Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Petak 13, baksuzni dan ili loša sreća? Pokušajmo sa pozitivnim stavom!

Priredio/la: Ma.R.
9:00 - 13. 05. 2022.

„Kakve su ti misli, takav ti je život“. Da li se u ovoj rečenici krije i ključ snage mentalnog zdravlja koji može čak i malerozni, čuveni petak 13. da okrene u našu korist?

petak 13. Petak 13. je sinonim za baksuzni dan prepun mogućih pehova i loše sreće, koji psiholozi objašnjavaju odnosom pozitivnih i negativnih misli Foto: Shutterstock

Petak 13. je osvanuo, a neki ljudi će ga provesti u strahu. Ovaj dan važi za sinonim loše sreće, malera, sujeverja, pehova. U zavisnosti od rasprostranjenosti ovakvih verovanja, u pojedinim delovima sveta se ide toliko daleko da u hotelima ili stambenim zgradama nema soba i stanova sa brojem 13. Čak se i za 13. sprat koristi oznaka zamene za međusprat. Psiholozi ovaj fenomen objašnjavaju kao jednostavnu pojavu u stanju mentalnog zdravlja pojedinca. Da li je baš tako?

Istorijske činjenice koje objašnjavaju petak 13.

Kathleen M. Pike, psiholog i direktor Global Mental Health WHO Collaborating Centre at Columbia University, proučavala je sve aspekte koji petak 13. svrstavaju u, za mnoge, najmalerozniji dan u godini. Tragajući za psihološkim objašnjenjem, Pike je krenula od istorijske strane ovog fenomena. Tako je i došla do podataka da 13 kao nesrećan broj datira još od Tajne večere. Tada su, po predanju, Isus Hrist i njegovih 13 učenika poslednji put večerali zajedno. Isusa je Juda izdao, i sutradan je razapet.

Vekovima kasnije, tačnije 1307. godine, događaji od jednog petka, 13. oktobra, doprineli su da ovaj dan izađe na glas najzloslutnijeg u godini. Naime, pod pritiskom pape, francuski kralj Filip IV je uhapsio stotine vitezova templara zbog verskih optužbi. Jasno je, prenosi dr Pike, da su njegovi postupci bili posledica moći koja je poslužila kao manevar da se diskredituje verski poredak, i kao izgovor da se kralj oslobodi određenih dugova. Pre nego što je jedan od najpoznatijih među njima, Jacques de Molay, spaljen na lomači ispred katedrale Notre Dame u Parizu, prokleo je sve koji su učestvovali u zaveri. Goreći u mukama, „obećao“ im je nesreću, odnosno lošu sreću.

Petak 13. i loša sreća

Šta je zapravo loša sreća? I u kakvoj je vezi sa našim mentalnim zdravljem, i petkom 13? Prema nekim definicijama, loša sreća je kada nepoznata i nepredvidiva pojava izazove neki po nas neželjeni ishod. U suštini, dobra ili loša sreća je definisana prvenstveno slučajnošću. Ona nije predvidljiva. Odnosi se upravo na nepredviđene događaje koji se ne mogu sa stopostotnom sigurnošću predvideti logički. Oni su, jednostavno, dobri ili loši. Zavise od toga kako se osećamo u vezi sa ishodom nekog događaja ili situacije.

Međutim, po mentalnom sklopu, ljudi su racionalna bića koja tragaju za logičkim narativima u skladu sa osećajem za logiku, red, razumevanje i predviđanje. Dr Kathleen M.Pike daje plastičan primer: ako šapućemo molbu, „dunemo u kockice“ kada igramo neku društvenu igru ili pred ispit dodirujemo neki omiljeni simbol (privezak, uspomenu…), može da se desi da uspemo. Ali, i ne mora. Možda bi ishod bio identičan i bez tih rituala. A možda i ne bi? Jer, ako nismo učili dovoljno, svakako je veća šansa da na ispitu padnemo, nego da ćemo položiti. Čak i ako se provučemo kroz „iglene uši“.

Možemo li da kontrolišemo sreću i nesreću bilo kog dana u godini

Sreća je, prema psihološkom objašnjenju, složena kognitivna kategorija. Da bismo razumeli koncept sreće, i da li će on biti dobar ili loš, potrebno je, kažu psiholozi, da postignemo visok nivo kognitivnog razvoja. To takođe podrazumeva razumevanje koncepta delovanja i kontrole, slučajnosti i predviđanja, uzroka i posledice.

Uz sve navedeno, teško da ćemo se na ličnom pimeru uveriti u to ako nas ne prate pozitivne misli.

Uz pozitivne misli „kucnimo u drvo“ i kada nije petak 13. ne može da škodi

Lično verovanje da smo više skloni dobroj nego lošoj sreći, najvažnija je, tvrdi dr Pike, prilagodljiva kognitivna strategija suočavanja sa životnim okolnostima. Istraživanja kažu da i samo verovanje u sreću zapravo može da nas učini srećnijim osobama. Ljudi koji su nosioci pozitivne energije i ne „prizivaju“ loše događaje, sasvim sigurno su srećniji od onih koji imaju suprotne koncepte. Kada tako razmišljamo, otvaraju nam se nove prilike. Zato, „kucnimo u drvo“ i svakog drugog dana za sreću.

Ako upadamo u neplanirane situacije, ako se i „okliznemo“, bez obzira na to da li je u pitanju petak, 13, maj ili ponedeljak, 2. avgust, pozitivan stav i prihvatanje situacije potpuno će izmeniti našu percepciju, kao i svest o neminovnim posledicama. Psiholozi takođe sugerišu da u svakoj sličnoj situaciji što pre racionalizujemo šta je ono što smo mogli da sprečimo ili na to utičemo, ili ne. Ovakav način razmišljanja će nam sigurno pomoći da se lakše nosimo sa nepovoljnim okolnostima i probudimo nadu u boljitak čak i kada su mračne, tužne i potpuno van naše kontrole.

Sreća kao faktor rizika za razvoj zdravstvenih i mentalnih poteškoća

Poznato je da o pojavi različitih bolesti tela i psihe postoje faktori rizika. Međutim, kada se desi da se razbolimo, često smo skloni da ih potpuno zanemarimo. Teško je izbeći pitanja poput „Zašto baš ja?“ ili „Da li je moguće da baš toliko nemam sreće?“ Zaboravljamo biološke, kao i faktore životne sredine. Međutim, ponekad se stvari relativizuju i na potpuno pogrešan način, koji može da izazove druge brojne posledice po mentalno zdravlje i otežaju lečenje. Jednostavno, postoje situacije koje se ne mogu objasniti samo dobrom ili lošom srećom.

U želji da bolje razumemo, objasnimo ili „ulepšamo“ stvarnost, ponekad pojavu bolesti pripisujemo lošem stavu, lošim odlukama ili prosto nedostatku volje da prihvatimo neke racionalne životne okolnosti. Međutim, suočavanje sa dijagnozama kakve one god bile, uz pozitivan stav, optimizam, nadu, odlučnost i ambiciju da se problemi pobede, kažu psiholozi, već je u startu pola puta. Čini se da čak i samo verovanje u sreću koja će doći pomaže a to, saglasićemo se, apsolutno nema nikakve veze ni sa određenim danom, ni sa konkretnim datumom.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend