Kompulsivno prejedanje često je prvi znak nekog dubljeg psihološkog problema, nekontrolisanog stresa. Osoba konzumira izuzetno obilne obroke i kada nije gladna i na kraju se zbog toga oseća dodano loše. Stručnjaci smatraju da na psihu slično mogu da deluju i izuzetno restriktivne dijete, posebno kod osoba koje se bore protiv gojaznosti.
Mentalno zdravlje i način ishrane
Depresija je kompleksna bolest praćena bezvoljnošću, beznađem, neodređenim osećajem straha. Ova bolest u mnogome utiče na život čoveka koji nekada danim sedi u četiri zida, ne funkcioniše u svakodnevnom životu, u najtežim slučajevima razmišlja u samoubistvu. Pacijenti se često žale na promene raspoloženja, probleme sa spavanjem, dolazi do poremećaja i na nivou apetita.
Veza između mentalnog zdravlja i načina ishrane nije nikakva novina. Studija objavljena u časopisu BMJ Nutrition Prevention & Health analizirala je vezu između navika u ishrani i simptoma depresije kod 28. 000 odraslih osoba u SAD – 29 ispitanika je imalo zdravu telesnu težinu, 33 odsto je imalo povećanu težinu, a 38 odsto je bilo gojazno.
Način ishrane je podeljen na ishranu sa ograničenim unosom kalorija, sa ograničenim unosom hranjivih materija i niskim udelom masti, šećera, soli ili ugljenih hidrata. Većina ispitanika 87 odsto nije imala nikakav poseban način ishrane, 8 odsto je bilo na dijeti s ograničenim unosom kalorija, 3 odsto je imalo ishranu sa limitiranim unosom hranjivih materija, 2 odsto ustaljeni način ishrane, 8 odsto ispitanika je prijavilo simptome depresije.
Blago gladovanje je posebno opterećenje za osobe u stanju stresa
Osobe koje su bile na načinu ishrane sa ograničavajućim unosom kalorija ili hranljivih materija imali su više emocionalnih i fizičkih tegoba, u odnosu na one koji nisu bili podvrgnuti represivnom načinu ishrane. Istraživači navode da su muškarci koji su, na osnovu indeksa telesne mase, klasifikovani kao gojazni bili podložniji depresivnim simptomima.
– Navedeni rezultati upućuju nas na oprez kada su u pitanju previše restriktivne ili dijete sa nedovoljno hranjivih materija. Posebno osetljiva kategorija su osobe koje su već opterećene dodatnim stresom i tegobama u vezi sa telesnom težinom – rekao je psihijatar i vodeći autor studije dr Venkat Bat, sa Univerziteta u Torontu.
Kvalitet ishrane kao faktor rizika za pojavu depresije
Istraživanje napominje i da je kvalitet ishrane direktni faktor rizika za pojavu depresije. Osobe čiji je jelovnik bio sastavljen uglavnom od industrijski prerađenih namirnica ima su veću verovatnoću da razviju neki oblik depresije. Pojedina istraživanja ističu da je ultra prerađene namirnice sa velikom količinom nezdravih masnoća, šećera, aditiva, pojačivača ukusa čine 60 odsto dnevnog kalorijskog unosa prosečnog stanovnika savremenog sveta.
Brze hrana i depresija
Studija iz 2023. godine sa Harvardske škole javnog zdravlja T.H. Čana otkrila je osobe koje konzumiraju devet ili više porcija visoko procesuiranih namirnica dnevno, imaju 50 odsto veći rizik od razvoja depresije u odnosu na osobe koje koriste ove namirnice u manjoj meri.
Novije studije napominju da bi mediteranski način ishrane mogao da bude blagotvoran kao prevencija, ali i način ishrane osoba koje pate od depresije. Mediteranska ishrana bogata voćem, povrćem, orašastim plodovima, ribom i začinima može da za trećinu smanjiti rizik od depresije.
Telu, ali i psihi potrebni su vitamini i minerali
Depresija je sve zastupljenija i bolest u porastu, koja u bitnoj meri remeti kvalitet života, povećava mogućnost od razvoja srčanih oboljenja, dijabetesa, moždanog udara, demencije, Alchajmerove bolesti, anksioznih poremećaja i zloupotrebe alkohola i narkotika.
Zbog toga dr Bat savetuje da se se osobe na posebnom režimu ishrane uzdrže od strogog ograničenja kalorija i da primat daju uravnoteženoj dobro izbalansiranoj ishrani koja će telu obezbediti dovoljno vitamina, minerala i energije.
Ova najnovija studija otkriva samo moguću povezanost, ali ne iznosi konačne zaključke. Istraživanje je sprovedeno u formi ankete i zato ne postoji način da se potvrdi da li su se učesnici ispitivanje zaista i pridržavali ograničenog unosa kalorija.
