Šizofrenija (paranoidna šizofrenija) je ozbiljan mentalni poremećaj koji karakteriše pre svega nerealno poimanje i tumačenje stvarnosti koje ima obolela osoba. Obično je prisutna kombinacija simptoma poput halucinacija, deluzija i izuzetno poremećenog razmišljanja i ponašanja, koje narušava svakodnevno funkcionisanje.
Šizofrenija: kako izgledaju simptomi
Ova ozbiljna bolest koja neizostavno zahteva lečenje podrazumeva niz problema sa razmišljanjem, ponašanjem i kanalisanjem emocija. Simptomi mogu da variraju, ali obično su to zablude, halucinacije, neorganizovan govor, razmišljanja i postupci koji odražavaju narušenu sposobnost funkcionisanja. Najčešći i najintenzivniji simptomi šizofrenije su:
- deluzije (sumanute ideje i promisli koje ne odgovaraju stvarnosti i nisu na njoj zasnovane, javljaju se kod većine ljudi sa šizofrenijom, kao i umišljeno proganjanje i ideja da će im neko nauditi)
- halucinacije (ljudi čuju ili vide ono što ne postoji, a to za njih ima punu snagu i uticaj normalnog, proživljenog; mogu biti proizvod bilo kog čula, ali su glasovi najčešći)
- konfuzija u mišljenju i govoru (narušena normalna komunikacija, odgovori na pitanja mogu biti delimično ili potpuno nepovezani; retko, govor može uključivati sastavljanje besmislenih reči koje se ne mogu razumeti – „salata“ od reči i izraza)
- neorganizovano ili abnormalno motoričko ponašanje (nije fokusirano na cilj, nema obavljanja zadataka, otpor jasnim uputstvima, neprikladno ili bizarno držanje, potpuni nedostatak reakcije ili beskorisno i preterano kretanje, tumaranje)
- negacija u svakodnevnim obrascima ponašanja (smanjena ili izgubljena sposobnost za normalno funkcionisanje, zanemarivanje lične higijene, potpuno odsustvo emocija bez zadovoljstva u bilo čemu, bez uspostavljanja kontakta očima, osoba ne menja izraze lica ili govori monotono; može da dođe do gubljenja interesovanja za bilo koje aktivnosti.
Kada se obično javlja šizofrenija u odnosu na pol i godine života
Opisani simptomi mogu da variraju po vrsti i težini tokom vremena, sa periodima pogoršanja i remisije. Međutim, u zavisnosti od osobe do osobe neki simptomi mogu biti prisutni uvek.
Kod muškaraca, simptomi šizofrenije obično počinju u ranim ili sredinom dvadesetih godina. Kod žena, to su najčešće kasne dvadesete godine života. Veoma je neuobičajeno da deca imaju dijagnozu šizofrenije, a retko se prvi put ispoljava i kod starijih od 45 godina.
Simptomi kod tinejdžera koji boluju od šizofrenije
Simptomi šizofrenije kod tinejdžera, odnosno mlađih osoba su slični onima kod odraslih, ali stanje može biti teže prepoznato. Razlog leži u tome što su neki od ranih simptoma šizofrenije kod tinejdžera uobičajeni za tipičan razvoj tokom tih godina kao što su:
- povlačenje ili delimična izolacija od prijatelja i porodice
- slabiji uspeh u školi
- problemi sa spavanjem
- razdražljivost ili depresivno raspoloženje
- nedostatak motivacije.
Takođe, upotreba nedozvoljenih psihoaktivnih supstanci (marihuana, metamfetamini, LSD) ponekad može da izazove slične reakcije i simptome. U poređenju sa simptomima šizofrenije kod odraslih, tinejdžeri mogu biti manje podložni zabludama ili deluzijama, ali i skloniji vizuelnim halucinacijama.
Šizofrenija i lečenje
Ljudi sa šizofrenijom često nemaju svest o tome da njihove poteškoće potiču od mentalnog poremećaja koji zahteva medicinsku pomoć. Stoga je na porodici ili prijateljima da odreaguju i najpre im sugerišu da potraže pomoć. Ako osoba iz vašeg okruženja predstavlja opasnost za sebe ili druge ili ne može da obezbedi minimum normalnog svakodnevnog funkcionisanja, uz opisane simptome, obratite se nadležnoj psihijatrijskoj ustanovi ili hitnoj medicinskoj službi. Procena stručnog lica odrediće tok lečenja.
U nekim slučajevima može biti potrebna i hitna hospitalizacija. Samoubilačke misli i samodestruktivna ponašanja su uobičajeni među ljudima sa šizofrenijom.
