„Bolje da mi se ne desi ništa lepo jer posle sigurno dolazi loše“: Šta je čerofobija?

Važno je naglasiti da osoba sa čerofobijom nije nužno tužna, već radije izbegava situacije koje bi mogle dovesti do radosti i osećaja sreće

Čerofobija je stanje u kojem osoba ima iracionalan otpor prema sreći. Sam naziv potiče od grčke reči chero, što znači „radovati se“. Osoba koja pati od čerofobije često ima strah da učestvuje u aktivnostima koje se obično doživljavaju kao zabavne ili koje donose osećaj sreće.

Čerofobija - šta nauka zna o ovom stanju i koji su simptomi?

Preporučujemo

Ovo stanje još uvek nije dovoljno istraženo niti jasno definisano. Psihijatri se u dijagnostici najčešće oslanjaju na kriterijume iz najnovijeg izdanja Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5), ali čerofobija za sada nije uvrštena u ovaj priručnik kao zaseban poremećaj.

Ipak, pojedini stručnjaci za mentalno zdravlje raspravljaju o ovoj fobiji i njenim mogućim tretmanima. Neki stručnjaci čerofobiju svrstavaju u oblik anksioznog poremećaja. Kod čerofobije, strah je povezan sa učestvovanjem u aktivnostima koje bi trebalo da izazovu sreću.

Važno je naglasiti da osoba sa čerofobijom nije nužno tužna, već radije izbegava situacije koje bi mogle dovesti do radosti. Simptomi mogu da budu:

• osećaj anksioznosti pri samoj pomisli na odlazak na neko radosno društveno okupljanje (poput proslave, koncerta ili zabave)
• odbijanje prilika koje bi mogle doneti pozitivne promene u životu zbog straha da će se nakon toga dogoditi nešto loše
• izbegavanje aktivnosti koje se obično smatraju zabavnim.

Kako razmišlja osoba sa čerofobijom

Osobe koje pate od čerofobije često imaju sledeće misli:

„Ako sam srećan, desiće mi se nešto loše.“

„Sreća ljude čini lošijima.“

„Iskazivanje sreće nije dobro za mene i za moje bližnje.“

„Truditi se da budem srećan je gubljenje vremena i energije.“

Šta je "Skala straha od sreće"

U jednom istraživanju objavljenom u Journal of Cross-Cultural Psychology razvijena je „Skala straha od sreće“, korišćena za poređenje ovog fenomena u 14 različitih kultura.

Neka od tvrdnji sa skale glase:

• „Ne volim da budem previše radostan, jer radost obično prati tuga.“
• „Nesreća često dolazi posle srećnog događaja.“
• „Previše sreće može imati loše posledice.“

Odgovorima na ovakve tvrdnje na skali od 1 do 7 meri se stepen saglasja, što može pomoći osobi i lekaru da procene postojanje čerofobije.

Uzroci čerofobije

Čerofobija ponekad proizilazi iz uverenja da posle nečeg veoma dobrog nužno dolazi loš događaj. Zbog toga osoba izbegava aktivnosti koje donose sreću, verujući da time može sprečiti negativan ishod. Često se javlja kod ljudi koji su doživeli fizičku ili emocionalnu traumu u prošlosti.

Introverti su skloniji čerofobiji, jer više vole aktivnosti u manjem društvu ili u samoći. Oni su obično povučeni, refleksivni i mogu se osećati nelagodno u bučnim, velikim grupama.

Perfekcionisti su još jedna grupa koja može razviti čerofobiju. Oni ponekad veruju da je sreća odlika lenjih ili neproduktivnih ljudi, pa izbegavaju aktivnosti koje bi im donele zadovoljstvo jer ih vide kao gubitak vremena.

Kako se leči čerofobija?

Pošto čerofobija nije dovoljno istražena niti prepoznata kao poseban poremećaj, ne postoje zvanično odobreni lekovi ili standardizovani tretmani.

Ipak, neki od predloženih načina lečenja uključuju kognitivno-bihevioralnu terapiju, tehnike relaksacije oput dubokog disanja, vođenja dnevnika ili fizičke aktivnosti, hipnoterapiju, kao i postepeno izlaganje iskustvima koja donose sreću, kako bi osoba uvidela da sreća ne mora imati negativne posledice.

Važno je napomenuti da ne mora svaka osoba sa otporom prema sreći tražiti adekvatan tretman ili lečenje. Ako čerofobija ne narušava kvalitet života ili radnu sposobnost, lečenje možda i nije neophodno. Međutim, ukoliko je povezana sa traumom iz prošlosti, tretiranje osnovnog problema može doprineti prevazilaženju čerofobije.

Kakav je ishod čerofobije

Čerofobija često nastaje kao vid zaštite, nakon konflikta, tragedije ili traume. Ako počne ozbiljno da utiče na život, ključno je potražiti pomoć stručnjaka.

Promena načina razmišljanja zahteva vreme, ali uz upornost i terapiju, moguće je prevazići ovaj strah i otvoriti se ka iskustvima koja donose sreću.