Sindrom spasioca ili spasilački kompleks, poznat i kao sindrom belog viteza, odnosi se na potrebu da spašavate ljude rešavajući njihove probleme. Iako je to plemenita ideja, može da ima štetne posledice i po vaše zdravlje i po odnose s drugima.
Po čemu se prepoznaje sindrom spasioca
Razumljivo je da želite da pomognete bliskoj ili voljenoj osobi kada se nađe u nevolji. Ali šta ako ona ne želi vašu pomoć? Ili ne želi pomoć na način kako je vi vidite? Da li biste poštovali njeno odbijanje ili biste insistirali, verujući da znate tačno kako da rešite problem, bez obzira na to što ta osoba možda želi da ga reši sama?
Ako imate sindrom spasioca, moguće je da:
- osećate sopstvenu vrednost samo kada pomažete drugima
- verujete da vam je svrha u životu da pomažete
- trošite toliko energije na druge da se na kraju iscrpite.
Pomaganje se uglavnom smatra vrlinom, pa možda i ne prepoznajete da nešto nije u redu sa stalnim pokušajima da spašavate druge. Međutim, postoji razlika između pomoći i spašavanja. Psiholog dr Maury Joseph objašnjava da spasilačke tendencije često uključuju fantazije o svemoćnosti. Verujete da neko može samostalno popraviti sve i da ste to baš vi. Evo još znakova koji ukazuju na takvo ponašanje.
Privlače vas ranjivi ljudi
U vezama to često izgleda kao pokušaj da izvučete partnera iz emocionalne patnje. Možda vas posebno privlače osobe koje su pretrpele mnogo lošeg i izazovnog u životu. Može se dogoditi da je tako zato što ste i sami prošli kroz bol i patnju. Imate snažnu empatiju, pa želite da olakšate patnju drugima.
Pokušavate da promenite osobe oko sebe
Dr Joseph kaže da mnogi spasioci veruju da mogu u potpunosti uticati na druge. Mislite da znate šta je najbolje za osobu kojoj pomažete. Na primer, verujete da bi im život bio bolji ako bi započeli novi hobi, promenili posao ili neko ponašanje. Međutim, da bi se neko promenio, mora to da želi sam. Ne možete ga naterati, pa vaš trud može izazvati ogorčenost.
Uvek tražite rešenje i nudite rešenje
Neki problemi nemaju brzo rešenje, poput bolesti, traume ili tuge. Spasioci veruju da sve mora da se popravi. Nekad su toliko fokusirani na „popravku“, da brinu više od same osobe koja prolazi kroz problem. Davanje saveta nije i ne mora da bude loše, ali ponekad ljudi samo žele da se nekome povere, bez potrebe da odmah dobiju rešenje.
Pravite prevelike lične žrtve
Dr Joseph objašnjava da sindrom spasioca može sadržati i moralni mazohizam, odnosno odricanje u ime „morala“. Možda zanemarujete svoje potrebe da biste pomagali drugima, čak i kada oni to ne traže. To može da uključuje žrtvovanje vremena, novca i emocionalne energije.
Verujete da ste vi jedini koji mogu pomoći
Spasioci često misle da su jedini koji mogu rešiti problem, što je deo fantazije o sopstvenoj moći. Možda ne mislite svesno da ste svemogući, ali verovanje da samo vi možete spasiti nekoga može značiti da se osećate superiorno čak i ako to ne priznajete. To se može manifestovati kroz ponašanja kao što su patronizovanje ili kritikovanje, uz potenciranje mana.
Pomažete iz pogrešnih razloga
Umesto da pomažete kada imate kapaciteta, vi žrtvujete sve jer verujete da morate. Najverovatnije mislite i da vaše potrebe nisu bitne. Neki ljudi se fokusiraju na pomoć drugima jer se osećaju nemoćno pred sopstvenim problemima ili imaju nerešenu traumu iz prošlosti.
Na koji način ovakvo ponašanje ugrožava onog ko nudi pomoć
Pokušaj da sspasite nekoga često ne dovodi do željenog rezultata. Čak i ako osoba napravi promenu zahvaljujući vama, ta promena neće trajati ako nije došla iz nje same. Spasilačke tendencije mogu negativno uticati i na vas, naročito ako ih ne prepoznate na vreme. Ako svu energiju dajete drugima, za vas vam ostaje malo ili ništa, što može da se pretvori u burnout. Spasioci mogu iskusiti umor i emocionalnu iscrpljenost sličnu onoj kod ljudi koji se brinu o teško bolesnim članovima porodice.
Ako svog partnera (ili prijatelja, brata, sestru) vidite kao projekat za popravku, ni pomoć neće uspeti, a posledica će biti poremećeni odnosi. Ljudi se ne osećaju voljeno ako ih tretirate kao da su slomljeni. Takvo ponašanje može izazvati frustraciju i ogorčenost, a kasnije i zavisnost u odnosu (ko-zavisnost).
Ako verujete da morate rešiti tuđe probleme a ne uspevate, često ćete se osećati kao da ste podbacili, uz osećaj neuspeha. To kod vas može izazvati stalnu samokritiku, osećaj nedovoljnosti, krivicu ili frustraciju. Iz toga se može razviti čak i depresija. Takođe, može doći do ogorčenosti prema onima koji odbijaju vašu pomoć, frustracija zbog sopstvenog ponašanja i osećaja gubitka kontrole.
Može li se to prevazići?
Može. Već samim prepoznavanjem ovog obrasca napravili ste važan korak. Slušajte, umesto da odmah dejstvujete. Ne morate nuditi rešenja. Možda je osobi samo trebalo da je neko sasluša. Umesto da je prekidate savetima, pokušajte da uz nju budete sa empatijom.
Nemojte preuzimati kontrolu. Umesto toga, stavite do znanja da ste dostupni ako neko poželi da zatraži pomoć. Ako vas neko zamoli za pomoć pratite ritam i potrebe te osobe, nemojte praviti pretpostavke da vi znate bolje.
Rad sa terapeutom može vam pomoći da razrešite bolne događaje iz prošlosti, poboljšate odnose, naučite da vredite i kada niste nekom potrebni.
