Neke navike obično se uvlače neprimećeno, suptilno utičući na naše ponašanje i međusobne odnose. Onaj teži deo je taj što retko shvatamo da to uopšte radimo. Ali, one mogu značajno uticati na način na koji nas ljudi doživljavaju i zbog čega ne žele da budu u našem društvu.
Stalno prisutna nostalgija
Staranje često podrazumeva akumuliranje bogatstva uspomena. Ali ponekad se to može pretvoriti u preteranu čežnju za prošlošću. Ova navika stalnog prisećanja i upoređivanja sadašnjosti sa starim dobrim vremenima drugim ljudima može da smeta i da zbog toga ne žele da budu u našoj bizini. To stvara utisak da smo zaglavljeni u prošlosti i da ne cenimo sadašnjost.
Ova stalna nostalgija može stvoriti distancu sa drugima, posebno s onima koji pokušavaju da se sa nama povežu u sadašnjosti. Važno je da budemo svesni ove navike i da pokušamo da uravnotežimo prisećanje na prošlost sa životom u sadašnjem trenutku ikoji treba da cenimo.
Pružanje otpora promenama
Promena može da predstavlja izazov u bilo kom starosnom dobu, al izgleda da postaje sve teže da se prilagodimo kako starimo.
Ovaj otpor promenama, čak i kada je to korisno, može nam otežati da budemo uključeni u društvo. Važno je da imamo na umu da je promena deo života, a otvorenost za nova iskustva može nas održati u vezi sa drugima.
Pesimizam
Kako starimo, lako je da počnemo da gledamo na čašu kao napola praznu, a ne napola punu. Ova negativna perspektiva, ili pesimizam, može postati prepreka u našim odnosima sa drugima.
Studija objavljena u Journal of Personality and Social Psychology otkrila je da stariji često pamte negativne događaje više nego pozitivne. Ova sklonost prema negativnim sećanjima može uticati na naš pogled na svet i učiniti da budemo pesimističniji.
Pesimizam može ljude da odvrati od našeg prisustva i učini nas teškim za druženje. Neophodno je da negujemo pozitivan način razmišljanja i fokusiramo se na dobre stvari u životu, čak i kada se suočavamo sa izazovima.
Preterana kritičnost
Kako starimo, stičemo više životnog iskustva i mudrosti. To nas ponekad može dovesti do toga da razvijemo kritički pogled prema stvarima koje ne ispunjavaju naše standarde ili očekivanja. Međutim, kada se ovo pretvori u stalnu kritiku drugih, to može dovesti do toga da drugi sa nama ne žele da se druže. Oni često osećaju da ih osuđujemo i neprijatno im je u prisustvu nekoga ko uvek pronalazi greške ili ukazuje na propuste.
Pružanje konstruktivnih povratnih informacija je korisno, ali stalna kritika može biti štetna i može nas izolovati od naših voljenih. Bolje je da budemo ljubazni i pokažemo razumevanje.
Ignorisanje ličnog zdravlja
Kako starimo, briga o našem zdravlju postaje sve važnija. Ali ovaj aspekt ponekad zanemarujemo iz različitih razloga. To može da dovede do pogoršanja opšteg zdravlja i nivoa energije, što može da nas učini razdražljivim i da odbija druge od našeg prisustva.
Ignorisanje ličnog zdravlja ne utiče samo na nas fizički, već utiče i na naše raspoloženje i interakciju sa drugima. Dakle, ključno je da našem zdravlju damo prioritet dok starimo.
Nedostatak empatije
Empatija je naša sposobnost da razumemo i delimo osećanja drugih. To je vitalna komponenta u formiranju jakih, pozitivnih odnosa. Međutim, kako starimo, možemo toliko da se izgubimo u svom svetu da postajemo manje empatični prema drugima. Možda čak počnemo da previđamo osećanja i stavove onih oko nas. Ovaj nedostatak empatije može nas učiniti teškim za druženje, jer drugi ne osećaju da ih čujemo i da su nam važni.
Nikada nije kasno za empatiju. Slušanje drugih i pokušaj razumevanja njihovih stavova može značajno poboljšati naše odnose.
Neodržavanje društvenih veza
Društvene veze su ključne za naše mentalno i emocionalno blagostanje. Međutim, kako starimo, lako može da nam se desi da re veze zapostavimo. Bilo da je to zbog fizičkih ograničenja, gubitka voljenih ili jednostavno nedostatka truda, to može da dovde do toga da nas ljudi ne žele u svojoj blizini. To može dovesti do osećaja usamljenosti i izolacije, što se često manifestuje kroz negativna ponašanja.
Održavanje i negovanje društvenih veza, kroz porodicu, prijatelje ili učešće u zajednici, od suštinskog je značaja kako starimo. To ne samo da obogaćuje naše živote, već nas čini i prijatnijima za društvo.
