine masnoća, dobro regulišu nivo holesterola i glukoze u krvi.
Istraživanja kažu da ova pečurka može da bude od pomoći i kod poremećaja ishrane (anoreksija, bulimija). Jako antioksidativno dejstvo je značajno za obnavljanje sluzokože svih organa, ali i kože i njenog oporavka.
Gde mogu naci ovu gljivu koliko kosta …kontakt…