Stigma može uzeti ozbiljan danak za mentalno i fizičko zdravlje, ukupan kvalitet života, ekonomsku stabilnost i pristup nezi svih onih ljudi koji žive sa virusom HIV infekcijom. Foto: Shutterstock
HIV stigma i diskriminacija su teška stvarnost sa kojom se mogu suočiti mnogi ljudi koji žive sa HIV virusom. Ovakvi stavovi i ponašanja mogu doći od prijatelja, porodice, kolega ili poptunih stranaca. Stigma može uzeti ozbiljan danak za mentalno i fizičko zdravlje, ukupan kvalitet života, ekonomsku stabilnost i pristup nezi svih onih ljudi koji žive sa virusom HIV infekcijom.
Nažalost, HIV stigma je široko rasprostranjena u svetu. Zajednički program Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS izveštava da više od 5o odsto ispitanje populacije ima negativne i diskriminatorne stavove prema onima koji žive sa HIV virusom.
Zbog stigme koja okružuje HIV, edukacija i otvoreni razgovori o tom stanju su od suštinskog značaja. Ovo bi moglo pomoći da se učvrsti važnost tretiranja svih takvih osoba sa poštovanjem, bez obzira na izbor načina života ili HIV status. Fokus takvog podizanja svesti moralo bi da bude promovisanje podrške zajednice, a ne prekid veze i pomoć ljudima da shvate da život sa HIV-om nije samo „rečenica“, već novo poglavlje u nečijoj priči.
Stigma se javlja kada postoje negativna uverenja i stavovi o određenoj grupi ljudi. Ljudi koji žive sa HIV virusom se obično suočavaju sa stigmoma i mogu biti označeni kao deo društveno neprihvatljive grupe. Primer HIV stigme je pogrešno verovanje da se samo određene vrste ili grupe ljudi zaraze tom infekcijom. Još jedna stigma koja se povezuje sa ovim jeste pretpostavka da ljudi zaslužuju da dobiju HIV zbog svojih životnih izbora.
Stigma HIV je prvenstveno posledica straha od HIV infekcije i nedostatka znanja o tome kako dolazi do prenošenja HIV. Međutim, većina predubeđenja o HIV infekciji datira iz situacije koja se prvi put pojavila početkom osamdesetih godina, a ne nužno od realnosti današnjeg života sa ovim stanjem.
Dok stigma prema HIV obuhvata stavove i uverenja pojedinaca prema osobama sa HIV virusom, diskriminacija HIV uključuje opšte ponašanje. U suštini, oni koji žive sa HIV virusom mogu imati drugačiji tretman od HIV negativnih osoba. Ljudi koji žive sa HIV mogu doživeti različite oblike diskriminacije. Na primer, mogu naići na medicinske stručnjake koji odbijaju da pruže negu ili usluge zbog njihove dijagnoze. Diskriminacija se dešava i ako ljudi odbiju slučajni kontakt sa njima zbog njihovog HIV statusa.
Predrasude takođe mogu uključivati pogrdni jezik za osobe sa HIV infekcijom, kao što je nazivanje ovih osoba „HIV zaraženima“ ili „pozitivnima“. Ovi termini su izuzetno štetni, jer identifikuju osobe sa HIV po njihovom stanju kao da je to najvažnija stvar, ili čak jedina relevantna stvar u vezi sa njihovim identitetom. Neke zajednice mogu čak izolovati nekoga sa HIV ako saznaju za njihov status.
Ponekad se fanatizam prema osobama sa HIV-om javlja zbog neobrazovanosti, dok je drugi put rezultat prakse i ideja u koje je pojedinac odrastao. Bez obzira na uzrok, HIV diskriminacija je veoma štetna i može imati trajan uticaj na pojedinca koji živi sa HIV-om.
Stalno doživljavanje stigme i diskriminacije zbog medicinske dijagnoze može negativno uticati na mentalno zdravlje i emocionalno blagostanje osobe. Ljudi koji žive sa HIV-om mogu internalizovati stigmu i netrpeljivost sa kojima se suočavaju, doprinoseći negativnoj slici o sebi. U nekim slučajevima, oni sa HIV-om takođe mogu imati veliki strah i zabrinutost oko potencijalnog otkrivanja njihovog stanja svojoj zajednici zbog nepravde i diskriminacije sa kojom se mogu suočiti.
Uobičajeni nalaz kod ljudi sa HIV, koji doživljavaju fanatizam je fenomen koji se naziva „samostigma“. To znači da neko primenjuje stigme povezane sa HIV infekcijom na sebe. Prema istraživanju Centers for Disease Control, skoro 8 od 10 odraslih osoba sa HIV prijavljuje sledeća osećanja.
Osobe sa samostigmom mogu se plašiti da se testiraju na HIV ili da se leče, što može imati štetne posledice po zdravlje. Pored toga, to može obeshrabriti one koji su u opasnosti od HIV infekcije da traže testiranje i metode za prevenciju HIV.
Još jedan važan aspekt prevencije HIV je otvorenost sa seksualnim partnerima o opcijama sigurnijeg seksa. Međutim, HIV stigma može obeshrabriti ove razgovore. Zbog stigme, troje od četvoro osoba sa HIV virusom neće biti otoreno sa svojim partnerom.
Pojedinci se mogu suočiti sa HIV diskriminacijom u različitim aspektima svog života, uključujući obrazovanje, radno mesto, zdravstvenu zaštitu i pravosudni sistem. Čitave porodice osoba sa HIV doživljavaju diskriminaciju. Prema CDC, 1. od 4 osobe sa HIV veruje da se zbog toga što su HIV pozitivni osećaju prljavo ili bezvredno.
Studija iz 2015. godine otkrila je da su sledeći metodi pomogli da se poveća samopouzdanje onih koji žive sa HIV virusom:
Fokusiranje na ove oblasti može se pokazati neprocenjivim za one koji se suočavaju sa stigmom i HIV diskriminacijom.
Osobe sa HIV virusom takođe mogu naći podršku i imati koristi od posete stručnjaka za mentalno zdravlje kao što su psihijatar, psiholog ili terapeut. Ovi stručnjaci mogu pomoći osobama sa HIV da pronađu zdrave načine da se nose sa stigmom.
Jedan od bitnih koraka u uklanjanju HIV stigme je da se otvoreno razgovara o stanju. U mnogim slučajevima, HIV stigma je rezultat nedostatka znanja ili dezinformacija u vezi sa stanjem. Obrazovanje odraslih i dece o uzrocima HIV, načinu prenošenja i životu sa HIV virusom uklanja neke od stigmi. Pored toga, pomaže u ispravljanju pogrešnih shvatanja o stanju. Ljudi treba da budu svesni potencijala diskriminacije i njenih štetnih efekata i da preduzmu aktivne korake u borbi protiv stigme. Kada su zajednice svesne HIV infekcije, to pomaže u smanjenju stigme i diskriminacije i sprečavanju prenošenja HIV virusa. Pored toga, svest znači da ljudi sa HIV mogu tražiti brz i dosledan tretman, bez straha od netrpeljivosti.