Kompleks više vrednosti je slojevita psihološka pojava koja se po simptomima ponekad može preplitati sa potpuno opozitnim, kompleksom niže vrednosti. Naime, u osnovi oba kompleksa je nedostatak samopouzdanja, lična neispunjenost i nezadovoljstvo, sa različitim okidačima.
Kompleks više vrednosti: Sebe uzdižu, druge unižavaju
Ako se osvrnemo oko sebe nema mnogo šanse da nekoga sa ovim kompleksom ne „lociramo“. Ponekad je ovakve tipove ličnosti lako prepoznati, ali se ponekad ponašaju potpuno neočekivano u odnosu na obrazovanje, status, poziciju u društvu ili porodici, jer gledano sa strane nemaju neku očiglednu potrebu da sebe izdižu.
Na vrhu piramide je, dakle, slika persone koja je sveznajuća, svemoguća, pa i savršena, beskompromisna u znanju i umeću čega god da se „dohvati“.
Samopouzdanje i kompleks više vrednosti
Iako je u korenu ovakvog ponašanja zapravo nedostatak samopouzdanja, to je i prva osobina koja će nam upasti u oko: ovi ljudi stvaraju utisak „više rase“, nadljudi sa ogromnim samopouzdanjem. Jer, kako nam objašnjavaju, ispravno je jedino ono što oni tvrde, te su naše ideje, posebno ako se razlikuju od njihovih, bezvredne, beskorisne, nepotrebne.
Takvim ponašanjem praktično žele da u ljudima oko sebe pokrenu kompleks niže vrednosti.
Kakvo je ponašanje osoba koje imaju kompleks više vrednosti
Izraženo samopouzdanje je naročito primetno, što ne bi bio problem da se ovakve osobe „drže“ samo svog terena stručnosti ili obučenosti. Sa druge strane, dobar deo osoba sa ovim kompleksom i nema odgovarajuće sposobnosti i kvalifikacije, ali se trudi da situaciju prikaže drugačijom. Ostala ponašanja ovakvih ljudi uključuju:
- potreba da budu u centru pažnje
- isticanje njihovih ličnih dostignuća, vrednosti, statusa, funkcija, titula
- potenciraju svoju dominantnost
- prepotentnost
- arogancija
- vređanje i ponižavanje drugih ljudi zbog drugačijeg stava
- cinizam
- neprihvatanje kritika na svoj račun, ali spremnost da kritikuju druge uvek i za sve
- prebacivanje odgovornosti na druge osobe ili okolnosti
- insistiranje na formi umesto na suštini.
Simptomi mogu da budu izraženi pojedinačno ili kombinovano, i ne mora svaka osoba da ispoljava baš sve simptome iz spektra.
Arogancija, prepotencija i hvalisanje
Psiholozi objašnjavaju da neke osobine poput prepotentnosti jednostavno imaju mnogi, različiti ljudi, bez obzira na obrazovanje ili društveni status, a da je koren ovakvih ponašanja najčešće su dubokoj nesigurnosti, moguće i nekim traumama iz detinjstva ili rane mladosti. Jedna od najvažnijih stvari je vrednosni sistem koji se dobija u porodici, od roditelja, a kojim se procenjuju i sopstvena i tuđa dostignuća.
Prosto, ako nam je mehanizam procene uspeha ili vrednosti nametnut, lišava nas mogućnosti da racionalno procenjujemo domete i dostignuća bilo da se tiču nas samih, bilo okoline. Plastično opisano: neko može biti izvanredan lekar ili advokat, ali neće priznati da to može da bude i neko drugi (drugi su u njihovoj percepsiji uglavnom prosečni). Ili, nikada neće priznati da je i vrhunski kuvar ili mehaničar takođe uspešna osoba, vredna hvale i statusa.
Takođe, za ove osobe je simptomatično da nikada neće priznati da nešto ne znaju.
Kako da se odbranimo od ovakvih osoba
Ljudi sa kompleksom više vrednosti često imaju nezgodnu narav, skloni su i svađama, a „stručnjaci“ da napadaju, uz cinične i potcenjivačke komentare. Zbog toga sa njima valja biti mudar, ne pristajati na njihovu igru i svakako ne padati u vatru. Koliko god da se trude da nas predstave beznačajnim po njihovim merilima ili nedoraslim da se sa njima nosimo, kao i da nas postave u inferioran položaj, ono za šta neće imati rešenje jesu – argumenti.
Ukoliko vam je ovakva osoba nadređena, pobrinite se da svoj posao obavljate savesno, na vreme i sa pisanim dokazima. Ukoliko vam postavljaju nerealne zahteve, prijavite višim nadređenima. Verovatno će anulirati sve vaše uspehe i dostignuća. Retko kada će vas pohvaliti (to čuvaju samo za one od kojih mogu imati neki interes). Nemojte da vas to potresa ili ljuti, jer vi dobro znate ko ste. Imajte uvek na umu da se radi o osobama koje nisu srećne i koje takvim ponašanjem zapravo kamufliraju sopstvenu nesposobnost i nespremnost da se suoče sa mračnim lavirintima sopstvenog nezadovoljstva.
Postavljanje granica
Ovakve osobe veoma retko prihvataju činjenicu da je psihološka pomoć nešto što bi moglo da ih vrati u ravnotežu, popravi ono što se može popraviti. Samim tim, i ponašanje prema drugim ljudima. U odnosu sa njima pre svega je važno precizno im postaviti granice.
Međutim, kako ćemo ih postavljanjem granica najverovatnije podsetiti na njihove lične nedostatke, situacije mogu biti neprijatne. Mogu nas posmatrati kao pretnju njihovom integritetu, čak i vređati, biti agresivni.
No, niko ne zaslužuje da trpi ponižavanje od bilo koje osobe. Kjuč je u poštovanju sebe, spoznaji sopstvenih vrednosti i nepristajanju na njihovu manipulativnu igru. Kada im date odgovor koji ne očekuju i kada ne postignu reakciju na koju računaju, i njihov koncept „ataka“ na vas će se promeniti.
