Krivica je osećanje žaljenja ili izražene odgovornosti za misli, reči ili postupke. Krivicu najčešće osećamo kada primetimo da smo nekoga povredili, ako smo u nečemu preterali, pogrešili ili ako smo pogazili lične moralne kodekse ponašanja.
Koje vrste krivice postoje
Krivica, odnosno osećanje krivice može biti pozitivna emocija u nekim slučajevima i može nam pomoći da nešto naučimo na svojim greškama. Međutim, ima momenata kada se ljudi osećaju krivim za situacije za koje samo veruju da su izazvane njihovim činjenjem ili događaje koji uopšte nisu bili naša greška. Ljudi takođe mogu da koriste taktiku izazivanja krivice kod drugih osoba da bi njima manipulisali.
Bilo da se radi o „zasluženoj“, projektovanoj krivici ili osećaju koji je prisutan neprekidno, postoje efikasni načini da se čovek uspešno nosi sa krivicom i da je prevaziđe, čak i ako ste je prisutna u dužem periodu.
Krivica: Šta je i njenom korenu?
Jedna studija iz 2018. godine sugeriše da je krivica naučena društvena emocija koja može igrati ulogu u uspešnoj interakciji i sa samim sobom i unutar društva (grupa, društvenih formacija). Kada postoji krivica, to može biti znak koji vam govori da bolje sagledate određene situacije ili ponašanja. Takođe vam može pomoći da popravite uočene greške.
Krivica takođe može proizaći iz pretpostavljene, ali ne stvarne odgovornosti za događaj ili situaciju.
Šta je toksična krivica
Toksična krivica je vrsta krivice koja nas ne motiviše na pozitivne promene i nema nikakav povoljan uticaj na nas, naše ponašanje i mantalno zdravlje.
Još jedna studija iz 2018. godine sugeriše da se krivica može proširiti, odnosno prevazići sam događaj i osećaj i postati generalizovana, odnoseći se na naše celo biće. To znači da ćemo se možda osećati loše zbog sebe u celosti kao osobe, umesto da se samo pokajemo zbog nekog svog ponašanja. Pored toga, toksična krivica može biti rezultat nepoznavanja kako da efikasno upravljamo osećanjem krivice koju drugi ljudi mogu da nam nametnu.
Kada često dopuštamo krivici da preuzme naše izbore, odluke ili ponašanja, može se reći da smo postali žrtve toksične krivice.
Možemo li prestati da osećamo krivicu
Osećanje krivice može biti težak i nije lako osloboditi ga se. Određivanje odakle dolazi i zašto se javlja takođe može biti izazov. Ipak, kažu psiholozi, moguće je prevazići osećanja krivice bez obzira koliko dugo traju i kakvog su intenziteta.
Mehanizmi upravljanja krivicom počinje identifikacijom njenog izvora. Neka pitanja koja sebi možete postaviti da biste lakše razumeli koren svoje krivice uključuju:
- šta se desilo da izazove ovo osećanje krivice
- zbog kog konkretnog aspekta ovog događaja se osećam krivim
- da li sam zaista uradio/la nešto pogrešno ili samo to mislim
- da li me neko drugi tera da se osećam krivim
- da li je u mojoj moći da popravim situaciju
- hoće li mi to pomoći da se osećam bolje.
Drugi mentalni poremećaji koji mogu biti povezani sa krivicom
Odgovori na ova pitanja mogu vam pomoći da razumete odakle dolazi krivica i koji je najbolji način da se nosite sa njom. Ali, imajte na umu da krivica može biti povezana i sa stanjima mentalnog zdravlja kao što su depresija, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD).
Ako ne možete da se izborite sa osećajem krivice i ako vas prati zbog učinjenih ali i neučinjenih stvari, izjeda vas i tera na stalno preispitivanje, obratite se stručnom licu.
Kako se osloboditi osećanja krivice
Evo i 11 saveta da prestanete da se osećate krivim:
- kada shvatite zašto možda osećate krivicu, sledeći korak je da shvatite kako da taj osećaj anulirate
- ako je krivica opravdana, izvinite se i zamolite za oproštaj. To oslobađa, kao i kada nekome oprostite
- ponekad krivica može ostati skrivena ispod drugih simptoma kao što su anksioznost ili nesanica, razmislite o pravim razlozima
- iako krivica može pokrenuti pozitivnu reakciju i doneti olakšanje, može se i okrenuti protiv nas i ubediti nas da smo loše osobe
- racionalno zaključite da li postoji konkretan razlog da se osećate krivim
- pitajte osobu zbog koje se osećate krivim da li se zaista zbog toga oseća loše, možda vam je već oprostila
- osećaj krivice može anulirati sve ono što činite dobro – nemojte to uzimati kao matricu ponašanja
- krivica je često ukorenjena u brizi da ste sebični zbog vremena, novca ili energije. Pomozite kad god i kome god možete, ali nemojte sebe uvek stavljati na drugo mesto, jer i vi imate potrebe
- postavite granice da se ne biste osećali loše ako neko ima nerealna očekivanja
- ako se osećate krivim što nešto niste rekli ili učinili nekome ko više nije među živima, napišite pismo i posvetite mu (ovaj savet je na listi čestih sugestija psihologa jer ljude grize savest zbog sličnih situacija)
- prihvatite da svi ljudi prave greške i da nema savršenih. U redu je pokajati se i izviniti, ali ne i primiti krivicu za sve na svoja pleća. Zbog toga nećete biti bolji čovek.
