Praštanje, pozitivne misli, smirivanje postojećih tenzija ili ljutnje, lepe želje i nada u optimističnije dane… Sve ovo može biti sinonim i za praznike, sa velikim uticajem na mentalno zdravlje.
Praštanje, sumiranje utisaka, preispitivanje… Sve je to sinonim i za praznike
Sezona praznika ne nosi za sve ljude obavezno pozitivne emocije. Nova godina i Božić podrazumevaju i određeno sumiranje utisaka onoga što smo živeli u prošlosti, kraćem ili dužem periodu koji je iza nas. Ali, i priliku da neke nepravde koje smo doživeli ostavimo za sobom, sa čije god strane da su došle. Očekivane lepe želje u prazničnoj atmosferi mogu da naprave jednu iznenađujuću interakciju, koja će nam pomoći i da ono što nije dobro a što nas tišti možda baš u praznično vreme ostavimo za sobom.
Kako praštanje može da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja
Skoro svako od nas je iskusio neku nepravdu. Bilo da je u pitanju bivši saradnik, kolega, prijatelj ili član porodice, zadržavanje na negativnim osećanjima može naneti veliku štetu našem zdravlju. Zašto se toga ne bismo rešili baš za praznike?
– Oprostiti osobi koja vam je nanela nepravdu nikada nije lako, ali zadržavanje na tim događajima i njihovo proživljavanje iznova i iznova može ispuniti um negativnim mislima i potisnutim besom. Odluka da oprostite otvoriće vam jedna potpuno nova vrata i više nećete biti zarobljeni prošlim postupcima drugih. Konačno ćete se osećati slobodno – kaže dr Jullia Porcarro, psihijatar iz Mančestera i porodični psihoterapeut.
Porcarro je praktično potvrdila navode brojnih studija da praštanje može imati snažne zdravstvene koristi, povezane sa nižim nivoima depresije, anksioznošću, besom, smanjenom zloupotrebom supstanci, većim samopoštovanjem i većim životnim zadovoljstvom.
Božić je vreme okupljanja porodice: Prilika da se stvari poprave, a odnosi učvrste
Novogodišnji i Božićnji praznici nose mnogo toga dobrog za naše mentalno zdravlje. Dr Rachel Goldmann, klinički psiholog i asistena na Medicinskom fakultetu NIU Grossman konstatuje da praznici pre svega okupljaju ljude.
– Godine nakon pandemije trebalo bi i više da slave sezonu okupljanja prijatelja i porodice. Okupljanje nas pre svega podseća da nismo sami, sugeriše zajedništvo, solidarnost i podršku. Upravo pandemija je pokazala tu razliku. Čovek je socijalno biće kome ima prirodnu potrebu da deli pozitivne emocije sa drugima, a jedna prirodna i logična šansa za to su upravo praznici, praznična trpeza, porodično okupljanje – podseća nas dr Goldmann.
Granica između pozitivnog i toksičnog i kako je odrediti
Ne dočekuju svi ljudi praznike u pozitivnom raspoloženju i ambijentu. Stručnjaci naglašavaju da to i nije obavezno i da praznici ne moraju biti demonstracija lažne sreće koju ne osećamo. Psiholozi naglašavaju da svaki čovek prirodno treba da stremi pozitivnim željama, ali ne po svaku cenu:
– Praznici podrazumevaju da i sebi i drugim ljudima želimo sve najlepše, da smo radosni, optimistični i da uživamo razmenjujući pozitivne želje. Sve to podstiče hormonsku aktivnost i potpomaže lučenje hormona zadovoljstva. No, ne znači da treba biti pozitivan „na silu“. Neko može biti tužan a želeti drugima pozitivne i lepe stvari – to je potpuno u redu. Važno je da tuga ne postane osećanje koje preovladava i preplavljuje nas – objasnila je dr Jullia Porcarro.
