Sindrom srednjeg deteta može da napravi velike probleme sestrama, braći i roditeljima, ali i da motiviše na veći uspeh

Ukoliko bračni par ima dvoje dece a treće je na putu, jedno od čestih pitanja iz prakse porodičnih terapeuta jeste da li će rođenje trećeg deteta uticati na ličnost drugog po redu. Mišljenja stručnjaka su pomalo oprečna, ali se uglavnom ne poriče da takozvani sindrom srednjeg deteta može da bude odgovoran za turbulencije u porodici i ponašajne promene.

Šta je sindrom srednjeg deteta i može li redosled rođenja uticati na ličnost

Mnogi stručnjaci iz oblasti psihologije koji se bave proučavanjem ličnosti veruju da redosled rođenja u porodici igra ulogu u razvoju deteta. Sindrom srednjeg deteta je zasnovan na ideja da ako niste ni najstarije ni najmlađe dete, dobijate manje pažnje od roditelja i osećate se „negde između“. Kao rezultat toga, možete razviti određene osobine ličnosti koje se razlikuju od osobina vaše starije i mlađe braće ili sestara.

Sindrom srednjeg deteta deo je psihologije koja proučava redosled rođenja. Redosled rođenja kreće se od prvorođenog (najstarijeg), preko drugog, trećeg deteta i tako dalje, do najmlađeg, koji se ponekad naziva i „poslednjerođeni“. Iako mnogi stručnjaci smatraju da je redosled rođenja važan za ličnost i porodičnu strukturu, ne slažu se svi s tim. No, ne poriču da srednje dete može da se oseti „zaglavljeno“ između, poput gledaoca ne teniskom terenu.

Da li je sindrom srednjeg deteta prepoznat kao zvanično medicinsko stanje?

Psiholog Alfred Adler bio je pionir u ideji da redosled rođenja utiče na razvoj deteta. Smatrao je da broj braće i sestara tako može da ima značajan uticaj na potencijal deteta. Adler je verovao da, iako deca odrastaju u istoj porodici, njihove ličnosti neće i ne mogu biti iste. Govorio je da svako dete treba posmatrati kao individuu i da će se razlikovati u zavisnosti od svog mesta u redosledu rođenja.

Ipak, sindrom srednjeg deteta nije prepoznat kao zvanično stanje. Mnogi istraživači su osporili Adlerove teorije. Čak i stručnjaci koji veruju u sindrom srednjeg deteta imaju poteškoća da ga primene na svu decu koja su rođena između braće i sestara. Na primer, kod nekih postoji povezanost između redosleda rođenja i otvorenosti ka ljudima, ali se kod nekih ne može prepoznati po izrazitom ispoljavanju.

Sindrom srednjeg deteta i uticaj na osobine

Da li vi ili neko koga poznajete ima sindrom srednjeg deteta? Razmislite da li poznajete neko „srednje“ dete sa sledećim osobinama:

• buntovništvo (često staju u zaštitu slabijih indetifikujući se sa njima, ali imaju i izraženu potrebu da se dokazuju)
• društveno-socijalna dimenzija (dobri su medijatori i teže pravednosti, pouzdani su prijatelji i dobro funkcionišu u timovima van porodice ali u esktremu – ili supouzdan član tima ili izraziti individualci)
• revolt (ponekad su manje porodično orijentisani od svoje braće i sestara, imaju izraženiji osećaj nepripadanja u porodici)
• osećaj zapostavljenosti (veruju da roditelji ne obraćaju dovoljno pažnje na njih a kada odrastu, često imaju negativan pogled na detinjstvo)
• preterana mobilnost (često su prvi koji napuštaju porodični dom i skloni su da se odsele najdalje)
• nisu perfekcionisti i biraju „kontru“ (obično se posvete nečemu u čemu njihov stariji brat ili sestra nisu uspešni; na primer, ako je stariji brat dobar u učenju, srednje dete može se fokusirati na sport).

Nobične i izuzetne osobine „srednje“ dece: Rizici, pregovaračke sposobnosti i kompromis

Bez obzira na to kako se doživljavate kao srednje dete, učite kako da se ponašate, sklapate prijateljstva i razvijate sopstvenu ličnost posmatrajući svoju braću, sestre ili vršnjake. Psiholozi kažu i da taj status može podstaći na jači uspeh.

Zanimljivo je da su neka poznata „srednja“ deca bila, ili su i dalje veliki pregovarači, pioniri i borci za pravdu. Među njima su Nelson Mandela, Martin Luter King mlađi, Čarls Darvin, Madona, Bil Gejts… Ove ličnosti iskoristile su sve svoje osobine kako bi postigle uspeh, a ne može se isključiti da su neka iskustva iz detinjstva uticala na to – utiču uvek.

Kao srednje dete, možda nećete biti perfekcionista, ali možete biti otvoreniji za rizik i nove ideje. Studije pokazuju da je 85 odsto srednje dece pokazalo ovakvu otvorenost, u poređenju sa 50 procenata prvorođene. Takođe, moguće je da ste veštiji u ubeđivanju i debati. Verovatno ćete moći da sagledate više strana problema. To će vas učiniti empatičnim. Neka srednja deca tvrde da su svoj uspeh delimično postigla zahvaljujući sposobnosti da prave kompromise.