Nema sumnje da hronična stanja utiču na pacijente, zdravstvene radnike i negovatelje Foto: Shutterstock
Posao koji ne volimo, a nekada čak i mrzimo, ozbiljno može da naruši fizičko i psihičko zdravlje. Često se zaposleni na lošem radnom mestu osećaju kao u klopci, posebno ako nisu u mogućnosti da se na izvesno vreme udalje, uzmu bolovanje ili daju otkaz.
Stručnjaci nas, ipak, podsećaju da svaki problem ima i rešenje. Da je krajnje vreme da stupimo u akciju mogu da nam ukažu izvesni simptomi:
Nesanica, buđenje iz sna, prerano buđenje, uvek su pokazatelji nekog poremećaja. Klinički psiholog Monique Reynolds iz Center for Anxiety and Behavior Change, kaže da neke osobe ne mogu da spavaju jer stalno razmišljaju o poslu i radnim obavezama. Bude se i razmišljaju o predstojećem radnom danu. Nekoliko nemirnih noći nije veliki problem, ali nevolje počinju kada nesanica postane hroničan problem.
Loše okruženje i posao koji mrzimo drže nas stalno u stanju napetosti, mišići se naprežu u nameri da zaštite telo od povreda. Ukoliko radno mesto doživljavamo kao zonu sukoba, a ne međusobne saradnje, telo automatski reaguje u nameri da se zaštiti. Dolazi često da hronične napetosti u mišićima vrata i ramenima i do pojave tenzionih glavobolja.
Praćenje imejlova, pogrbljen položaj tela i jako stisnuta vilica, znak su da posao loše utiče na nas. Rejnolds navodi i da povećan nivo stresa može da dovede do pogoršanja već od ranije prisutnih psihičkih problema. Ukoliko se osećamo pod stalnom prismotrom, mentalno zdravlje počinje da popušta. Analiza više studija iz 2012. godine dovodi u vezu osećaj nepravednosti i loše radne klime sa zdravstvenim problemima kao što su prejedanje i depresija.
Psiholog koji se bavi istraživanjem zdravlja na radu Kevin Kelloway sa St. Mary’s University, naglašava da nefer poslodavac može da bude jak izvor stresa. Zaposleni grub, nepravedan i netaktičan odnos poslodavca, zaposleni doživljavaju, kako kaže Kelloway, kao napad na lično dostojanstvo.
Posao koji mrzimo razlog je za pojavu čestih bolesti. Dodatni stres može da oslabi imuni sistem i dovede do prehlada.
Loši odnosi na poslu ne prestaju kada uđemo u svoj dom, pa se nervoza i neraspoloženje šire i na porodično okruženje. Veza sa partnerom može da postane loša, da opadne seksualna želja. Stres deluje na testosteron koji u ovim uslovima opada i tako smanjuje i libido.
Posao koji mrzimo često je krivac za hronični umor. Duboka briga i nesanica, ne mogu da se prevaziđu slobodnim danima. Kelloway naglašava da svako na svoj način reaguje na loše radno mesto, ali stalni umor jedan je od simptoma koji prijavljuje velika većina zaposlenih.
Dosta osoba reaguje stomakom na poslovne probleme. Dijareja, zatvor, nadimanje, mogu da budu i posledica stresa, koji utiče na varenje hrane i na raspoloženje. Stručnjaci kažu da su pojedine osobe tokom više meseci u isto vreme prijavljivale stomačne probleme i to; nedeljom popodne pred početak radne nedelje.
Pojedini su uspeli zauvek da reše ovaj problem kada su dali otkaz i počeli da rade posao koji im donosi više mira i zadovoljstva. Kardiolozi navode da se najveći broj srčanih udara uglavnom beleži posle odmora i u ponedeljak ujutro nakon vikenda.
Stručnjaci sa Harvarda kažu da telo oslobađa adrenalin pod uticajem stresa i ometa proces varenja hrane, jer su svi kapaciteti usmereni na odbranu tela od opasnosti. Kod dugotrajnog stresa nadbubrežne žlezde pojačano luče kortizol koji može da pojača osećaj gladi. U takvoj situaciji često se poseže za hranom kao utehom, izbor su slatke namirnice i uglavnom nezdrava hrana.
Posao koji mrzimo može da se pobedi čestim kratkim odmorima, koji mogu da budu dobra prilika da „hladne glave“ dobro razmislimo o svemu i donesemo pravu odluku. Druženje vam radnog mesta, razmena iskustva sa kolegama, meditacija, fizička aktivnost mogu da ublaže simptome stresa.
Psiholozi naglašavaju da u ovakvim situacijama od pomoći može da bude kognitivna bihejvioralna terapija, koja će nas usmeriti da sagledamo problem sa svih strana. Ukoliko nije moguće da promenimo posao, možemo da se fokusiramo na one činjenice koje možemo uspešno da kontrolišemo, ako ne dođe do napretka bitno je da nastavimo da se borimo – pa i tako što ćemo tražiti drugi posao.
Dugotrajno radno vreme, odsustvo nezavisnosti, ekonomska nesigurnost, faktori su koji mogu da utiču da počnemo da mrzimo posao koji smo nekada radili sa mnogo dobre volje. Na kraju bitno je da znamo da ni najbolji posao na svetu ne može da nam kupi zdravlje i duhovni mir.