Da bismo postali srećnija osoba, stručnjaci preporučuju da prednost damo odnosima i iskustvima umesto materijalnim stvarima Foto Shutterstock
Odgovori koje psiholozi dobijaju na pitanje šta je sreća u nekim slučajevima uključuju emocije, dok se u drugima uopšte ne pominju. Neko će vam reći da je sreća izbeći nesreću, ali svi oni koji proučavaju sreću slažu se da nailaze na brojne, različite odgovore. Drugim rečima, sreća je škakljiv koncept s kojim se treba uhvatiti ukoštac. Ipak, postoji određena doslednost u načinima na koje je stručnjaci definišu i procenjuju. Njihov rad otkriva da je veća sreća kako dostižna, tako i povezana sa nizom zdravstvenih beneficija.
Američko psihološko udruženje (APA) definiše sreću kao „emociju radosti, zadovoljstva i blagostanja”.
Mnogi od nas složili bi se sa ovom definicijom, ali može i da nam deluje nepotpuno. Na primer, sve te emocije možemo da osetimo u jednom trenutku, ali sat kasnije možda nećemo osetiti nijednu od njih. I onda se zapitamo – jesam li srećna osoba ili nisam?
– Kada ljudi govore o sreći, obično govore o svom opštem blagostanju – kaže dr Robin Stern, psihoanalitičar i pomoćnik direktora Jejl centra za emocionalnu inteligenciju u Nju Hejvenu, Konektikat. Emocije poput radosti i uzbuđenja mogu doprineti blagostanju, kaže ona, ali i širi osećaj ispunjenosti, zadovoljstva i postignuća.
Ako pročitamo objavljeno istraživanje o sreći, otkrićemo da se većina njih zapravo fokusira na dobrobit. A stručnjaci koji proučavaju blagostanje često razlažu taj koncept u dve kategorije: hedoniju i eudaimoniju.
– Hedoničko blagostanje fokusira se na osećanja pozitivnog afekta i zadovoljstva životom. Eudaimonsko blagostanje fokusira se na osećaj optimalnog funkcionisanja i ostvarivanja potencijala – navode autori studije objavljene 2021. u Psihološkom pregledu.
Svaka potpuna definicija sreće verovatno treba da prizna obe strane novčića blagostanja.
Kao što definicija APA jasno pokazuje, sreća može značiti mnogo stvari. Zadovoljstvo, radost, uzbuđenje mogu se smatrati tipovima ili nijansama sreće. Ali i dublje percepcije zadovoljstva ili ispunjenosti životom takođe mogu biti deo sreće, kaže dr Stern.
Osim ovih razlika, istraživači su takođe otkrili da ljudi u različitim delovima sveta mogu definisati sreću na različite načine.
– Kroskulturalno, postoje razlike u tome kako ljudi razmišljaju o sreći. Na Zapadu imamo tendenciju da shvatamo sreću kao više individualističku državu, ali u nekim istočnoazijskim kulturama, to je više društvena briga – kaže dr Iris Mauss, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju.
Na primer, Amerikanac može definisati sreću u smislu sopstvenih osećanja ili uspeha. Ali neka od istraživanja dr Mauss pokazuju da ljudi u mnogim istočnoazijskim kulturama o sreći razmišljaju kao o stanju društvene harmonije, porodične povezanosti i dobrobiti zajednice. Drugim rečima, ideja nekih ljudi o sreći je manje vezana za ličnu radost ili postignuće, a više je povezana sa kohezijom i harmonijom zajednice.
„Srećniji ljudi su zdraviji”, tvrde autori studije objavljene 2020. u Psychological Science.
Kao i većina istraživanja o sreći, i ova studija definiše sreću u smislu subjektivnog blagostanja. Istraživači su učesnicima postavljali pitanja o tome kako se osećaju i koristili odgovore da bi utvrdili njihovo blagostanje. Autori kažu da postoji dovoljno dokaza koji povezuju viši nivo subjektivnog blagostanja sa zdravstvenim prednostima.
Neke od ovih zdravstvenih prednosti koje su podržane istraživanjem uključuju:
Mnoga istraživanja ukazuju na efekat blagostanja na nervni sistem tela. Konkretno, povišeni nivoi blagostanja su povezani sa manjom aktivacijom simpatičkog nervnog sistema tela, takođe poznatog kao sistem bori se ili beži.
