Autofagija je jedan od široko zastupljenih načina skidanja suvišnih kilograma i način ishrane koji je sve više u upotrebi naročito pred leto, kada mnogi imaju potrebu da „doteraju liniju“. Ona podrazumeva uzdržavanje od hrane u određenom vremenskom periodu, odnosno, po principu 16:8 sati. „Gladovanje“ bi trebalo da traje dve trećine dana, dok je u toku one jedne trećine dozvoljeno konzumiranje hrane.
Ovakav način ishrane najviše liči na post, a efekti autofagije na organizam su poznati i uglavnom, iskustvo govori, da su oni koji su se pridržavali ovakvog načina ishrane, gubili kilograme, ali i osećali boljitak kako fizički, tako i psihički.
Naučno je dokazano da proces autofagije pomaže ćeliji da se oslobodi otpada, regeneriše telo i usput dovodi do gubitka suvišnih kilograma. I nauka stoji iza pozitivnog efekta autofagije na ljudsko zdravlje.
Autofagija je evolutivni mehanizam u ćeliji koji nastupa u periodima posta, odnosno gladovanja i koji omogućava organizmu da preživi stvarajući energiju reciklažom.
Složenica autofagija se sastoji od dve reči „auto“ što znači „samo“ i „fagija“ u značenju jesti. Ako bukvalno prevedemo ovo to bi značilo „jesti samog sebe“.
Autofagija dobro utiče i na opšte raspoloženje
Pored toga što ovo može da zvuči kao nešto što baš i ne želite da se dogodi vašem telu „da pojede samo sebe“, zapravo je veoma korisno za opšte zdravlje.
To je zato što je autofagija mehanizam koji omogućava telu da ukloni nefunkcionalne, oštećene i bolesne ćelije a deluje i tako što čisti telo od toksina.
Autofagija je u fizičkom smislu istovremeno recikliranje i čišćenje, baš kao da ste pritisnuli dugme za resetovanje na vašem telu. Pored toga, autofagija promoviše opstanak i prilagođavanje kao odgovor na različite stresove i toksine nakupljene u našim ćelijama.
Naučnici su otkrili da post u trajanju od 12 do 24 sata pokreće autofagiju, a smatra se da je autofagija jedan od razloga što je post povezan s dugovečnošću.
Postoji veliki broj istraživanja koja povezuju post odnosno autofagiju sa boljom kontrolom šećera u krvi, smanjenjem upala u organizmu, gubitkom težine, jačanjem imuniteta i poboljšanom funkcijom mozga. Manje količine hrane utiču i na naše mentalno zdravlje, odnosno poboljšavaju opšte raspoloženje posle nekog vremena.
Međutim, ono što jeste problem za mnoge ljude, kada je u pitanju držanje dijete, a naročito kada je reč o autofagiji kao načinu ishrane, jeste kako izdržati da ne jedemo 16 sati.
Za mnoge hrana nije samo zadovoljenje fiziološke potrebe već i „zatrpavanje“ ili zadovoljavanje emocionalnih potreba, zbog čega im vrlo teško „pada“ gladovanje koje podrazumeva dve trećine dana.
Psiholog savetuje kako pobediti gladovanje mislima
Psiholog i psihoterapeut Ljubica Bogetić za portal eKlinika daje konkretne savete kako pobediti gladovanje dok smo na režimu ishrane kakav je autofagija, oslobodimo psihološke zavisnosti od hrane i lako prebrodimo period „gladovanja“.
– Problem zavisnosti od hrane je veoma ozbiljna i široka tema i vrlo često je povezan sa našim emocionalnim stanjima. Ukoliko smo nervozni i anksiozni te emocije najčešće „zatrpavamo“ hranom. To vuče korene još iz detinjstva, jer se kod nas uglavnom briga svodila na taj fiziloški momenta, pa mi nesvesno brižnost vezujemo za konzumiranje hrane, tako da vrlo često kada smo nezadovoljno posegnemo za nekom grickalicom ili jelom – kaže psihoterapeut Ljubica Bogetić.
Ona objašnjava da je zavinost od hrane vrlo često psihičke prirode i da je nekim ljudima veoma teško, kada govorimo o autofagiji kao dijeti konkretno, da zamisle da 16 sati ne smeju da stave ništa u usta od hrane i da samo mogu da piju vodu i nezaslađene napitke.
Postoji nekoliko tehnika kako pobediti gladovanje i pomeriti fokus sa razmišljanja o hrani i o tome koliko vam je još ostalo do prvog obroka.
– Ukoliko osetite potrebu za hranom, jer ste nervozni ili iz navike, prva stvar koju bi trebalo da uradite je ona dobro već poznata – popijte čašu vode. Ona će vam zavarati taj osećaj gladi. Ono što će sigurno biti od pomoći da pomerite fokus sa hrane, jeste fizička aktivnost. Izađite u šetnju ili se odlučite da očistite kuću. Važno je da angažujete mozak nekom aktivnošću kako ne biste mislili na hranu. Naravno, trudite se da se i fizički držite dalje od izazova kakav je frižider – savetuje sagovornica eKlinika portala.
Kako navodi još jedna od tehnika koja vam može pomoći da prevaziđete emocionalnu potrebu za hranom kojom zatrpavate neko nezadovoljstvo jeste i da se fokuisrate na duboko disanje.
– Bitno je da osvestite da ta glad nije zadovoljavanje fiziloške potrebe, već zatrpavanje najčešće nekog emocionalnog nezadovoljstva. I da ona nije realna. Izbegavajte u momentima kada mislite na hranu da gledate televiziju, na primer, jer je to asocijacija na grickalice i hranu što vam u tim momentima nikako nije potrebno i može da dovede do još veće anskioznosti – kaže Bogetić.
Pitanje?kako počinjemo autonomiju 8 sati jela i 16 gladovanja.Ili obrnuto?Pozdrav Natalija