Rad u slobodno vreme, tokom 24 sata, neki smatraju sasvim normalnim, ali, istraživanja su pokazala da zaposleni koji reaguju na digitalnu radnu komunikaciju van radnog vremena verovatno će brzo imati problem sa izgaranjem od posla ili burn out sindromom, psihičkim stresom i lošim fizičkim zdravljem. Kada počne sezona praznika, hoćete li se opustiti ili ćete dozvoliti da se posao umeša u vaše slobodno vreme?
Rad u slobodno vreme ugrožava zdravlje čoveka
Prema istraživanju University of South Australia, ako spadate u ovu drugu kategoriju i ne možete da se uzdržite od posla i kada ste na odmoru, vi tako možda ugrožavate svoje zdravlje. Rezultat je dobijen anketiranjem više od 2.200 akademika i stručnog osoblja na 40 australijskih univerziteta.
Istraživači su ove 2021. godine otkrili da:
- 26 procenata smatra da moraju da odgovaraju na poruke u vezi sa poslom, pozive i mejlove supervizora tokom svog slobodnog vremena
- 57 procenata zaposlenih je reklo da je uveče slalo digitalnu komunikaciju u vezi posla drugim kolegama
- 50 procenata je izjavilo da često dobijaju poslovne poruke, pozive i mejlove od kolega tokom vikenda
- 36 procenata je izjavilo da je u njihovoj organizaciji bila norma da odmah reaguju na digitalnu komunikaciju.
Očekivanja da je neko dostupan 24/7 je pritisak za zaposlene
Istraživač University of South Australia dr Amy Zadow kaže da očekivanja da će zaposleni biti dostupni 24/7, odnosno 24 sata tokom svih 7 dana u nedelji, vrše pritisak na australijske radnike.
– Od početka covid 19 pandemije digitalizacija posla je zaista naglo porasla, zamagljujući radne granice i utirući put da ljudi budu u kontaktu u svako doba. Ali, to što se smatra da je neko dostupan za rad i danju i noću, ograničava mogućnost ljudima da se odmore i opuste baveći se stvarima kao što su fizička aktivnost, druženje sa prijateljima i porodicom…A kada nema perioda za odmor i oporavak, čovek može da počne da izgara – naglašava dr Zadow.
Istraživanje je pokazalo da visok nivo digitalne komunikacije van radnog vremena može da ima značajan uticaj na naše fizičko i mentalno blagostanje, utičući na odnose između posla i porodice, izazivajući psihološki stres i loše fizičko zdravlje.
– Nasuprot tome, radnici koji su držali svoje radne granice pod kontrolom, iskusili su manje stresa i pritiska – istakao je dr Zadow.
Rad u slobodno vreme izaziva psihički stres i emocionalnu iscrpljenost
Oni od kojih se očekivalo da reaguju na komunikaciju kolega vikendom ili posle radnog vremena, kako pokazuje istraživanje, prijavili viši nivo psihičkog stresa (56 odsto u poređenju sa 42), emocionalna iscrpljenost (61 procenat u poređenju sa 42) i loše fizičko zdravlje (28 procenata u poređenju sa 10). Australijski institut za zdravlje i dobrobit izvestio je da će skoro svaki drugi Australijanac doživeti mentalno zdravstveno stanje u nekom trenutku svog života.
Opcija „nazad na posao“ može da se reguliše
Profesor sa University of South Australia Kurt Lushington kaže da je suočavanje sa stresom na poslu sve važnije.
– Upravljanje komunikacijom van radnog vremena može biti izazovno, ali organizacije imaju moć da spreče opciju „nazad na posao“. Uspostavljanje politika, praksi i procedura za zaštitu psihološkog zdravlja razvojem jake klime psihosocijalne bezbednosti verovatno će ograničiti štetnu digitalnu komunikaciju van radnog vremena. I, na širem nivou, to se već razmatra u različitim sporazumima o pregovaranju preduzeća i Nacionalnog standarda zapošljavanja – kaže profesor Lushington, koji smatra da je početna tačka za ovakav pristup merenje potražnje za radom kako bi organizacija pre svega mogla da ublaži rizik.
– Kada to urade, mogu da razviju zaštitne akcije koje mogu da spreče razvoj ili nastavak štetnih normi na radnom mestu. Na kraju radnog dana svako treba da ima pravo da se isključi – naglašava profesor Kurt Lushington.
