Ljudi istinski srećni u penziji tako se osećaju zbog dnevnih navika koje su usvojili nakon prestanka redovnog radnog odnosa. Psiholozi naglašavaju da je od suštinskog značaja da ljudi imaju rutinu koja ih održava zadovoljnim, aktivnim i ispunjenim. Ljudi koji su zaista srećni u penziji ne samo da prolaze vreme, oni su potpuno angažovani u životu i izgradili su svakodnevne rutine koje ih održavaju takvima.
Dnevne navike koje čine da ljudi budu srećni u penziji
Postoje navike koje su zajedničke penzionerima koji se osećaju srećnim u svom „trećem dobu“, a neke od najvažnijih su:
1) Prihvatanje rutine
Penzionisanje ne znači oproštaj od normalnog života i aktivne svakodnevnice. Naprotiv, svi ljudi koji uživaju u penziji imaju neku svoju dnevnu rutinu. Usvajanje rutine ne znači da im je svaki minut „zakazan“, već da imaju isplaniran dan. Zašto je ovo toliko važno? Rutina može da pruži osećaj normalnosti, udobnosti i predvidljivosti. To stvara ritam u životu koji može da bude i umirujući i motivišući. Penzioneri koji su istinski srećni pronašli su svoj jedinstveni ritam, balansirajući između slobodnog vremena i produktivnih aktivnosti. Oni znaju kada imaju najviše energije i koriste to vreme za angažovanje oko dnevnih zadataka.
2) Redovno vežbanje
Veoma je važno da penzineri redovno vežbaju i da ostanu aktivni. Dovoljno je da svako jutro ili veče, bez obzira da li greje sunce, pada kiša ili sneg, penzineri odu u dugu šetnju. Ta vrsta vežbanja održava čoveka vitalnim i jakim, jer fizička aktivnost pomaže da telo ostane u formi, a um oštar. Takođe, podiže raspoloženje, smanjuje stres i poboljšava san. Bilo da je u pitanju šetnja, plivanje, baštovanstvo ili neke vežbe važno je da penzioneri pronađu aktivnost u kojoj će uživati i koja će im postati deo svakodnevne rutine. Stručnjaci kažu – budućnost će im biti zahvalna.
3) Doživotno učenje
Psiholozi ističu da čovek u penziji treba da nastavi da uči, bilo šta. I nije tu reč samo o stimulisanju uma i održavanja mozga aktivnim, već i o radosti otkrića i uzbuđenja savladavanja nečeg novog. Da li ste znali da je Albert Ajnštajn jednom rekao: „Kada prestaneš da učiš, počinješ da umireš.“ I, zaista – ima mudrosti u tim rečima. Postoje beskrajni načini da se nastavi sa učenjem u penziji – čovek može da se bavi novim jezikom, slika ili uroniti u svet digitalne fotografije – postoje beskrajni načini da čovek nastavi sa učenjem u penziji jer to održava život zanimljivim i daje osećaj dostignuća.
4) Druženje
Ljudi su društvena a u penziji, održavanje društvenih veza postaje još važnije za naše emocionalno blagostanje. Penzioneri koji su srećni smatraju da je važno da ostanu u vezu sa svojim vršnjacima. Redovno se sastaju sa prijateljima na kafi, pridružuju se klubovima ili grupama i ostaju uključeni u svoju zajednicu. Ne radi se samo o zabavi, već i o osećaju pripadnosti i svrhe koji proizilazi iz toga što ste deo zajednice. Dakle, bilo da se radi o zajedničkim hobijima, volonterskom radu ili samo druženju sa prijateljima – druženje treba da bude deo svakodnevne rutine.
5) Trenuci usporenosti/smirenosti
Svakodnevno odvajanje vremena da budete prisutni u trenutku je navika koju gaje mnogi srećni penzioneri. Svesnost ili smirenost može da bude jednostavna kao što je uživanje u jutarnjoj kafi, uživanje u lepoti prirode u šetnji, slušanje muzike i pažljivo slušanje druge osobe. Važno je da se svaki čovek na trenutak udalji od životne gužve i stresa. Ovi trenuci smirenosti mogu da pomognu u smanjenju stresa i povećanju osećaja sreće i zadovoljstva. Potrudite se da usporite, udahnete i zaista doživite radosti svakog dana. Ova mala navika može da napravi veliku razliku u opštem blagostanju.
6) Izražavanje zahvalnosti
Postoji nešto neverovatno moćno u izražavanju zahvalnosti. To je jednostavan čin, ali može dramatično da promeni perspektivu i poveća osećaj sreće. Istinski srećni penzioneri često imaju naviku da razmišljaju o dobrom u svom životu. Priznaju lepotu svog okruženja, ljubav svoje porodice ili jednostavno mir tihog jutra. Potrebno je svakog dana samo odvojiti trenutak da se razmisli o tome na čemu ste zahvalni. Ova iskrena praksa može da pomogne osobi da se fokusira na pozitivne aspekte života i neguje dublje poštovanje za jednostavne radosti koje dolaze svakim danom.
7) Redovan odmor i opuštanje
Lako je upasti u zamku osećanja da svaki trenutak penzionisanja mora da bude ispunjen aktivnostima. Ali, podjednako je važno da čovek sebi dozvoli da malo uspori. Stručnjaci kažu da mnogi ljudi u svojim prvim danima penzije teže da stalno budu u pokretu, pokušavajući da se uključe u što više aktivnosti. Ali, nakon nekog vremena, shvate da im nedostaje mir i opuštanje koje penzija podrazumeva. Zato je važno redovno odvojiti vreme za odmor i opuštanje. Bilo da se radi o čitanju knjige, slušanju muzike ili jednostavno uživanju u tišini – ovi trenuci „mirovanja“ od suštinskog su značaja za blagostanje čoveka. Ponekad je u redu ne raditi ništa. Kada sebi damo dozvolu da se odmorimo ne samo da podmlađuje, već predstavlja i čin brige o sebi koji može značajno da doprinese tome da neko bude srećan u penziji.
8) Dobro „hranjenje“ tela
Ono što konzumiramo igra značajnu ulogu u tome kako se osećamo. Srećni penzioneri to razumeju i imaju naviku da hrane svoje telo zdravom, kvalitetnom hranom, punom hranljivih materija. Oni ne gledaju na jelo samo kao način da napune stomak, već kao priliku da svom telu dodaju ono što im je potrebno da ostanu zdravi i energični. To ne znači da se povremeno ne opuste i pojedu i nešto što ne bi trebalo, ali je ravnoteža i umerenost uvek pravi ključ.
9) Prihvatanje promena
Promena je neizbežna, posebno u penziji. Oni koji su zaista srećni u svojoj penziji razumeju ovo i naučili su da prihvate promene umesto da im se odupiru. Svaku novu fazu vide kao priliku za rast i otkriće. Prilagođavaju se, razvijaju i pronalaze radost u putovanju, na primer, znajući da je promena jednostavno deo života. Promene treba prihvatiti iako nije uvek lako, ali ljudi često zbog promena bivaju ispunjeni i nalaze najviše sreće.
