U svetu u kojem često potiskujemo emocije i skrivamo svoja osećanja, otkrivanje unutrašnjih misli ili tajne može delovati zastrašujuće. Međutim, naučna istraživanja pokazuju da iskreno izražavanje emocija, bilo kroz pisanje ili govor, može imati duboko pozitivan uticaj na naše mentalno i fizičko zdravlje.
Psiholog dr Džejms V. Penbeker, jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka u oblasti emocionalnog izražavanja, objašnjava kako i zašto otvaranje, čak i kada je bolno, može doprineti našem mentalnom zdravlju.
– Svaki oblik iskrenog, otvorenog izražavanja emocija i misli – bilo da ih pišemo ili govorimo – smanjuje stres i pomaže da prihvatimo ono kroz šta prolazimo – ističe dr Penbeker.
U tom smislu, priznavanje tj. otkrivanje tajni – sebi ili drugima – nije samo duhovni ili moralni čin. Ima i konkretnu psihološku vrednost.
Zašto deluje – i kako
Brojna istraživanja pokazuju da pisanje o potresnim iskustvima ili „mračnim“ mislima može doneti koristi kako za mentalno, tako i za fizičko zdravlje.
Slično religijskoj ispovesti, tzv. ekspresivno pisanje (vođenje dnevnika, pisanje pisama koja ne morate nikada poslati, slobodno zapisivanje osećanja) podstiče ljude da se suoče sa svojim najdubljim mislima. Ali – ključno je da to bude iskreno, bez ulepšavanja.
U mnogim studija naučnici su otkrili da ovaj način izražavanja:
- menja način na koji razmišljamo o teškim iskustvima,
- pomaže da ih sagledamo jasnije i sa manje straha,
- daje im „formu“ – reči, strukturu, priču – što olakšava njihovu obradu.
– Kada napišemo ono što nas muči, to iskustvo više nije tako nepoznato i zastrašujuće. A ono što ne razumemo – najviše nas plaši – kaže dr Penbeker.
Osim toga, kada svoje misli stavimo na papir, manje o njima razmišljamo opsesivno, pa imamo više prostora i energije za druge stvari u životu.
Pisanje pomaže telu, ne samo duši
U danima i nedeljama nakon ekspresivnog pisanja, ljudi postaju društveno otvoreniji, bolje spavaju i prijavljuju niži nivo stresa.
Studije potvrđuju da je ekspresivno pisanje povezano sa:
- boljim snom,
- boljom funkcijom srca i krvnih sudova,
- jačim imunitetom,
- opštim poboljšanjem zdravlja – a time i mentalne stabilnosti.
Dakle, ono što naizgled izgleda kao jednostavan čin – zapisati misli na papir – ima duboku psihološku i fiziološku korist.
Ne morate biti vernik da biste osetili olakšanje
Ispovedanje, u religijskom smislu, vekovima je korišćeno kao duhovno rasterećenje. Ali kako ističe dr Penbeker, psihološka korist od priznavanja tajni nije rezervisana samo za one ljude koji su okrenuti veri.
– Ne morate biti religiozni da biste osetili olakšanje. Mehanizmi koji stoje iza tog efekta dostupni su svima – za cenu jedne olovke i lista papira.
To nije čarobni štapić koji briše patnju, ali jeste alat koji nam može pomoći da kroz teška razdoblja prođemo sa više razumevanja, snage i unutrašnjeg mira.
Dosta mi je skrivanja istine…
Ne postoji ispravan način da se izrazimo – postoje samo istine koje čekaju da budu puštene na slobodu. Ponekad je dovoljno nekoliko rečenica u svesci. Nekada jedno tiho „dosta mi je“. Ili priznanje koje upućujemo sopstvenom odrazu u ogledalu.
Nije potrebna ni publika, ni veliki gest. Potreban je trenutak iskrenosti. I malo hrabrosti da oslušnemo sebe.
U svetu koji nas često uči da se skrivamo, možda je najzdraviji čin – iskreno ispričati svoju priču. I tada, na tom papiru, može početi nešto novo: mir sa sobom.
