Roditelji neminovno stare i u normalnom životnom ciklusu mi postajemo ti koji o njima vode računa. Ciklični krug života zatvori se tako da su njihove potrebe kako stare često kompatibilne sa našim kada smo bili deca i kada su oni brinuli o nama. To nije lako i nosi brojne izazove za obe strane.
Roditelji stare i sami se psihički teško nose sa tim
Kako stare, našim roditeljima će sigurno biti potrebno više pomoći. Često, međutim, ne znamo tačno kako da im pružimo ruku ili čak odakle da počnemo u procesu pružanja pomoći. Nije redak slučaj ni da roditelji ne umeju da se snađu u novim okolnostima, slabljenju tela i uma, manjoj sposobnosti funkcija. Stoga ponekad oko sebe podignu bedeme nerazumevanja, detinjastog ponašanja i inata, odbijajući pomoć jer oni „mogu sve sami“. Druga strana medalje je privlačenje pažnje i kada za to nema istinske potrebe, a velika mudrost pronaći ravnotežu između ova dva ponašanja.
Iako je svaka situacija jedinstvena, Christina Steinorth, psihoterapeut i autor knjige Cue Cards for Life: Thoughtful Tips for Better Relationships ponudila je svoje predloge za pomoć ostarelim roditeljima.
1. Roditelji i neophodnost saosećanja prema njima
Ponekad bismo mogli biti iznenađeni i zatečeni frustracijom svojih roditelja, neraspoloženjem ili potrebama koje nikada ranije nisu pokazivali. Iako to često nije lako, važno je biti empatičan i razumeti odakle te potrebe dolaze i zašto se javljaju. Prema Steinorth, „starenje je niz gubitaka – gubitak posla, zdravlja i energije, prijatelja, mobilnosti i nezavisnosti“. Razmislite kako biste se osećali da ste u njihovoj koži pre nego što u nju sami dođete.
2. Redovno ih zovite
U svojim istraživanjima, Steinorth navodi: prva stvar koju su stariji roditelji želeli od svoje dece bila je jednostavno da ih čuju redovno. Predložila je čak da aktivirate podsetnik na telefonu da vas užurbana rutina nekada ne bi sprečila u tome, da ne biste zaboravili i podrazumevali da ste i vi i roditelji dobro pa i nije tako strašno ako se nekoliko dana ne čujete.
3. Uključite i druge članove porodice
Kada pomažete roditeljima, nemojte sami preuzimati svu odgovornost osim ako ne morate. Napravite modus razmene informacija ako su u porodičnu rutinu uključeni i druga braća i sestre ili rođaci. Možda ćete tako dobiti neke informacije o zdravlju i trenutnoj situaciji roditelja kojima ne raspolažete ili koje vam iz svojih razloga ne govore. Komunikacija među članovima porodice je takođe važna kada je roditeljima potrebna finansijska pomoć a ustručavaju se da je potraže.
4. Locirajte potencijalne probleme i ako vam roditelji na njih ne skrenu pažnju
Pregledajte stan, kuću ili okolinu i izvršite uvid u to da li su potrebne neke popravke ili promene. Na primer, pazite na neravne podove, rasklimane rukohvate, osvetljenje hodnika i stepeništa. Takođe, proverite da li su im bitne stvari na dohvat ruke.
5. Ohrabrite ih da budu aktivni
Mnogi stariji roditelji dobijaju tendenciju da budu izolovani jer prestaju da voze, lako se umaraju, gube sluh ili vid. Steinorth ističe ogromnu važnost u pomoći roditeljima da ostanu i društveno i fizički aktivni. Razgovarajte sa njima o njihovim prijateljima, rođacima koje mogu da posećuju, nekadašnjim kolegama, udruženjima. Saznajte šta u okolini mesta njihovog stanovanja od sadržaja nude parkovi, biblioteka, muzeji, ustanove kulture ili prostori za hobije.
Fizička aktivnost je ključna za poboljšanje raspoloženja, izdržljivosti, ravnoteže i snage, kao i odlaganjea kognitivnog pada.
6. Ne „šefujte im“, probajte da napravite dogovor
Kada pomažete roditeljima da optimizuju prostor i smanje količinu stvari koje drže u njemu, nemojte im govoriti šta bi trebalo, a šta ne treba da zadrže. Ne bacajte ništa ako ako nemate njihovu dozvolu ili niste o tome popričali. Pokušajte da shvatite da vaši roditelji imaju vredna sećanja i dragocene stvari koje ih podsećaju srećne događaje. Samo zato što ne vidite vrednost u određenim stvarima, ne znači da ne postoji za vašeg roditelja.
7. Pomozite im da evociraju i sačuvaju važne uspomene
Uobičajeno je da stariji imaju probleme sa kratkoročnim pamćenjem, kaže Steinorth. Podsećanje bi moglo pomoći. Napravite spomenar ispunjen fotografijama i imenima ljudi, mesta i kućnih ljubimaca iz njihove prošlosti. Ako imate vremena, zajedno radite na albumima, sređivanju i arhiviranju, uz priče i podsećanja na ljude i situacije.
Šta učiniti kada roditelji ne žele pomoć
Nije neuobičajeno da roditelji odbijaju pomoć. Pokušajte da ne odustajete ako budu zatvoreni, inatni, pa i ljutiti. Povremeno ih podsećajte, pa ako trenutno nisu otvoreni za vašu pomoć, vremenom će se možda predomisliti.
Drugi pristup je tražiti od drugih da intervenišu. Na primer, možete zamoliti svoju braću i sestre, bliske rođake, njihovog doktora ili drugu osobu od poverenja da razgovaraju sa njima. Ponekad neke druge ljude mogu da „čuju“ bolje od vas i nemojte da vas to ljuti ili frustrira. Cilj je svakako dospeti do njih i njihovih potreba.
Konačno, ako su vaši roditelji opasnost za sebe ili druge a i dalje odbijaju vašu pomoć, porazgovarajte sa stručnim licem. Stručnjaci vam mogu sugerisati tehnike kojima ćete roditelje dovesti u stanje da budu manje emotivni i ekspresivni, da razumeju da ste imali na umu njihove najbolje interese i bezbednost. Duboko u srcu njima je jasno da im želite najbolje.
A kad si jedinče i nemaš nikoga u okruženju od poverenja ko bi mogao da ti pomogne u ovakvoj situaciji, a tvoja mama uporno odbija svaki predlog da odemo bilo gde u prirodu ti si idiot što danas nije sreda, nego je utorak.