Ljudi koji se predstavljaju kao žrtve, iako su krivi, obično pokazuju ovih 7 ponašanja upozorava psiholog

Osobe koje odbijaju da priznaju sopstvene greške često preuzimaju ulogu žrtve, manipulišući situacijama kako bi izbegle odgovornost i pridobile sažaljenje okoline. Prepoznavanje njihovih obrazaca ponašanja može vam pomoći da se zaštitite od emocionalne manipulacije

Lako je prepoznati osobu koja odbija da prizna svoje greške i uvek se predstavlja u ulozi žrtve. Takvi ljudi često izvrću situacije kako bi izbegli krivicu ili očekuju beskrajnu saosećajnost, iako su upravo oni uzrok problema.

– Primetila sam određene obrasce ponašanja kod osoba koje radije igraju ulogu žrtve nego što priznaju greške i preuzmu odgovornost - kaže psiholog Tara Whitmore.

Preporučujemo

Evo sedam karakterističnih ponašanja koja otkrivaju ovu tendenciju – i da objasnimo zašto se javljaju.

1) Menjaju priču u svoju korist

Da li ste ikada čuli prijatelja kako prepričava neki događaj, ali primećujete da je umanjio sopstvene loše postupke i preuveličao tuđe? Ovo je klasičan znak igranja uloge žrtve. Oni će obrnuti činjenice tako da sebe predstave kao povređenu stranu, pritom izostavljajući ključne detalje o tome kako su doprineli sukobu. Kako je Karl Rodžers naglašavao u svojim istraživanjima o autentičnosti, iskrenost prema sebi je osnova svakog iskrenog odnosa. Kada neko manipuliše pričom kako bi izbegao odgovornost, zapravo beži od suočavanja sa samim sobom.

2) Neprestano traže sažaljenje

Osobe koje igraju ulogu žrtve često traže emocionalnu podršku od svih oko sebe, čak i kada su same izazvale problem. One se mogu žaliti kolegama ili prijateljima na nepravdu koju su pretrpele, očekujući utehu i razumevanje. I dok je prirodno tražiti empatiju kada smo povređeni, stalna potreba za sažaljenjem može iscrpiti ljude u njihovom okruženju.

Brené Braun je govorila o tome kako ranjivost može produbiti međuljudske odnose. Ali ovde nije reč o pravoj ranjivosti – već o taktici preusmeravanja pažnje sa sopstvene odgovornosti na osećaj sažaljenja kod drugih.

Umesto da kažu: „Hajde da rešimo problem“, one ostaju zaglavljene u narativu: „Osećajte se loše zbog mene.“

3) Koriste lične teškoće kao opravdanje

Neke osobe će nabrajati sve nedaće kroz koje su prošle – teško detinjstvo, finansijske probleme, zdravstvene tegobe – kako bi opravdale svoja loša dela. Naravno, kontekst je važan, i razumljivo je da prošla iskustva utiču na sadašnje ponašanje. Ali kada se životne teškoće koriste kao izgovor za destruktivne ili štetne postupke, to postaje oblik igranja uloge žrtve.

Kako je Danijel Goleman istakao u svom radu o emocionalnoj inteligenciji, važno je prepoznati kako nas prošlost oblikuje – ali to ne znači da možemo koristiti prošla iskustva kao izgovor za izbegavanje odgovornosti. Ako neko neprestano koristi svoje probleme da bi skrenuo pažnju sa svojih grešaka, moguće je da je zaglavljen u začaranom krugu samosažaljenja, umesto da teži stvarnoj promeni.

4) Koriste pasivno-agresivne komentare

Umesto da otvoreno priznaju svoje postupke, osobe koje igraju ulogu žrtve često koriste pasivno-agresivne komentare kako bi kod drugih izazvale osećaj krivice. Rečenice poput:

„Valjda sam ja uvek krivac.“

„Znam da moj glas ionako nikome nije važan.“

Njihov cilj nije iskrena komunikacija, već izazivanje sažaljenja, uz istovremeno izbegavanje suočavanja sa sopstvenom odgovornošću.

