Depresivni predškolci su u mnogo većem riziku od samoubistva tokom adolescencije, upozoravaju naučnici

Depresivni predškolci, odnosno deca uzrasta od 3 do 6 godina imaju veći rizik da izvrše samoubistvo tokom tinejdžerskih dana, navodi se u studiji američkih naučnika sa Washington University. Prema novoj studiji, veća je verovatnoća da su deca predškolskog uzrasta sa kliničkom depresijom pokušala da se ubiju ili da su razmišljala o samoubistvu od svojih vršnjaka do 12. godine.

Klinička depresija veoma je snažan predznak samoubilačkih misli

Nalazi studije objavljeni nedavno u časopisu Journal of the American Academy of Child & Adolescent Psychiatry, pokazuju da bi predškolci sa depresijom imali koristi od početnih i tekućih skrininga mentalnog zdravlja i intervencija u ponašanju. Studija se zasniva na dve decenije istraživanja koju je vodila profesor dečje psihijatrije dr Joan L. Luby, koja je i direktor Programa za rani emocionalni razvoj pri Washington University. Njen rad je utvrdio da deca od 3 godine doživljavaju kliničku depresiju.

– To nije prolazni fenomen, već veoma realno stanje koje treba identifikovati i rešiti što je ranije moguće. Ako se ne leče, mnoga deca nastavljaju da doživljavaju depresiju kasnije u detinjstvu i u odraslom dobu. A klinička depresija je veoma snažan predznak samoubilačkih misli i ponašanja ili pokušaja samoubistva tokom adolescencije – upozorava dr Luby.

Depresivni predškolci su preokupirani smrću

Deca predškolskog uzrasta sa velikim depresivnim poremećajem mogu da ispolje pojačano ponašanje kao što su samoprekoravanje, tuga i nesposobnost da regulišu emocije ili raspoloženje. Takva deca takođe mogu da budu preokupirana smrću i imaju vrlo duboka shvatanja o smrti, kao i tendenciju da prikažu nasilje i samoubistvo tokom zamišljene igre.

U poslednje dve decenije, na primer, stope samoubistava mladih u SAD skoro su se utrostručile, što je dovelo do toga da samoubistvo postane drugi vodeći uzrok smrti među decom uzrasta od 10 do 14 godina.

– Naši nalazi naglašavaju rastuću krizu mentalnog zdravlja među decom i adolescentima. Depresija mladih i samoubistvo su glavni problemi javnog zdravlja koji zahtevaju hitnu reakciju i posebnu pažnju – naglasila je jedna od vođa studije dr Deanna M. Barch, profesor psiholoških nauka.

Kada su predškolci depresivni samoubilačke misli su češće

Za novu studiju, istraživači su procenili 137 dece, uzrasta od 8 do 12 godina, koja su ispunila kriterijume za „veliki depresivni poremećaj sa početkom u predškolskom uzrastu“, što znači da im je dijagnostikovana depresija u dobi od 3 do 6 godina dok su učestvovala u ranijim studijama dr Luby. Samoubilačke misli i ponašanja dece identifikovali su vaspitači/negovatelji ili su ih mališani sami prijavili tokom dijagnostičkih intervjua sa istraživačima. Poređenja radi, istraživači su takođe ispitali 53 vršnjaka u istoj starosnoj grupi koji nisu imali depresiju. Ovu decu je takođe procenio tim dr Luby kada su bila uzrasta od 4 do 6 godina, i ponovo kada su imala od 8 do 12 godina.

Istraživači su otkrili da su predškolci, koji su iskusili depresiju u predškolskom uzrastu, imali 6,14 puta veću verovatnoću da će iskusiti želju da se ubiju i 8,03 puta veću verovatnoću da će pokušati samoubistvo do 12 godina, u poređenju sa vršnjacima koji nisu iskusili predškolsku depresiju.

Depresivni predškolci imaju manju sivu masu

– Naši nalazi naglašavaju potrebu za intervencijama u najranijem periodu. Što ranije, to bolje, jer ako možemo da pomognemo deci sa depresijom da promene način na koji obrađuju svoje emocije, možemo pomoći da minimiziramo ili eliminišemo depresiju i smanjimo ili sprečimo ponavljajuće epizode ​​​​u kasnijem životu – objasnila je dr Luby.

U prethodnim studijama, dr Luby i kolege sproveli su skeniranje mozga kod dece predškolskog uzrasta sa depresijom i otkrili promene u razvoju mozga, u poređenju sa njihovim vršnjacima koji nisu patili od depresije. Njihova siva materija — tkivo koje sadrži moždane ćelije i obrađuje signale uključene u vid, sluh, pamćenje, donošenje odluka i emocije — je manjeg obima i tanje u korteksu, što potencijalno doprinosi izazovima sa regulacijom raspoloženja i emocija.

Šta raditi ako se primete samoubilački nagoni

Profesor dečje psihijatrije dr Joan L. Luby preporučuje da se planiraju i praktični koraci koje porodica može da preduzme kako bi se umanjio problem ako dete doživi samoubilačke nagone. Takvi koraci mogu da budu u rasponu od činjenice da u kući nema oružja ili opasnih lekova, do prepoznavanja emocionalnih pokretača – svađe sa prijateljem, na primer. Takođe, preporučuju se i određene strategije suočavanja kako bi se dete odvratilo od loših namera ili da mu se poboljša  raspoloženje, kao što je slušanje muzike ili igranje sa kućnim ljubimcem.