Velikodušni ljudi koji iskreno žele da pomognu prečesto se osećaju iscrpljeno, izmanipulisano ili potpuno iskorišćeno. Ali ljudi koji uspevaju da ostanu ljubazni, a da ne dozvole da ih iskorišćavaju, uspostavili su određene bezuslovne granice.
Definišu svoje granice od prvog dana
Kada od samog početka jasno postavite svoje granice – bilo u ličnim odnosima ili na poslu – uspostavljate osnovu koju drugi nauče da poštuju. Na primer, ako ste neko ko voli da pomaže, ali ne voli kasne telefonske pozive zbog trivijalnih pitanja, ključno je da to na vreme stavite do znanja. Postavljanje ovih granica ne treba da bude agresivno i uvredljivo. Može blago da se kaže da cenite svoje vreme za odmor i da posle 21 sat niste dostupni.
Većina ljudi ovo će poštovati, a kada je reč o onim drugim – to govori više o njima nego o vama.
Prate svoje emocionalno stanje
Oni koji stalno daju, nikada ne shvataju da se na taj način iscrpljuju, sve dok ne dostignu tačku pucanja.
Psiholog Daniel Goleman, koji je popularizovao koncept emocionalne inteligencije, kaže da je samosvest ključna. Ljudi koji ostaju ljubazni, a da ih pritom ne iskorišćavaju, izuzetno su usklađeni sa svojim emocijama.
Ponekad to znači privremeno povlačenje iz situacije ili istraživanje potrebe za prostorom. Ranim uočavanjem ovih znakova upozorenja izbegavaju sagorevanje i osiguravaju da ljubaznost koju nude ostaje autentična, a ne iznuđena.
Ne plaše se da kažu „ne”
Nekada može da bude neprijatno ako morate da kažete „ne”, posebno za one od nas koji su prirodni davaoci. Ali, ponekad je „ne” najljubaznija reč koju možete da kažete – sebi, pa čak i drugima. Ako stalno govorite „da” uprkos svojim rezervama i sumnjama, nikome ne činite uslugu na duge staze. Možda dajete više nego što možete da podnesete ili podstičete dinamiku u kojoj drugi očekuju beskrajne usluge.
Štite svoje vreme
Ljudi koji uspevaju da ostanu velikodušni bez sopstvenog žrtvovanja marljivi su čuvari svog vremena. Znaju da je vreme jedno od najdragocenijih dobara u životu – i kada ga jednom potrošimo, ne možemo ga vratiti.
Ova granica može izgledati kao određivanje radnog vremena, onog za sebe ili planiranje pauza između društvenih okupljanja. Studija je istakla da pojedinci koji aktivno planiraju vreme za odmor doživljavaju manje stresa i pokazuju veći nivo zadovoljstva životom.
U početku možda može da bude neprijatno ako nekome kažete: „Bilo bi mi drago da se vidimo, ili danas imam samo pola sata” ili „Danas imam druge obaveze”, može da osigura da budete u potpunosti prisutni kada se s nekim sretnete, a ne da stalno budete u žurbi.
Odgovorni su
Ljubazni ljudi prepoznaju da su njihova osećanja njihova odgovornost, kao i da drugi treba da upravljaju svojim osećanjima. Ne krive druge za svoju emocionalnu iscrpljenost ako nisu uspeli da postave svoje granice, ali ne prihvataju ni krivicu za emocije koje im ne pripadaju.
Oni koji to nisu u stanju i pokušavaju da reše svaki problem, u trenutku kada to više ne mogu, počinju da nose težak osećaj krivice. Ali kada shvate šta može da se promeni, a šta ne može, nauče da postave granicu kojim poručuju da su tu da podrže, ali da nisu odgovorni za tuđu sreću. Ta promena oslobađa beskrajnih osećaja krivice.
Biraju smislenu ranjivost
Bez obzira na to šta neki ljudi misle, postavljanje granica ne znači biti zatvoren. U stvari, neki ljudi najotvorenijeg srca prilično su vešti u ranjivosti. Razlika je u tome što svoje lične priče dele selektivno, sa ljudima koji su zaslužili pravo da ih čuju. Samosvest im pomaže da prepoznaju gde i kada je bezbedno biti ranjiv.
Birajući smislenu ranjivost – kao što je poveravanje prijatelju od poverenja ili razgovor o važnim osećanjima u okruženju podrške – ljubazni pojedinci neguju i podstiču dublje veze bez izlaganja iskorišćavanju.
To je ranjivost uparena sa prosuđivanjem, a ta kombinacija jača granicu koja ih čuva da budu bezbedni i istovremeno omogućava autentičnu povezanost.
Okružuju se obostranim odnosima
Život postaje beskrajno ispunjeniji kada davanje i uzimanje u našim odnosima teče u oba smera. To je zapravo temelj održive ljubaznosti.
Ima faza u našim životima kada dajemo više nego što primamo – možda prijatelj prolazi kroz krizu i treba mu dodatna podrška. To je sasvim normalno. Međutim, to je znak upozorenja ako se vi uvek ti koji se trudite bez ikakvog angažovanja s druge strane. Vremenom to dovodi do ogorčenosti i emocionalne iscrpljenosti.
Ljudi koji ostaju nepokolebljivo ljubazni deluju kao da imaju radar za uzvraćanje. Blago se udaljavaju od odnosa koji postaju jednostrani i ulažu više u veze gde se njihova ljubaznost priznaje i uzvraća.
Briga o sebi im je suštinska, a ne opciona
Davanje prioriteta brizi o sebi apsolutna je potreba za one koji daju mnogo od sebe. To nije sebično, to je jednostavno način na koji funkcionišemo najbolje što možemo.
Ljudi koji su izvrsni u očuvanju svoje ljubaznosti dosledno praktikuju brigu o sebi, bilo da se radi o šetnji prirodom ili prepuštanju mirnoj večeri. Oni shvataju da ih obezbeđivanje sopstvenog blagostanja štiti od preopterećenja.
