Vaš „Petar Pan“ poseduje šarm, ali ne i odgovornost Foto: Shutterstock
Sindrom Petra Pana nije zvanično prepoznat kao psihološki poremećaj, ali može da objasni određeni obrazac ponašanja. Karakteriše ga izbegavanje lične ili profesionalne odgovornosti u odraslom dobu. Obično ove dve karakteristike idu u paru.
Psihoanalitičar dr Den Kajli prvi je opisao ovu pojavu u knjizi „Peter Pan sindrom: Muškarac koji nikada nije odrastao“. Ideju je preuzeo iz istoimenog komada škotskog pisca Džejmsa Metjua Barija, čiju priču nosi glavni junak, dečak koji ne želi da odraste. Psihoanalitičar je u svojem delu opisao fenomen sa kojim se upoznao kroz praksu, susrećući se sa problemima sa preuzimanjem odgovornosti, koji su tipični za period detinjstva, ali se kod osoba sa ovim sindromom nastavljaju i u odraslom dobu.
Osobe sa sindromom Petra Pana karakteriše razigranost, koja može biti očaravajuća. Dečački entuzijazam, pozitivna energija, dosta smeha, šala i avantura – to je ono što večiti dečak nudi, a ujedno i ono što čime može da vas privuče. Njega ne možete da ne volite, tako razigranog. Ipak, dok ove osobine razgaljuju i unose radost u vaš život, ono što može da iritira jeste izbegavanje suočavanja sa odgovornošću.
Ove ličnosti karakterišu poteškoće u izražavanju emocija, odugovlačenje pri donošenju odluka i nejasni ili loše definisani životni ciljevi. Tu su, zatim, neprihvatanje odgovornosti i izbegavanje suočavanja sa neprijatnostima koje nosi i svaki odnos, i životna svakodnevnica.
Njihovo ponašanje u vezama, i platonskim i romantičnim, takođe može da signalizira da imate Petra Pana pokraj sebe. Ove osobe su često u očajničkoj potrazi za partnerom, ali imaju poteškoće u uspostavljanju dubljih odnosa i održavanju ozbiljnijih veza. Iako im odlično ide dok ste u krevetu, nedostaje im sposobnost da izađu iz njega, da zađu izvan površnog odnosa i da ostvare vezu na dubljem nivou. Zapravo, kao da odbijaju dublje povezivanje.
Neadekvatan nivo zrelosti je odlika osoba sa sindromom Petra Pana. Ovi pojedinci se ponašaju na način koji se smatra normalnim u periodu adolescencije, ispoljavaju ponašanje karakteristično za period prelaska iz detinjstva u odraslo doba. nezreli momak je večito na prelazu između ta dva razvojna perioda.
Osobe ispoljavaju određene vrstame nezrelih ponašanja, tako da se nivo zrelosti osobe ne podudara sa njenim godinama, odnosno sa onim što se očekuje od odrasle osobe. Ovo se odnosi, recimo, na preuzimanje odgovornosti, emocionalnu zrelost, posvećenost u vezama ili poslovnim obavezama. Ogleda se i u nesposobnosti donošenja važnih životnih odluka, pa time i u odlaganju određenih razvojnih prekretnica, poput završavanja fakulteta, započinjanja karijere, venčanja ili rađanja dece. Na taj način, sindrom Petra Pana možemo smatrati nekom vrstom zaustavljenog razvoja u adolescentnoj fazi života.
Ovi ljudi se najčešće karakterišu kao nezreli ili kao oni koje treba izbegavati u vezama. Razlog tome je što, nažalost, pokušaj da se pozabavite njihovim „problematičnim“ osobinama uglavnom biva bezuspešan. Moguće je da je nesposobnost Petra Pana da odraste nastala kao sredstvo za suočavanje sa drugim teškim emocionalnim ranama ili problemima.
Stručnjaci smatraju da određena ponašanja roditelja u osnosu sa decom učine da se mnoga od njih osećaju nespremno, pa čak i nesposobno da istinski preuzmu odgovornost za svoje postupke. Količina slobode i odgovornosti koju smo dobili tokom detinjstva ima direktan uticaj na to kako se ponašamo kao odrasli.
Ako od strane roditelja ne postoje smernice i razumna podrška u prihvatanju rizika i ako se stalno nalaze izgovori za loše ili detinjasto ponašanje osobe, roditelji stvaraju dete koje je bespomoćno i izbegava rizike i u budućnosti. Očekivanja od strane ovih roditelja nisu velika, a nagrađuje se nezrelo ponašanje, naspram zrelost i progresa.
