Zavisnost se odnosi na zloupotrebu supstanci i druga ponašanja i aktivnosti, kao što je kockanje. Tretmani su dostupni, a istraživači su predložili okvir od tri faze za opisivanje poremećaja upotrebe supstanci, uključujući pijanost, odvikavanje i iščekivanje.
U nekoj naučnoj literaturi zavisnost se opisuje kao prinuda ili neodoljiva potreba za korišćenje supstanci ili učestvovanje u ponašanju koje izaziva zavisnost, kao što su kockanje, jedenje i rad, čak i kada to nanosi štetu. Osobe koji razviju zavisnost mogu se osećati nesposobnim da prestanu da koriste supstancu ili da učestvuju u nekoj aktivnosti čak i ako to žele zbog fizioloških promena koje zavisnost izaziva.
Model u tri nivoa ilustruje ovaj proces i objašnjava zašto produžena upotreba supstance povećava rizik od zavisnosti.
Šta je zavisnost
Zavisnost je hronična bolest koja uzrokuje da osoba nastavi da koristi supstance ili se oda zavisničkom ponašanju uprkos negativnim posledicama, kao što su pravni problemi, finansijski problemi ili zdravstveni problemi.
Relaps, što znači povratak u prethodno stanje ili sveukupno fizičko stanje osobe, obeležje je zavisnosti.
Ljudi sa zavisnostima osećaju se emocionalno zavisnim od supstance ili ponašanja. U mnogim slučajevima razvijaju i fizičku zavisnost. Zavisnost izaziva brojne fizičke i emocionalne promene koje mogu otežati osobi da prestane da koristi supstancu ili učestvuje u nekoj aktivnosti.
Znaci zavisnosti
Jedna od najvažnijih karakteristika zavisnosti je snažna žudnja. Osoba možda neće moći da zaustavi određeno ponašanje ili upotrebu supstance koja izaziva zavisnost uprkos tome što je izrazila želju da prestane.
Tretmani su dostupni, ali je neophodno prepoznati znake.
Prema Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, ključni znaci poremećaja upotrebe supstanci (PUS) uključuju:
- uzimanje supstanci u opasnim okruženjima
- nastavak upotrebe uprkos tome što uzrokuje društvene probleme u, recimo, vezi i na poslu
- zanemarivanje životnih obaveza kao što je posao
- bavljenje nezakonitim aktivnostima, kao što su nanošenje štete ili krađe
- odvikavanje
- povećanje tolerancije
- uzimanje većih količina da bi se zadovoljila potreba
- neuspele pokušaje da se prestane sa zavisnošću
- sve više vremena provodi se u drogiranju kako bi se zadovoljila intenzivna žudnja
- nastavak upotrebe uprkos uticaju na fizičko i mentalno zdravlje
- odustajanje od rekreativnih aktivnosti
Okvir trostepenog ciklusa
Studije o neurobiologiji PUS nominuju okvir ciklusa od tri faze.
Okvir se sastoji od sledećeg:
1. Pijanost ili intoksikacija: Ovo je mesto gde obična upotreba supstanci prelazi u hroničnu upotrebu, što uključuje promene u dopaminu ili sistemu nagrađivanja u telu, čineći da se osoba oseća „dobro” kada uzima supstancu. Telo i mozak počinju da se prilagođavaju redovnosti supstanci.
2. Odvikavanje ili negativan uticaj: Ovde telo i mozak počinju da imaju štetne efekte bez upotrebe supstanci.
3. Preokupacija ili iščekivanje: Telo sada počinje da žudi za drogom da bi izlečilo štetne simptome ili odvikavanje.
Potreba za lečenjem zavisnosti
Mnoge različite opcije lečenja mogu pomoći da se osoba oporavi i razvije bolji odnos sa supstancom ili aktivnošću. Neki ljudi moraju isprobati više načina lečenja pre nego što im se stanje poboljša. Opcije lečenja su sledeće:
- lekovi, uključujući lekove za smanjenje simptoma odvikavanja
- bolnička ili ambulantna rehabilitacija, koja obično kombinuje nekoliko modaliteta lečenja
- psihoterapije
- programi u 12 koraka i druge grupe podrške
- promene životnih navika i sredine, kao što je izbegavanje mesta i konteksta koji su povezani sa supstancama ili aktivnostima koje izazivaju zavisnost
Suština je u tome da je zavisnost intenzivan poriv za angažovanjem u određenim radnjama ili ponašanjima, čak i štetnim. Osobe sa zavisnošću mogu doživeti recidiv, ponekad čak i nakon dugih perioda apstinencije. Što osoba češće koristi supstance ili učestvuje u nekoj aktivnosti, veća je verovatnoća da će razviti zavisnost. Iako većina ljudi ne razvije PUS nakon upotrebe supstanci, to bi mogao da bude prvi korak ka ovom ishodu. U ovakvim slučajevima lečenje može da pomogne. Veoma je važno da se svako ko misli da možda imaj poremećaj upotrebe supstanci ili bilo koju bolest zavisnost obrati lekaru i potraži pomoć i podršku.
