Katalepsija je medicinski izraz koji opisuje stanje u kojem se pacijent tokom dužeg vremena zadržava u spontano zauzetom ili nametnutom položaju. Katalepsis znači na grčkom jeziku ukočenost, zadržavanje. Stanje uključuje gubitak voljnih pokreta, rigidnost mišića, fiksno držanje i smanjenu osetljivost na bol. Katalepsija je simptom brojnih stanja uključujući epilepsiju, šizofreniju, histeriju, Parkinsonovu bolest. Javlja se posle upotrebe narkotika, a može biti i neželjeni efekat nekih vrsta lekova u tretmanu šizofrenije.
Čovek deluje kao da je „skamenjen“
Osoba u stanju katalepsije manje je osetljiva na bol i dodir, ne komunicira sa okolinom, ne odgovara na pitanja. Pacijent izgleda kao „skamenjen”.
Uvidom u istoriju bolesti, fizički pregled i simptome bolesti lekar postavlja dijagnozu. Nekada će biti potrebni dodatni laboratorijski testovi koji mogu pomoći lekaru da dobije uvid u simptome. Dijagnoza zavisi od drugih simptoma koje osoba ima. Na primer, pacijentu sa simptomom katalepsije, koja je praćena eholalijom (neželjenim ponavljanjem reči), stuporom i mutizmom (nesposobnost govora) može biti dijagnostikovana katatonija.
Blokada dopaminskih receptora
Katalepsija nije bolest sama po sebi, već je simptom nekih oblika neuroloških poremećaja i drugih bolesti. Katalepsija može biti uzrokovana kokainom, epilepsijom, Parkinsonovim bolešću, upotrebom ketamina.
Prema studiji iz 2013. godine, katalepsija je rezultat blokade određenih dopaminskih receptora koji utiču na motoričke sposobnosti. Katalepsija se može pojaviti kao neželjeni efekat upotrebe antipsihotičnih medikamenata koji se koriste za lečenje šizofrenije i bipolarnog poremećaja.
Kako se leči katalepsija?
Lečenje katalepsije se planira u odnosu na osnovni zdravstveni poremećaj na koji uzrokuje ovo stanje. Slučajevi katalepsije koji su uzrokovani stresom i traumom obično se povlače i smanjuju tokom vremena, a ovim pacijentima i psihoterapija može da pomogne.
Ukoliko je katalepsija povezana sa psihotičnim poremećajima kao što su šizofrenija ili katatonija, moguća je upotreba antipsihotika. Pojedinim pacijentima pomažu lekovi iz grupe relaksanata mišića, koji opuštaju udove i posturalnu rigidnosti uzrokovanu katalepsijom.
Kofein, duboka moždana stimulacija
Antagonisti adenozina mogu biti od koristi u lečenju katalepsije izazvane antipsihotikom haloperidolom. U jednoj studiji, utvrđeno je da kofein, značajno umanjuje simptome katalepsije i poboljšava kretanje. Studija iz 2018. otkrila je da je duboka moždana stimulacija efikasna u ublažavanju katalepsije izazvane haloperidolom kod osoba sa Parkinsonovom bolešću. Duboka moždana stimulacija je opreracija tokom koje stručnjaci postavljaju tanke žičane niti, elektrode, u strukture mozga koje se zovu bazalne ganglije. Lekari objašnjavaju da su bazalne ganglije sačinjene od grupa nervnih ćelija i nalaze se duboko u moždanoj masi. Grupe su povezane međusobno, ali i sa moždanom korom. Njihova međusobna, kao i komunikacija sa moždanom korom, zadužena je da obezbedi brze i precizne planirane pokrete čoveku.
Katalepsija se sve više proučava, u studiji iz 2020. objavljenoj u časopisu Translational Psychiatry napominje se da katalepsija izazvana haloperidolom potiče iz dela mozga koji se zove strijatum, koji usmerava informacije i uputstva bazalnim ganglijama, koje zatim iniciraju kretanje.
Stanje može da bude životno ugrožavajuće
Pacijent sa simptomima katalepsije zahteva stručnu pomoć. Ovo stanje može u nekim situacijama da bude životno ugrožavajuće, zato je potrebno učiniti sve kako bi se osigurala bezbednost pacijenta. Ukoliko je katalepsija posledica uzimanja kokaina ili ketamina simptomi mogu da se povuku i sami od sebe. Potrebno je ipak, da se osobe koje iskuse katalepsiju, posavetuju sa lekarom. U slučaju da je katalepsija posledica Parkinsonove bolesti ili epilepsije, lekar specijalista će osmisliti plan lečenja u skladu sa stanjem pacijenta.