Prema psihoanalitičkom pristupu, ovakvo ponašanje često proizilazi iz potisnutog besa ili nelagodnosti u vezi sa direktnim sukobima. Ako neko stalno upotrebljava ovakve komentare, to može značiti da nije spreman da realno sagleda svoj udeo u problemu.

5) Postavljene granice doživljavaju kao napad

Ako pokušate da postavite granicu sa osobom koja često igra ulogu žrtve, možda ćete primetiti da to tumači kao „okrutnost“ ili „sebičnost“. Za njih, svaki pokušaj da zaštitite sopstveno blagostanje može delovati kao lični napad. Zdrave granice su ključne za međuljudske odnose, ali za osobu koja se stalno prikazuje kao žrtva, one predstavljaju pretnju njenoj ulozi bespomoćnog pojedinca. Radije će vas optužiti da ste ih povredili nego što će razmisliti o sopstvenom ponašanju.

6) Koriste emocionalne ispade kako bi izbegli logičnu raspravu

Kada ih neko suoči sa njihovim postupcima, osobe koje igraju ulogu žrtve često pribegavaju suzama, vikom ili dramatičnim gestovima – bilo čemu što će skrenuti fokus sa pravog problema. Ovakvo ponašanje može biti zbunjujuće ili čak uznemirujuće za druge, što često rezultira time da se ljudi povuku i prestanu sa raspravom.

Džon Gotman je opisao koncept „preplavljivanja emocijama“, gde snažna osećanja nadjačavaju racionalni dijalog. Ali u ovom slučaju, to nije spontana reakcija – već namerna taktika kojom se prekida razgovor i izbegava rešenje problema. Vremenom, ovakvi emotivni ispadi narušavaju poverenje, jer postaje jasno da osoba nije zainteresovana za rešavanje sukoba, već samo za izbegavanje krivice.

7) Izbegavaju izvinjenja – ili ih koriste za dodatno sažaljenje

Iskrena izvinjenja su retkost kod osoba koje se predstavljaju kao žrtve. A ako se i izvine, to često izgleda ovako:

„Žao mi je što si pogrešno shvatio moje namere.“

„Žao mi je što sam te uznemirio, ali znaš kroz šta sve prolazim.“

Ovakva „izvinjenja“ nisu prava – ona su način da osoba zadrži svoju ulogu žrtve, izbegavajući stvarnu odgovornost. Pravo izvinjenje podrazumeva priznanje greške i nastojanje da se ona ispravi. Kako je Karl Jung naglašavao, samosvest je ključ za suštinsku promenu. Ako neko koristi izvinjenje samo kao strategiju za održavanje svoje uloge žrtve, to je jasan znak da zapravo nije spreman da se promeni.

Kako pomoći sebi i drugima?

Kada neko hronično igra ulogu žrtve, to nije samo frustrirajuće – već može ukazivati na dublje psihološke obrasce. Takve osobe mogu imati probleme sa samopouzdanjem, strah od odbacivanja ili dugogodišnju naviku bežanja od odgovornosti. Prepoznavanje ovih sedam ponašanja može vam pomoći da se zaštitite i ne upadnete u zamku neprestane emocionalne manipulacije.

Ako neko do koga vam je stalo upada u ovaj obrazac, može biti primamljivo da ga stalno tešite. Ali mnogo korisniji pristup je iskrena, ali odlučna komunikacija. Podstaknite ih da sagledaju sopstvenu odgovornost i čvrsto postavite granice. Igranje uloge žrtve je iscrpljujuće – a na duže staze, onemogućava pravo isceljenje i rast. Prepoznavanjem ovih znakova, možete zaštititi svoje emocionalno zdravlje i, možda, pomoći nekome da prekine ovaj destruktivni ciklus.