Psiholozi su počeli da istražuju koncept koji se zove „toksična pozitivnost”, koji su istraživači sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi opisali kao tendenciju „odbacivanja, poricanja ili istiskivanja” bilo kakvih negativnih osećanja ili iskustava u pokušaju da se svet posmatra kroz ružičaste naočare.
– Pomisao da u sivom danu, u pozadini nedavne smrti u porodici, ili stresa na poslu, ili bolesti, ili drugih loših vesti, treba da se osećate pozitivno ili srećno nije realna, pa čak ni zdrava – kaže dr Stern.
Iako neka osećanja možemo smatrati negativnim ili teškim, ona su i dalje normalni i zdravi aspekti emocionalnog iskustva, dodaje ona. Ona mogu biti i vredne povratne informacije.
– Ako se osećate uplašeno, uzrujano ili anksiozno zbog nezdrave veze ili radnog okruženja, ta osećanja su informacije koje vam mogu pomoći u donošenju odluka. Mogu da vam pomognu da napravite pozitivne, konstruktivne promene u svom životu – kaže ona.
Mnoge knjige, blogovi, članci i motivacioni govornici pokušali su da odgovore na ovo pitanje. Spisak stvari koje bismo mogli da uradimo da bismo poboljšali svoju sreću i blagostanje dugačak je, a specifičnosti su velikim delom određene našim individualnim željama i sklonostima i ciljevima. Stručnjaci i novija istraživanja daju nekoliko saveta.
Nedavno istraživanje ukazuje na to da „psihološko bogatstvo” može biti glavna komponenta blagostanja.
– Psihološko bogatstvo definišemo kao život pun zanimljivih iskustava i onih koja menjaju perspektivu. Nove aktivnosti, igre, sport i umetnost pomažu nam da se nosimo sa dosadom svojstvenom životu – kaže dr Shigehiro Oishi, profesor psihologije na Univerzitetu u Čikagu i koautor tog istraživanja.
Nova iskustva takođe podstiču radoznalost, za koju istraživanja pokazuju da je glavni doprinos dobrobiti. Slično tome, mnoga istraživanja povezuju snažne društvene odnose sa poboljšanom srećom i blagostanjem.
– Bliski odnosi i tople veze sa drugim ljudima jedan su od najvećih elemenata sreće. Ako su posao ili lično dostignuće ili napredak jedine stvari u vašem životu, možda nam nedostaje veliki deo onoga što nas ljude čini srećnim ili zadovoljnim – kaže dr Stern.
Ona dodaje da kada se većina ljudi seti svojih najsrećnijih trenutaka, većina tih sećanja je usredsređena na društvene veze i odnose, a ne na usamljene aktivnosti.
Prema pregledu objavljenom 2021. godine, postoje jaki dokazi koji povezuju osećanje zahvalnosti sa višim nivoima sreće i blagostanja. Studije su takođe otkrile da negovanje zahvalnosti zapravo može povećati sreću.
– Zahvalnost je naše najbolje oružje – saveznik u borbi protiv onih unutrašnjih i spoljašnjih pretnji koje nas lišavaju održive radosti – kaže dr Robert Emmons, profesor psihologije na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu.
On kaže da je jedan od načina da se neguje zahvalnost trud da se ljudima u našem životu kaže da smo im zahvalni – i zašto. Drugi način jeste da svakog dana odvojimo vreme da razmislimo o stvarima na kojima smo zahvalni.
Svesnost se danas toliko često pominje da se skoro deluje kao kliše. Ali istraživanja nastavljaju da otkrivaju da vežbanje svesnosti zaista može poboljšati dobrobit.
– Utvrđeno je da prakse zasnovane na svesnosti imaju nekoliko prednosti, uključujući, ali ne ograničavajući se na, smanjenje stresa, anksioznosti i depresije, kao i poboljšanje pažnje, kapaciteta radne memorije, kognitivne fleksibilnosti, pozitivnog raspoloženja, otpornosti, funkcionisanja imuniteta, međuljudskih odnosa i blagostanja – tvrde autori studije objavljene 2020. u Frontiers in Psychology. Njihov rad otkrio je da samo tri minuta dnevne vežbe može biti dovoljno da se poboljšaju mere blagostanja.
Ima još nešto što je veoma važno: da bi ove promene funkcionisale, moramo svim srcem da im se posvetimo.
– Sa emocijama nema „trebalo bi”. Sve se svodi na to da li nešto želimo ili ne – kaže dr Stern.
Sreća je divna stvar. Svi zaslužujemo mnogo toga u našim životima. Ali postoji mnogo više od toga da osećamo pozitivne emocije poput radosti ili ushićenja.