Raskid je nekada neophodan, a povratak partneru često je pre "krpljenje" nego poboljšanje Foto: Shutterstock
Raskid veze je traumatično pa i bolno iskustvo sa kojim se mnogi ljudi teško nose. Normalno je da postoji žal jer u emotivne veze ulažemo svoje emocije, vreme, trud, imamo očekivanja. Međutim, kada je u vezi više loših nego dobrih stvari, raskid je ne samo pragmatično već i neophodno rešenje.
Zdrava veza je ona u kojoj stvari teku naizgled lako. To je funkcionalna simbioza dvoje ljudi, koji uklapaju svoje sličnosti ali i različitosti bez previše „natezanja“ i pokušaja da sve bude savršeno. Naravno, savršenstvo ne postoji, ali je veza koju smatramo funkcionalnom je ona u kojoj oba partnera pre svega balansiraju svoje potrebe ali i očekivanja. Moraju da postoje obostrane granice koje određuju precizna pravila i poštovanje potreba ali i dogovora. Naravno, to je nephodno postići bez otvorene, jasne i nedvosmislene komunikacije. Iskrenost se podrazumeva, od nje sve kreće i ona je osnova za bilo koji zdrav odnos.
Svaki partnerski se menja kroz vreme. Naleti anksioznosti su normalni i na njih utiču i spoljni faktori i lične životne promene i tranzicija i jednog i drugog partnera. Neophodni su adaptacija, prilagođavanje, kompromisi i tolerancija.
Krize u partnerskom odnosu pojaviće se čim trajnije izostaje bilo koji od navedenih faktora neophodnih za funkcionisanje. Jednostavno, par ne uspeva da se odupre izazovima. Najčešće su to neravnoteža između potreba, mogućnosti i očekivanja.
Ako je odnos stabilan, a pripadnost, poverenje i spremnost da se partner sasluša aktivni, pravac je dodabr. Uz sposobnost da se prebrode i iskušenja kakva su nemili događaji a tolerancija i spremnost da se razgovara na visokom nivou, zajednica ima stabilne osnove da izdrži i nadograđuje se. Tako se izbegavaju preke reakcije pa i raskidi kao posledica ekspresivnosti, brzine i plahosti, nezrelosti za odgovaranje svakodnevnim ili iskrslim problemima.
Mađutim, kada se ne može dalje, problemi ne mogu da se prevaziđu i dođe do raskida a razlozi su transparentni, takav tok događaja treba prihvatiti. Ako je u vezi više nemilih nego radosnih događaja, ako oba partnera i okruženje trpe, raskid je jedino racionalno i ispravno rešenje, kažu psiholozi.
Nisu tako retke ni situacije u kojima je „Pomirili smo se!“ ishod. Statistike kažu da se takve veze češće i konačno završe neslavno. Naime, stručnjaci su u takvim šablonima prepoznali koncept „zaglavljenosti“ u nefunkcionalnom obrascu koji ponavljaju. Vezuju ih neke emocije (često diskutabilne) i najčešće ne prepoznaju da je takav obrazac pogrešan. Ovde postoji čitava paleta ponašanja ali je za sva simptomatično da se ponavljaju:
Da li je moguće iz ovakvog koncepta napraviti funkcionalnu vezu?
Moguće je, kažu psiholozi, ali jedino ako oba partnera uvide gde je svako od njih grešio, odnosno, koji deo odnosa je bio nezadovoljavajući i doprineo nefunkcionalnosti. Potrebno je pronaći modus za ono šta i kako bi mogli da promene. Stvari mogu da se poprave jedino ako je oboma u odnosu jasno koji aspekti veze su bili loši, ako svako preuzme odgovornost za svoje ponašanje i promeni ono što je do njega.
Ali, ako veza ponovo startuje „od početka“ a stari problemi su i dalje nerešeni, ponovno nezadovoljstvo i neadekvatno funkcionisanje je pitanje trenutka. Nažalost, samo ljubav nije dovoljna, a ako nema prihvatanja odgovornosti i truda da se partner prihvati sa svim manama i vrlinama, ovakvi pokušaji su oduđeni na propast. Ne samo to – čest je i prelazak, kao i privikavanje na patološki obrazac vraćanja i egzistiranja u lošoj vezi iz koje se ne vidi izlaz, u čemu nikome nije dobro.