„Elitni kontrolori“ su fenomen koji je naučnike usmerio u novom pravcu za istraživanje lekova za HIV. Anonimna žena iz Argentine postala je tek druga osoba za koju se ikada zna da je pozitivna, a da nije pokazala nikakve tragove HIV infekcije. Takozvanoj „pacijentkinji Esperanza“, koja je dobila ime po svom rodnom gradu u Argentini, prvi put je dijagnostikovan HIV-1 tip virusa 2013. godine. Ali, nakon osam godina naknadnih provera i ukupno 10 komercijalnih testova na virusno opterećenje, pokazalo se da ona nema znak aktivne virusne infekcije u telu, a nema ni bilo kakvih dokaza bolesti koje su povezane sa HIV-1 tip virusom.
Kako transplatacija matičnih ćelija utiče na HIV
Dok slučaj ove žene podseća na neke druge poznate pacijente, koji su dospeli na naslovne strane svetskih medija, zbog naizgled pobede nad infekcijom, posebno Timothy Ray Brown poznat kao i „berlinski pacijent“ kome je dijagnostikovana bolest 1995, i „londonski pacijent“ (dijagnostikovana bolest 2003.). Oba slučaja su bila uključena u transplantacije matičnih ćelija za lečenje različitih vrsta raka.
U slučaju „berlinskog pacijenta“, njegova transplantacija ga je neočekivano „izlečila“ od virusa. Ili bolje rečeno, dovela je virus do takvog nivoa trajne remisije da se virus više nije mogao otkriti, čak ni u odsustvu antiretrovirusnih (ART) lekova. Nekoliko godina kasnije, iskustvo „londonskog pacijenta“ imalo je mnogo sličnosti. To sugeriše da Brown slučaj nije bio sasvim jedinstven. Transplantacija matičnih ćelija mogla bi da obezbedi efikasan, iako redak oblik „sterilizacije“ virusa.
Od ovih otkrića, naučnici su postepeno učili više o tome kako tela nekih ljudi ponekad pronalaze prirodne načine da se suprotstave virusu. To uključuje izuzetno retke „elitne kontrolore“, koji izgleda da nekako „ukrote“ virus bez pomoći lekova ili transplantacija.
„Elitni kontrolori“ se bore protiv HIV
Među ovimm elitnim pacijentima, „Esperanza pacijent“ je posebno istaknut. Čak i „elitni kontrolori“ ponekad pokazuju uočljive znake virusa, u zavisnosti od toga koliko se istraživači trude da ga pronađu.
– U maloj podgrupi osoba koje žive sa HIV-1 virusom, koji se često nazivaju „elitni kontrolori“ ili „prirodni supresori“, viremija HIV-1 plazme ostaje trajno neotkrivena komercijalnim testovima lančane reakcije polimeraze (PCR) u odsustvu antiretrovirusne terapije – objašnjava međunarodni tim istraživača u novoj studiji, koju su predvodile Gabriela Turk i Kyra Seiger.
– Međutim, provirusna DNK netaknuta genomom i virusi kompetentni za replikaciju mogu se lako izolovati kod ovih osoba korišćenjem in vitro laboratorijskih testova. Ovo ukazuje da je kontrola virusa bez lekova kod ovih osoba rezultat inhibicije virusne replikacije zavisne od domaćina i ne odražava eliminacija svih ćelija zaraženih virusom – navode autorke ove studije.
Za 8 godina „pacijent Esperanze“ samo tokom trudnoće uzimala lekove
Šta god da se dešava sa „pacijentom Esperanze“ je na sasvim drugom nivou, kažu istraživači. Čini se da je žena postigla „potpuno uklanjanje svih provirusa HIV-1 kompetentnih za replikaciju tokom prirodne infekcije“. Tokom osam godina praćenja pacijentkinje, nakon njene početne dijagnoze u martu 2013., uzimala je antiretrovirusne lekove (ART) samo u jednom trenutku. To je bilo u periodu trudnoće između 2019-2020. Nakon što je rodila svoju zdravu (i HIV-1 negativnu) bebu, prekinula je uzimanje ART. A sveobuhvatni krug testova nije pokazao znake aktivnog virusa.
Prirodni fenomen „elitni kontrolor“
„Ono što „Esperanze“ razlikuje od svih drugih opisanih elitnih kontrolora i kontrolora nakon tretmana je odsustvo detektabilnih intaktnih HIV-1 provirusa i HIV-1 virusnih čestica kompetentnih za replikaciju u velikom broju ćelija“, pišu istraživači. Sličan slučaj je identifikovan ranije, kod kalifornijske pacijentkinje Loreen Willenberg. Ona je imala deceniju odsustva bolesti bez korišćenja lekova i nije bilo znakova intaktnog virusa u analizi mononuklearnih ćelija periferne krvi (PBMC).
Uprkos izvanrednim i veoma obećavajućim navodima koje ove studije demonstriraju u smislu istraživanja HIV, naučnici su veoma oprezni da odvoje šta tvrde u ovim studijama, a šta ne. „Da li to implicira da je naš pacijent razvio sterilizujući lek tokom prirodne infekcije? Verujemo da je to verovatno. ali se ne može dokazati“, objašnjavaju naučnici.
Mogu li pacijenti da razviju sterilizujući lek tokom prirodne infekcije?
– Naučni koncepti se nikada ne mogu dokazati empirijskim prikupljanjem podataka. Oni se mogu samo opovrgnuti. U kontekstu istraživanja HIV-1, to znači da je nemoguće empirijski dokazati da je bilo ko postigao sterilizujući lek. Uprkos tome što ne možemo da nazovemo ovaj naizgled prirodan fenomen „dokazom“, naša nesposobnost da otkrijemo bilo kakav znak tekuće virusne infekcije – uprkos sveobuhvatnoj potrazi – je ogromna pobeda. To je nešto što bi moglo da pomogne naučnicima da preoblikuju granice HIV istraživanja – navode članovi iistraživačkog tima.
Njihovi rezultati, kako naučnici kažu, podižu mogućnost da je sterilizujući lek za infekciju HIV-1, a koji je definisan odsustvom intaktnih HIV-1 provirusa koji se mogu otkriti, izuzetno redak, ali moguć klinički ishod. „To znači da mora biti više ovakvih ljudi“, rekla je istraživač za inkeciju HIV Natalia Laufer sa Universidad de Buenos Aires kada su prvi rezultati slučaja objavljeni.
– Ovo je značajan korak napred u svetu istraživanja leka za HIV. Nakon dijagnoze, testovi „Esperanze“ su nas sve iznenadili. Njen test na HIV antitela pokazao je da je HIV pozitivna, ali nivo virusa je bio neotkriven i nastavio se tako tokom vremena. Ovo je veoma neobično – zaključuje Natalia Laufer.
