Dan zaljubljenih ili Sveti Trifun? Umesto da se ujedinjujemo oko suštinskih vrednosti, skloniji smo da se delimo i svrstavamo na ovu ili onu stranu. Nažalost, često zaboravimo na ono što bi trebalo da bude suštinska vrednost i jedina istina, a to je ljubav. Na današnji dan o tome iz dve perspektive za eKlinika portal govori popularni voditelj Dragan Ilić, koji je po formalnom obrazovanju diplomirani psiholog.
Suštinsko pitanje praznika bi trebalo da bude da li je naša ljubav vredna i da li je dovoljno negujemo
Dragana Ilića nismo slučajno izabrali za sagovornika baš danas. Medijski je u našim životima prisutan dugi niz godina, na radiju, televiziji, kao aktivista. Njegov duh nedvosmisleno vezujemo za pozitivnu energiju, buđenje, nadu, a bez svega toga, jasno je, nema ni ljubavi. Kao psihologa, za početak ga pitamo: da li je uopšte i kome važno obeležava li se Dan zaljubljenih ili Sveti Trifun, kada je suština ljubavi, pa i proslave ljubavi u nama samima?
– Ljubav je vredna slavljenja. Ovi praznici, bez obzira na kalendar, u sebi nose isto poreklo, još od paganskih vremena, a to je obnova života. Bilo da simbolično orezujete vinograd, u nadi da će iz golih grana opet niknuti lišće i na jesen roditi grožđe, ili će nova ljubav označiti početak novog životnog ciklusa, obnavljanja prirode. Pitanje koje ovi praznici nose u sebi je – da li je vaša ljubav vredna, da li je dovoljno negujete, ima li je uopšte? – uzvraća nam Dragan otrežnjujućim pitanjem već sa namom početku.
Šta kaže psihologija: kada je ljubav potpuna?
Sa aspekta psihologa i teorije: gde je ljubav, i gde bi trebalo da bude uvek?
– Ona je u suštini ljudskog bića. Bilo da je agape, ljubav prema ljudima oko nas, čovekoljublje, ili je eros, ljubav prema nekom, ona mora biti i telesna i duhovna da bi bila potpuna. Potrebno je da imamo osećaj o životu sa drugim, ali nam ljubav daje novu dimenziju i oplemenjuje nas. Uči nas da živimo kroz druge, dobijamo novi kvalitet, od osamljenog i sebičnog “ja“ postajemo “mi“ – mišljenja je sagovornik eKlinika portala.
Ima li romantična ljubav šanse protiv uniformisane, algoritamske
Kao čoveka medija i višedecenijskog medijskog poslenika, pitamo Dragana Ilića i ono što je neizostavno: kakva je danas u definiciji, ali i specifičnoj poziciji ljubavi uloga društvenih mreža i medija? Šta je sa njom danas, u ovom digitalnom, „matriks“ vremenu? Manipulišemo li njome, kupujemo li je i prodajemo, kao i svoju ličnu intimu?
– Oduvek je društvo promovisalo određeni model ljubavi. Romantična ljubav u monogamnoj zajednici gde sami biramo partnera je stara tek par stotina godina, u Srbiji i kraće. U nekim delovima sveta, ona je još uvek u toj formi tabu. Postoji paradoks, da u današnje vreme, kada su osvojene brojne slobode, društvene mreže i mediji u suštini uniformišu ljubavnu vezu. Na društvenim mrežama je algoritam zamenio upoznavanje, a profili su nalik na šture leksikonske upitnike. Samo imamo iluziju izbora, jer je naša komunikacija, pa i ljubavna, uniformisana i unifikovana. Ljubav nije “lajk“ – ne ostavlja sumnju popularni voditelj, koji, inače, nema nijedan profil na društvenim mrežama.
Ljubav je nemoguće definisati, svako to čini prema vlastitom doživljaju
Koji „oblik“ ljubavi Draganu prvo padne na pamet kada mu neko zatraži da ljubav definiše (prema kome, čemu…)?
– Zaista nema odgovora. Svako od nas može da govori samo u vlastitom doživljaju ljubavi, koju upoznaje dok odrasta. Imate po rođenju biološku vezu sa majkom, zatim ocem i porodicom. Kasnije je to veza sa partnerkom/partnerom, zatim bračnim ili vanbračnim partnenom, pa prema deci. Imate i ljubav prema bliskim prijateljima.
Sve su to stepenice koje prolazimo, ljubav tokom života učimo, to je najvažniji deo našeg kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja, jer u sebi sadrži i našu biološku potrebu za produženjem vrste. Mislim da nas ljubav oplemenjuje i čini boljim.
Dve decenije njihovog prijateljstva i saradnje prekinula je smrt Gorice Nešović u oktobru prošle godine Foto: Marko Todorović
Gorica je i dalje u etru, Radio je neka vrsta Kosmičke ljubavi
Rizikujući da pozledimo ranu koja je sigurno još sveža, zamolili smo Dragana da nam dočara jedan mali vremeplov u emisije koje je sa Goricom Nešović radio na ovaj dan. Šta su njih dvoje na taj datum proslavljali?
– Dan zaljubljenih je jedna od tema jutarnjeg programa koju smo u „Buđenju“ redovno pominjali, a kada se, kao u nekim sličnim situacijama kod nas, od ljudi zahteva da se dele i opredeljuju. Gorica i ja smo oduvek voleli da podstaknemo ljude da slave što više. Ta podela je besmislena i pokazuje mnogo ozbiljniji problem našeg društva, a to je isključivost – priseća se Dragan Ilić.
Njih dvoje su proveli dvadeset godina zajedno u jutarnjem programu i to ne bi, prema njegovim rečima, moglo da traje da nije bilo uzajamne prijateljske ljubavi i razumevanja. Zato, kaže Dragan, valjda nije slučajno što je Dan radija 13. februar, dan uoči Dana zaljubljenih. Zahvaljujući Nikoli Tesli, ti elektromagnetni talasi zauvek putuju vasionom, tako da je Radio neka vrsta Kosmičke ljubavi, zbog koje je, emotivno naglašava njen prijatelj i kolega u razgovoru za eKlinika portal, Gorica i dalje u etru.
Ko je jedan od „4 i po muškarca“
Dragan Ilić je rođen 1969. godine u Prištini. Osnovnu i srednju školu završio je u Banjaluci, vojsku u Zadru, a fakultet u Beogradu. Diplomirani je psiholog, bubnjar u nekoliko bendova, trenutno, kako kaže, „sa zamrznutim stažom“. Oženjen je Živanom Šaponja-Ilić i ima dva sina, Danila i Matiju. Karijera ga je vodila od RTV B92, gde je radio od 1994. kao novinar, voditelji i urednik redakcije za kulturu, preko RTS, do Radija S2. Godine 2010. je sa koleginicom Goricom Nešović osmislio i počeo sa relizacijom jutarnjeg programa „Buđenje“.
Aktivno je učestvovao u projektima u oblasti inkluzivnog obrazovanja, zaštite prava trudnica, zaštite životne sredine. Deo je pokreta za borbu protiv depresije „Nesalomivi“ i voditelj sada već čuvenih tribina „Na kafi sa psihologom“, sa značajnom ulogom u širenju svesti o važnosti mentalnog zdravlja, destigmatizaciji i lečenju osoba, koje imaju psihološke poteškoće. Dobitnik je nagrade za tv kritiku „Dušan Duda Timotijević“.
Какве везе „љубав“ има са светим Трифуном?