Zašto nam se loše stvari lepe za misli: šta je negativna pristrasnost

Iako često volimo da verujemo da smo racionalni, objektivni i uravnoteženi, ljudski um ima jednu staru naviku koje se prilično tvrdoglavu drži. Mnogo lakše primećujemo loše nego dobro. Jedna neprijatna rečenica ume da zaseni deset pohvala. Jedan ružan trenutak može da oboji čitav dan.

U psihologiji se ovaj obrazac naziva negativna pristrasnost.

Šta je negativna pristrasnost

Negativna pristrasnost je sklonost našeg mozga da brže registruje negativne informacije, da im pridaje veću težinu i da se na njima duže zadržava nego na pozitivnim iskustvima. Drugim rečima, kritika nas boli jače nego što nas pohvala raduje.

Zbog toga se:

• ružne uspomene pamte jasnije nego lepe
• uvrede zadržavaju duže nego lepe reči
• loši događaji preuveličavaju, a dobri potiskuju
• negativni komentari doživljavaju kao „istina“, čak i kada su izolovani

Svi smo to iskusili. Imamo dobar dan na poslu, a onda neko dobaci jednu nepromišljenu rečenicu. I baš ta rečenica nam se vrti u glavi satima. Kada nas kod kuće pitaju kako nam je prošao dan, kažemo da je bio loš, iako objektivno nije.

Zašto nam se to dešava

Razlog leži duboko u našoj evoluciji. Nekada je sposobnost da brzo uočimo opasnost pravila razliku između života i smrti. Oni koji su bili oprezniji, sumnjičaviji i usmereniji na pretnje imali su veće šanse da prežive i prenesu svoje gene.

Mozak je, jednostavno, naučio da „loše“ shvata ozbiljnije nego „dobro“, jer ga je to nekada čuvalo. I danas, iako ne živimo u stalnoj fizičkoj opasnosti, taj mehanizam i dalje radi punom snagom.

Kako se negativna pristrasnost vidi u svakodnevnom životu

Negativna pristrasnost utiče na mnoge oblasti našeg života.

Na poslu
Možemo dobiti odličnu ocenu rada, ali ćemo se fokusirati isključivo na jednu sugestiju za poboljšanje. Umesto osećaja zadovoljstva, ostaje gorčina.

U odnosima
U bliskim odnosima lakše primećujemo mane nego vrline. Jedna greška partnera ili kolege može u našim mislima da potisne sve dobre strane koje ta osoba ima.

U sećanjima
Neugodne situacije od pre više godina i dalje nas mogu obuzeti stidom, iako su ih drugi odavno zaboravili.

U donošenju odluka
Ljudi mnogo više strahuju od gubitka nego što se raduju dobitku. Gubitak od 20 evra psihološki boli više nego što dobitak istog iznosa donosi zadovoljstvo.

Zašto negativni ljudi deluju „realnije“

Zanimljivo je da negativne informacije često doživljavamo kao realnije i istinitije. Loše vesti privlače više pažnje, pa nam deluju ozbiljnije i uverljivije.

Zbog toga osobe koje stalno ukazuju na probleme, opasnosti i „šta sve može poći po zlu“ često ostavljaju utisak da su racionalne, pronicljive ili „iskrene“, čak i kada preteruju.

Kako negativna pristrasnost utiče na odnose s drugima

Negativna pristrasnost može ozbiljno narušiti odnose. Kada očekujemo najgore, u komunikaciju ulazimo sa unapred podignutim odbrambenim zidovima. Tada lako dolazi do konflikata, nerazumevanja i distance.

Važno je imati na umu da negativni komentari nose mnogo veću emocionalnu težinu nego pozitivni. Zato jedna loša rečenica može povrediti više nego što deset dobrih može da popravi.

Možemo li nešto da promenimo

Dobra vest je da svest o ovom obrascu već predstavlja prvi korak ka promeni.

1. Obratimo pažnju na unutrašnji govor
Način na koji razgovaramo sami sa sobom oblikuje naše emocije. Kada primetimo misli poput „ovo je bilo užasno“ ili „uvek je sve loše“, vredi zastati i zapitati se da li je slika zaista potpuna.

2. Učimo da preformulišemo situacije
Ne znači da treba da ignorišemo probleme, već da pored lošeg svesno primetimo i ono što je bilo dobro. Ravnoteža, a ne ružičaste naočare.

3. Svesno pamtimo lepe trenutke
Pozitivna iskustva zahtevaju više pažnje da bi se „urezala“ u pamćenje. Kada se desi nešto lepo, vredi se na tome zadržati, vratiti mislima taj trenutak i dozvoliti sebi da ga osetimo.

4. Prekidamo začarani krug ruminacije
Kada se uhvatimo kako stalno razmišljamo o jednoj neprijatnoj situaciji, pomaže namerna promena fokusa. Šetnja, muzika, knjiga ili razgovor mogu biti jednostavan, ali efikasan izlaz.

Važno je razumeti šta znači negativna pristrasnost

Negativna pristrasnost nije mana karaktera, već deo ljudske prirode. Ali kada je ne prepoznamo, može da oblikuje naše odnose, raspoloženje i način na koji gledamo druge ljude.

Razumevanje ovog mehanizma pomaže nam da budemo pravedniji, prema sebi i prema drugima. I da shvatimo da „stalno gledanje na loše“ često nije realizam, već navika uma koja se može menjati.

(eKlinika.rs)