Ponašanje nezrelih osoba u vezi je sa negativnim iskustvima iz prošlosti Foto: Shutterstock
Ovo dete, večiti Petar Pan, odrasta u osobu sa nedostatkom osećaja postignuća, ponosa, samopouzdanja i sposobnosti i spremnosti da prihvati rizik i priliku, bežeći od izazova.
Poneki Petar Pan možda pokazuje osobine i odlike narcisoidnog poremećaja ličnosti, ali oni obično ne ispunjavaju sve kriterijume za ovaj poremećaj. Izgleda da ovi simptomi ili osobine potiču iz dublje povrede koja se dogodila tokom njihovog razvoja. Simptomi se često prikrivaju humorom ili podizanjem samopouzdanja u pokušaju ega osobe da se zaštiti od iskustava povezanih sa negativnim osećanjima koja su doneli prošli problemi.
Ima više od 40 godina, nikada se nije oženio, nije imao dece. Pametan je, veoma zabavan i fin momak, ali potpuno „neupotrebljiv“ kad su u pitanju veze. Prema njemu ćete se ponekad ponašati kao roditelj. On će od vas zatražiti masažu ili čokoladicu i to će biti dovoljno za njegovu sreću. Ne treži mnogo, ali mnogo ni ne nudi.
Što više mu dajete, to on manje čini za vas. Komunikacija s njim može da bude sporadična ili da je u jednom periodu intenzivna, nakon čega izostaje. Često nema plan kako će provesti dan. Ne zna šta treba ili želi tog dana da obavi ili s kime će se videti. Nekad ga nema danima, a onda se niotkuda pojavljuje. Nikad ne izgovara šta oseća prema vama kao osobi, niti pokušava da razgovara o tome koja su njegova ili vaša zajednička stremljenja i u kojem pravcu ide vaša veza. Možete da se osećate kao njegov „drugar“ sa kojim se povremeno zabavlja.
Nedostatak komunikacije, izbegavanje posvećenosti i detinjasto ponašanje, sve su karakteristike takozvanog Petra Pana. Ali ima li nade da se on može promeniti?
Neko sa sindromom Petra Pana može da se promeni, ali samo ako i kada to on želi. Nažalost, osoba sa ovim sindromom često nema želju ili razlog da se menja. Ako partneru bude dosta, nalazi sledećeg, koji je često već na čekanju, tu odmah iza ugla.
Ipak, određene negativne pojave ponekad mogu da pokrenu one koji pate od ovog sindroma. Naime, gubitak, bilo da je reč o smrti člana porodice ili o prekidu veze, može da ga natera da odstupi i proceni svoj život. Kad Peter Pan izgubi vezu, kao rezultat egocentričnosti ili nezrelog stila života, gubitak može da bude dovoljno značajan da ga postakne pokrene promene. Može, ali ne mora. Na isti način, ako Peter Pan izgubi roditelja koji je bio idol ili jaka životna snaga, taj gubitak može da pokrenuti ponovno procenjivanje sopstvenog života. Čak i gubitak posla, kao rezultat nedolaska ili nedovoljne angažovanosti, može da pokrene promenu.
Da biste to zasigurno znali, stručnjaci predlažu da razgovarate s njim o tome kako se osećate i gde stojite. Saznanje do kojeg dođete iz razgovora pomoći će vam da krenete dalje, zajedno ili sami, zavisno od njegove reakcije.
Razgovoru treba da pristupite otvoreno i iskreno, ali pomalo suptilno. Možete reći: „Volim tvoju slatku, dečačku stranu i veoma mi je stalo do tebe. Ipak, osećam se povređeno i nepoštovano, jer kao da nosim sav teret i ključne odgovornosti u vezi. Važno nam je da se pozabavimo time i volela bih da zajedno posetimo terapeuta“.
Ako partner ne želi da ide napred, ne ostavlja vam mnogo izbora. Pred vama je odluka i potrebno je da prihvatite realnost i dalje nastavite bez njega.
Savet svima koji se zateknu u vezi sa dečakom koji ne želi da odraste je da shvate da ove ljude nije moguće promeniti. Ako odlučite da ostanete u tom odnosu, morate da prihvatite da osoba jednostavno nije sposobna za više od toga što daje. Na vama je izbor: možete da nastavite da uživate u tome što on može da da, ili da svoju pažnju i vreme posvetite nekom drugom, koji ume i želi da preduzme korake koji se smatraju potrebnim i poželjnim u ljubavnom, kao i svakom drugom zrelom odnosu.