Šta je selfitis i ima li agresivno selfiranje veze sa narcizmom

Oni koji svakodnevno objavljuju više svojih fotografija na društvenim mrežama koriste selfije kao sredstvo kontrole slike o sebi

Od biranih poza i ulepšanih fotografija filterima, do ekstremnih selfija, onih od kojih zastaje dah jer ljudi vise sa vrhova zgrada ili poziraju pred jurećim vozovima, ovaj vid fotografisanja nosi društvene mreže. Taj trend je toliko rasprostranjen da su mnogi počeli da se pitaju da li je savremeno društvo zapravo postalo skup narcisa?

Selfi i selfitis: Mit ili istina?

Preporučujemo

Pre nekoliko godina društvenim mrežama se proširila vest da je Američko psihijatrijsko udruženje (APA) zvanično priznalo novu mentalnu bolest, “selfitis”.

Navodno, definisana je kao opsesivno-kompulzivna potreba da osoba stalno fotografiše sebe i objavljuje slike kako bi nadomestila manjak samopouzdanja i osećaj emocionalne praznine. U tekstu su bile navedene i tri faze bolesti: granična, akutna i hronična, a kao tretman se pominjala kognitivno-bihejvioralna terapija.

Problem je što je članak potekao sa The Adobo Chronicles, popularnog satiričnog portala, što je mnogima promaklo. APA, naravno, nikada nije priznala “selfitis” kao dijagnozu, a stručnjaci za mentalno zdravlje saglasni su da samo po sebi objavljivanje selfija nije znak bolesti.

Istraživanje: Da li selfi zavisi od stepena narcizma ličnosti

Jedno novije istraživanje sprovedeno među 276 studenata pokazalo je da nema direktne veze između narcizma i broja objavljenih selfija. Studenti sa niskim stepenom narcizma objavljivali su približno isti broj slika kao i oni sa visokim. Neki su to činili iz želje za divljenjem, drugi pak da bi se povezali s drugima ili ojačali svoje samopouzdanje.

Šta nam album pun selfija zapravo govori?

Iako je vest o “selfitisu” bila šala, u njoj ima trunke istine, napominju stručnjaci. Oni koji svakodnevno objavljuju više svojih fotografija koriste selfije kao sredstvo kontrole slike o sebi. Kamera im dopušta da prikažu ono što im se kod sebe sviđa, a sakriju ono što ne vole. Rezultat često nema mnogo veze sa stvarnim izgledom, ali je to slika koju se usuđuju da pokažu svetu, pa i da se njome nameću.

To, naravno, ne znači da su svi zaljubljenici u selfije narcisi. Međutim, potreba da se precizno oblikuje tuđa percepcija ima narcističku prirodu. U osnovi se često krije nesigurnost, odnosno strah da osoba nije “dovoljno dobra” ako se pokaže onakva kakva zaista jeste.

Šta je narcizam?

Reč “narcizam” postala je prilično moderan izraz. U maloj meri, narcizam može biti zdrav. On nam pomaže da se ponosimo sobom, negujemo lični izgled i samopoštovanje, i da se bolje nosimo sa neprijatnostima. Međutim, kada pređe granicu i preraste u narcistički poremećaj ličnosti (NPD), postaje ozbiljno psihijatrijsko stanje koje zahteva stručnu pomoć.

Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5), NPD karakterišu nedostatak empatije, potreba za divljenjem i osećaj grandioznosti. Dijagnostikuje se kod oko 6 odsto populacije. Uobičajeni simptomi uključuju:

• stalnu potrebu za divljenjem
• osećaj da su posebni i iznad drugih
• preokupiranost fantazijama o moći, uspehu ili bogatstvu
• osećaj da im “sve pripada”,
• aroganciju, manipulativnost i nedostatak saosećanja.

Važno je naglasiti da postoji razlika između narcističnih osobina i narcističkog poremećaja ličnosti. Većina ljudi pokazuje poneke narcističke crte u određenim životnim fazama, ali pravi poremećaj je relativno redak i kompleksan.

Narcizam i prateći mentalni poremećaji

Kao i kod mnogih drugih stanja, NPD se često javlja zajedno sa zavisnošću od supstanci, depresijom ili antisocijalnim poremećajem ličnosti (sociopatijom).

Narcizam i zavisnost

Iza prividne samouverenosti često se krije duboka usamljenost. Osobe sa ovim poremećajem osećaju da ne mogu ispuniti sopstvene visoke standarde, pa se bore sa stidom i osećajem bezvrednosti. Teško stvaraju bliske odnose, jer im narcistička potreba za kontrolom i divljenjem to onemogućava. Mnogi pokušavaju da ublaže bol uz pomoć alkohola ili droga, verujući da su iznad posledica svojih postupaka.

Narcizam i depresija

Studije pokazuju da su osobe sa patološkim narcizmom sklonije depresiji. Jedan od razloga može biti njihova nesposobnost da se suoče sa neprijatnim emocijama. Iza fasade superiornosti često stoji ranjivo jezgro - detinjstvo obeleženo traumom, zanemarivanjem ili zloupotrebom. Takvi ljudi umeju da primaju empatiju, ali ne i da je uzvrate. Njihove veze često postanu iscrpljujuće i završavaju se bolno.

Kada izgube bliske odnose, pokušavaju da održe “savršen” imidž, ali time se još više udaljavaju od stvarnosti i tonu u depresiju. Bez suočavanja sa emocijama, nezadovoljstvo raste, narušava posao, svakodnevne navike i osećaj kontrole nad sopstvenim životom.

Narcizam i bipolarni poremećaj

Postoji preklapanje između narcističkog i bipolarnog poremećaja. Obe grupe pokazuju preuveličano samopouzdanje, sklonost rizičnim ponašanjima i nerealno visoke ciljeve. Tokom maničnih epizoda, osobe sa bipolarnim poremećajem često ispoljavaju narcističke osobine. Stručnjaci se ne slažu u potpunosti da li su ta dva poremećaja povezana, ali su saglasni da se često javljaju zajedno i da zahtevaju stručni tretman.

Narcizam i sociopatija

Sociopatija, odnosno antisocijalni poremećaj ličnosti, razvija se u adolescenciji i utiče na to kako osoba razume pravila, moral i tuđe emocije. Ljudi sa ovim poremećajem imaju manjak griže savesti, često su agresivni i ne poštuju društvene norme.

Sličnosti sa NPD-om su brojne: obe grupe mogu biti šarmantne, inteligentne i uverljive, ali istovremeno manipulišu drugima i ne pokazuju istinsku empatiju.

Lečenje narcističkog poremećaja ličnosti

Stručnjaci se ne slažu da li se NPD može potpuno “izlečiti”, ali tvrde da može uspešno da se kontroliše. Terapija obično podrazumeva individualne i grupne razgovore koji pomažu osobi da razume uzroke svojih osećanja, razvije empatiju i izgradi zdravije odnose.

Tokom procesa osoba uči da prepozna svoje obrasce: potrebu za kontrolom, oholost i prikrivenu nesigurnost i da ih postepeno menja. Terapeut istovremeno pomaže u prepoznavanju drugih poremećaja, poput depresije ili zavisnosti, koji često prate narcizam.

U suštini, narcizam nije crno-bela pojava. U zdravoj meri on nas štiti i podstiče da rastemo, ali kad izmakne kontroli, može nas zatvoriti u sopstvenu sliku savršenstva - onu koja izgleda besprekorno na selfiju, ali u stvarnosti skriva duboku prazninu.