Strah od zatvorenih ili skučenih prostora: Proverite da li ste klaustrofobični

Klaustrofobija, odnosno strah od zatvorenih, skučenih ili uskih prostora poprima oblik specifične fobije kada postoji u prekomernom obimu i toj meri da ometa sposobnost funkcionisanja u svakodnevnom životu. Uobičajeni pokretači su tuneli, liftovi, vozovi, avioni, ali to može biti i svaki zatvoreni prostor koji nas čini zarobljenim, uplašenim, anksioznim.

Klaustrofobija: Koje situacije je izazivaju i kako normalan strah postaje fobija

Mnogi strahovi su racionalni, pa pokušavamo da izbegnemo situacije zbog kojih se osećamo neprijatno ili ugroženo. Razlika između straha i fobije je u tome što je fobija intenzivan i iracionalan strah prema jednoj ili više stvari ili situacija. Takođe, kod fobija, nivo straha ne odgovara stvarnoj opasnosti koju predstavlja predmet ili situacija od kojih se plašimo.

Fobije postaju zdravstveni problem kada strah ometa našu sposobnost da obavljamo svakodnevne aktivnosti. Dolazi do ograničavanja sposobnosti da efikasno radimo, opterećuju se odnosi i smanjuje naše samopoštovanje i samopouzdanje.

Koje situacije mogu izazvati klaustrofobiju

Uobičajeni pokretači klaustrofobije su:

• tuneli
• liftovi
• vozovi
• avioni
• mali automobili
• pećine
• MRI (magnetna rezonanca)
• podrumi
• male sobe bez prozora ili sa prozorima koji se ne mogu otvoriti
• misli o tome da se nalazimo u skučenom prostoru.

Koliko je klaustrofobija česta i ko je posebno predisponiran da je razvije

Oko 12,5 odsto stanovništva ima klaustrofobiju. Oko 75 odsto ljudi sa ovom specifičnom fobijom plaši se više od jednog predmeta ili situacije. Klaustrofobija je češća kod žena nego kod muškaraca. Iako svako, u bilo kom uzrastu može razviti specifičnu fobiju, većina se pokreće u detinjstvu i adolescenciji.

Kako se osećamo kada smo klaustrofobični

Ako neko ima klaustrofobiju, pre svega se oseća uznemireno zbog boravka u zatvorenom ili uskom, skučenom prostoru. Moguće je da će biti problema sa koncentracijom i opštim funkcionisanjem. Ponekad će se pojaviti preplavljujuće misli o tome da ćemo se naći u zatvorenom, malom prostoru. Zbog ovakvih misli možemo imati nesanicu i poremetiti normalan ciklus sna.

Koji su simptomi klaustrofobije

Simptomi klaustrofobije su dosta slični simptomima anksioznosti i napada panike. Razliku ćemo napraviti tako što su uvek posledica kontakta ili misli o boravku u određenom zatvorenom ili manjem prostoru. Fizički simptomi klaustrofobije su:

• znojenje
• drhtavica
• stezanje u grudima
• ubrzan rad srca
• problemi sa disanjem ili ubrzano disanje
• jeza
• crvenilo i toplota lica
• osećaj gušenja
• uznemireni stomak ili osećaj treperenja u stomaku
• vrtoglavica
• osećaj nesvestice
• suva usta
• zbunjenost ili dezorjentacija
• ukočenost, peckanje ili trnjenje
• zvonjava u ušima
• plakanje
• napadi besa
• psihotično držanje za starije osobe (simptom klaustrofobije ili drugih specifičnih fobija kod dece).

Emocionalni (psihološki) simptomi su:

• strah od gubitka kontrole
• strah od nesvestice
• osećaj straha
• osećaj neponošljive anksioznosti
• osećate intenzivnu potrebu da napustite prostor ili situaciju
• spoznaja da strah nije racionalan, ali ga ne možete prevazići
• strah od umiranja.

Šta uzrokuje klaustrofobiju

Nauka još nije u potpunosti sagledala šta uzrokuje klaustrofobiju, ali se pretpostavlja da to mogu da budu neki od sledećih razloga:

• traumatski događaj u detinjstvu (neki odrasli sa klaustrofobijom obično prijave jedan ili više događaja u kojima su kao dete bili zarobljeni ili zatvoreni u malom ili uskom prostoru)
• uznemirujući događaj u kasnijem životu (zaglavljivanje u liftu, ozbiljna turbulencija u avionu…)
• izloženost klaustrofobiji roditelja u detinjstvu (klaustrofobija se može razviti ako je neko osetio anksioznost reakcije roditelja na zatvorene prostore).

U medicinskom smislu, postoje objašnjnja i da određene supstance preterano stimulišu amigdalu, deo mozga koji je odgovoran za osećaj straha. Takođe se smatra da jedna genetska mutacija može povećati rizik od klaustrofobije.

Kako se dijagnostikuje i leči klaustrofobija

Stručno lice mora da utvrdi da li je vaš strah zaista fobija i da nije rezultat nekog drugog zdravstvenog stanja ili psihijatrijskog poremećaja. Dijagnoza se postavlja ukoliko ispunjavate sve ove stavke:

• vaš strah od zatvorenih prostora je intenzivan i prisutan je šest meseci ili duže
• vaš strah ili anksioznost se odnose na određenu situaciju ili objekat, u ovom slučaju to su zatvoreni prostori (lift, mali automobil)
• vaš strah i anksioznost se skoro uvek ispolje čim se suočite sa takvim specifičnim strahom ili razmišljate o situaciji koje se plašite
• izbegavate situaciju koje se plašite ili je podnosite sa intenzivnim strahom ili anksioznošću
• vaš strah je nesrazmeran stvarnoj opasnosti
• vaš strah značajno ometa sposobnost da svakodnevno funkcionišete.

Terapija izloženosti i kognitivno – bihejvioralna terapija su dva glavna tretmana za klaustrofobiju.