Emocionalna glad nije uslovljena fiziološkim i biološkim potrebama tela, javlja se i kada je stomak pun. Iznenadna je, praćena prejedanjem i na kraju obroka osećajem krivice. Ovo stanje može da se javi kod svih osoba, često se propale veze „leče sladoledom ili čokoladom“. Problem je kada emocionalna glad postane učestala i počne da utiče na telesnu težinu i naše samopouzdanje, raspoloženje i život.
Šta je emocionalna glad?
Hrana je deo kulture, načina života, čovek ne jede samo kada je gladan, već i uživa u hrani tokom slavlja u društvu bliskih osoba. Hrana je ipak nekada i način da se oslobodimo od nagomilanog stresa, posmatra se kao nagrada za neko postignuće. Emocionalna glad je podstaknuta osećajem nezadovoljstva, čovek uglavnom tada konzumira obline masne ili slatke obroke i umesto da se oseća na kraju bolje, oseća se lošije.
Ovaj problem možemo lako da otkrijemo ako odgovorimo sa da ili ne na nekoliko pitanja:
- Više jedem kada sam pod stresom?
- Jedem i kada nisam gladan?
- Konzumiram obrok da ublažim osećaj tuge, dosade, uznemirenosti?
- Nagrađujem se hranom?
- Osećam se bezbedno tokom obroka ?
Ukoliko su odgovori potvrdni na većinu pitanja najverovatnije patite od ovog problema.
Razlika između fizičke i emocionalne gladi
Bitno je da znamo da postoji razlika između emocionalne i fizičke gladi. Pojedine osobe često ne prave razliku između prave fizičke i emocionalne gladi. Ukoliko je poriv za hranom uzrokovan nekim emotivnim nezadovoljstvom glad se javlja iznenada, dok se biološka glad razvija postepeno. Kada smo istinski gladni želja za hranom se ne doživljava kao neodložna potreba, osim ako nije reč o ekstremnim situacijama.
Emocionalna glad ispoljava se žudnjom za specifičnim utešnim namirnicama kao što su čips, čokolada, pica, sladoled, torta. S druge strane osoba koja je istinski gladna neće mnogo birati i konzumiraće i boraniju, kupus, pasulj, grašak, šargarepu. Emocionalno gladne osobe uglavnom žele brzu hranu sa dosta soli, masti, šećera. Često se desi da mahinalno pojedu veliku kesicu čipsa i da ne obrate pažnju na količinu konzumirane hrane.
Emocionalna glad je beskrajna i ne može se zadovoljiti punim stomakom i tortama kao iz bajke. Na kraju obroka se javlja osećaj krivice, što je nemoguće ako čovek ruča zato što je zaista gladan.
Stres je čest okidač
Stres je jak okidač za nastanak emocionalne gladi. U stanju hroničnog stresa telo luči visoke nivoe hormona stresa, kortizola, koji izazva žudnju za slanom, slatkom i prženom hranom. Što je više nekontrolisanog stresa veća je i verovatnoća od pojave emocionalne gladi.
Emocionalnu glad umeju da pokrenu i neprijatne emocija, strah, ljutnja, tuga, anksioznost, usamljenost, ogorčenost, stid. Osoba konzumira velike količine hrane u nadi da će se lakše izboriti s ovim neprijatnim osećanjima, dok se u isto vreme problemi samo produbljuju i skrivaju pod tepih.
Hrana je i ritual
Osećaj praznine čest je razlog za konzumiranje velike količine nezdravih namirnica. Čovek se okupira hranom u nadi da će lakše proći vreme, dok u isto vreme prolazi život.
Stručnjaci skreću pažnju da mnogi roditelji kod dece nesvesno stvaraju u najranijem životnom dobu dobru podlogu za emocionalnu glad. Za odličan uspeh ili neko postignuće dete se nagrađuje tortom, pica se konzumira samo tokom posebnih dana u nedelji.
Slave, svadbe, veselja su nezamisliva bez velikih količina pečenja i torti, nekada ljudi konzumiraju dosta hrane samo da bi bili deo grupe.
Kako da obuzdamo emocionalnu glad?
Dobra vest je ipak da se uz malo truda i volje emocionalna glad može pobediti. Ukoliko se osećamo depresivno i usamljeno savet je da porazgovaramo o problemima sa bliskim rođacima i prijateljima. Preporuka je i da se igramo sa kućnim ljubimcem, slušamo omiljenu muziku, izađemo u šetnju. Dug i naporan radni dan može da se završi i čašom aromatičnog čaja, a ne vrućom čokoladom. Dobra knjiga, film, smisao za humor, uživanje u nekom hobiju su dobri načini da se izborimo sa osećanjem napetosti, stresa i tuge.
Konzumiranje hrane u teškim momentima često je automatsko, bez svesti o tome šta jedemo, često čovek nije svestan ni ukusa, ni mirisa hrane. Savet je da pokušamo da osvestimo ovakve situacije i da ne posegnemo hitno za nekim sladoledom ili kolačem. Pokušajte da odgodite obrok za 5 minuta, znajte da je često čoveku ono što je zabranjeno primamljivo. Pokušajte da sačekate barem jedan minut u početku, pa da potom jedete.
U osnovi emocionalne gladi često je osećaj nemoći – čovek oseća da ne može da savlada neku životnu prepreku pa se oslanja na hranu. Normalno je da nam nekada nešto ne polazi za rukom, ali to ne znači da nismo sposobni da se nosimo sa svim izazovima.
Niko nije savršen, ali stres i emocionalni problemi mogu da se savladaju na mnogo kreativnije načine. Možda uz malo truda baš u ovakvim situacijama otkrijemo skriveni talenat koji dugo čuči u nama, dobijemo snagu kojom ćemo savladati naš problem, ali u isto vreme možda pomoći i nekoj drugoj osobi da se izbori sa svojim emocijama i sačuva psihičko i fizičko zdravlje.
