Kompulzivno kockanje je teška bolest zavisnosti: Ima li prestanka bez stručne pomoći

Kompulzivno kockanje (ili patološko) spada u specifične poremećaje ponašanja sa ponavljanim postupcima koji nisu jasno racionalno motivisani. Pokreću ih nekontrolisani impulsi, koje osoba jednostavno ne može da drži pod kontrolom.

Postoje li „slučajni kockari” ili svako razvija kompulzivno kockanje?

Kompulzivno kockanje je bolest zavisnosti u kojoj pojedinac i pored čelične volje ne može da se odupre impulsima za kockanjem. Želja i potreba su jače od racionalnog rasuđivanja, a to najčešće otvara druge brojne probleme: zdravstvene, porodične, profesionalne, porodične…

Postoje i takozvani „slučajni“ ili usputni kockari, koji imaju potrebnu mentralnu snagu da nakon izgubljenje manje količine novca prekinu ovaj izazov. Međutim, osobe koje uplove u svet kompulzivnog kockanja iz njega teško izlaze, a njih je neuporedivo više.

Oni znaju da to za njih, njihovu porodicu i okruženje nije dobro, ali ne mogu da iskontrolišu svoju impulsivnu potrebu da kockaju i dalje. Često je to takozvano „vađenje“, sa nadom da će povratiti izgubljeno i izaći iz finansijskih problema. Ili, jednostavno žive u iluzijama da će na takav način ostvariti veliku finansijsku dobit. Kompulzivni ili patološki kockari su jednostavno spremni da rizikuju sve što imaju, kako bi nastavili taj lanac strasti, želeći još, još i još kockanja. 

Koje osobe su u izraženom riziku da postanu kompulzivni kockari

Kompulzivno kockanje najčešće nastaje kao kombinacija genetskih, bioloških i faktora spoljne sredine. Prema nekim istraživanjima, većina ljudi koji vole da igraju karte ili da se povremeno klade, ne moraju imati kompulzivnu formu kockanja. Međutim, postoje faktori rizika koji i kod njih mogu pokrenuti bolest. To su:

• poremećaji mentalnog zdravlja (zloupotreba psihoaktivnih supstanci, depresija, anskioznost, poremećaji ličnosti, anskioznost, depresija, bipolarni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, poremećaj deficita pažnje/hiperaktivnost (ADHD)
• pol (muškarci češće kockaju)
• godine života (ljudi mlađe i srednje životne dobi češće se odaju kompulzivnom kockanju, ali je sve češće kod tinejdžera)
• pojedini profili ličnosti (radoholičari, nervozne, agresivne, nezadovoljne osobe, kao i sa viškom samopouzdanja)
• korišćenje određenih lekova (neki medikamenti za Parkinsonovu bolesti i neki antidepresivi mogu da pojačaju rizik od ove bolesti zavisnosti)

Simptomi: Kako da prepoznamo kompulzivno kockanje

Simptomi koji ukazuju da neko pati od kompulzivnog kockanja su:

• nemogućnost kontrole, smanjenja ili prekida kockanja
• zaokupljenost kockanjem i neprekidno planiranje o sledećim prilikama
• uzbuđenost kada se spominju velike količine novca
• bes i razdražljivost pri pokušaju eskiviranja kockanja ili kada ih neko odvraća od toga
• neprekidni pokušaji „vađenja“ iz dugova
• laži porodici i okruženju o kockanju i izbegavanje priznanja
• dovođenje u opasnost socijalnih, poslovnih, privatnih i drugih veza uz česte prekide
• krađe i druge kriminalne radnje da bi se došlo do novca za kockanje
• pozajmljivanje novca sa različitim izgovorima
• izbegavanje suočavanja sa problemima
• povlačenje u sebe, anksioznost, depresija…

Kakav mehanizam pokreće kompluzivno kockanje: Zašto se teško zaustavlja „put u propast“ i koji je izlaz?

Sve bolesti zavisnosti imaju sličan mehanizam. Naime, u mozgu osobe koja se kocka dolazi do hormonske aktivnosti i lučenja dopamina, koji pokreće osećaj zadovoljstva, uzbuđenja i nagrade kao što to čine i droga ili alkohol. S vremenom, razvija se zavisnost. Poricanje postojanja problema je gotovo bez izuzetka simptom bolesti zavisnosti, kao i odbijanje pomoći jer – šta će vam pomoć ako nemate problem?

Kompulzivno kockanje uništava živote. Nije u pitanju samo kockar već i njegova porodica, prijatelji, kolege, oni od kojih se možda za ovu namenu pozajmljuje novac…  Izuzetno je značajno locirati problem na vreme, dok još nije prešao u kompulzivnu fazu. Psihoterapijski tretman, koji je i najefikasniji, najčešće je ogroman izazov i za pacijenta i za okruženje, ali se ova bolest zavisnosti leči uspešno. Prihvatanje problema je, kažu stručnjaci, pola „posla“. Bez lečenja, remisija u koju mogu da uđu neki ljudi koji prave čak i veće pauze u kockanju, obično je samo trenutna.