Postodmorna depresija je stanje kome je sklono oko 80 odsto populacije, kažu istraživanja. Međutim, kako se pojam „depresija“ često olako upotrebljava i idenfitikuje sa nekim drugim stanjima, i ovde je zapravo posredi nešto drugo, kažu psiholozi.
Postodmorna depresija, sezonski afektivni poremećaj i problemi sa prihvatanjem povratka u sadašnjost
Umesto da se oseća poletno, energično i pozitivno, spremno za nove izazove, ogroman procenat ljudi se nakon povratka sa godišnjeg odmora oseća umorno, utučeno, sa smanjenom koncentracijom i voljom. Ni deca nisu izuzeta od traumatičnog 1.septembra, i baš kao i neki odrasli emituju širok spektar osećanja, koji kod nekih može da bude i prilično ekstreman. Često se javljaju čak i mučnina i povraćanje, želja da se povučemo i osamimo, kako bismo lakše „preskočili“ tu burnu tranziciju.
Poznato je da postoji sezonski afektivni poremećaj, prvenstveno vezan za godišnja doba i promene koje donosi na različlitim planovima. Stručnjaci, međutim, kažu da je postodmorna depresija ipak nešto drugo, a sam pojam zapravo u najvećem delu jeste prenaglašen, pa i preuveličan.
Depresija, pa i postodmorna depresija jesu termini koji se često olako upotrebljavaju
Termin „depresija“ često se olako upotrebljava kao sinonim za svako stanje koje nije pozitivno. To je pogrešno pa i opasno, naglašavaju stručnjaci, jer se može desiti da neki ozbiljan problem bude zanemaren zbog olake percepcije depresije i pogrešnog identifikovanja sa drugim, daleko benignijim situacijama.
Pre će biti, kažu psiholozi, da nije reč o depresiji već o nelagodi, apatiji, tek ponekad depresivnom rapoloženju. Ljudi su neraspoloženi iz različitih razloga, pa je donekle normalno i da ne podnose lako povratak u svakodnevicu gde nema mora, planine, opuštanja, pritisaka kojima smo izloženi na poslu, školi, fakultetu, porodici.
Zašto nam godišnji odmor nije dovoljan za potpuni „reset“
Ogromna većina građanstva je svakodnevno previše opterećena. Turbulentni životni režim iz nas ponekad izvuče i poslednji atom energije. Godina ima 365 dana, a neki ljudi imaju tu sreću i mogućnost da se odmore barem vikendom. No, to je daleko od dovoljnog da bismo ostali psihofizički zdravi. I telu i umu je potrebno dovoljno odmora, što najveći broj ljudi sebi ne uspeva da obezbedi. Zbog toga su i očekivanja od godišnjeg odmora tako velika, često neumerena.
Nije sporno to što se za vreme godišnjeg ipak opustimo, „pustimo mozak na otavu“, kako bi rekao naš narod. Problematično je što će povratak u svakodnevnu rutinu brzo da izvuče energiju koju smo koliko – toliko obnovili.
U čemu grešimo?
Od jedne, dve ili tri sedmice letnjeg ili zimskog odmora očekujemo da nas u potpunosti oporavi, što je nemoguće. Stoga je i povratak u grotlo obaveza često zaista traumatičan. A rešenje? Za neke naizgled nemoguće, ali je i neophodno. Moramo, savetuju psiholozi, pronalaziti načine da sebi i svojoj porodici napravimo više malih odmora u toku godine. Oni ne moraju biti na nekim skupim destinacijama, niti trajati više dana. Svaki izlazak iz svakodnevne rutine ipak će nas pripremiti na lakše podnošenje obaveza, izazova, stresa. Samo godišnji odmor za to definitivno nije dovoljan.
Uz to, ljudi često koriste godišnji odmor ne samo da se izoluju od okruženja, odmore i „resetuju“, već i da postojeće probleme, kako se to popularno kaže „gurnu pod tepih“. Nažalost, ništa od njih se neće rešiti dok smo na odmoru, pa će nas i sačekati tamo gde smo ih sakrili.
