Konferencija „Znanje je zdravlje“ odražana u Beogradu okupila je veliki broj lekara kako bi se ukazalo na značaj prevencije, probleme pacijenata, zdravstvenog sistema, kao i o lečenju oboljenja koja su najčešće prisutna u našoj zemlji. Profesorka dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja, govorila je na panelu o zdravstvenom sistemu u Srbiji, značaju preventive i mogućnostima unapređenja rada, sa ciljem da se krene u susret pacijentu i njegovim potrebama.
„Lekar opšte prakse može da uradi mnogo više nego što mu je trenutno omogućeno“
– Godinama smo imali apsurdnu situaciju, da smo kao država nabavljali preskupe aparate, a imali lošu organizaciju rada. Ja o tome govorim desetak godina unazad, kao i o činjenici da lekar opšte prakse može da uradi mnogo više nego što mu je trenutno omogućeno. Jer, primarna zdravstvena zaštita je osnova sprečavanja težih posledica po zdravlje pacijenata, budući da se meni, kao specijalisti na tercijarnom nivou često dešavalo da primim, nažalost, zapuštene pacijente. Radim na ispravljanju tih grešaka, a sada je prioritet i povratak stomatologije u domove zdravlja – istakla je ministarka dr Grujičić.
Pred prepunom salom, ministarka je odgovarala i na pitanja publike u kojoj je bilo mnogo studenata medicine.
– Nisam protiv toga da mlade kolege probaju da rade u inostranstvu. Verujem da je razmena važno sticanje profesionalnog iskustva. Ali, još jače verujem da smo kao lekari dužni da svoje znanje koristimo u državi koja nas je i školovala, dakle prvo rad u Srbiji, pa onda inostranstvo ko želi – poručila je ministarka Grujičić mladim kolegama i najavila još snažnije angažovanje Ministarstva zdravlja na pronalaženju načina za zapošljavanje mladih lekara u manjim sredinama.
Dr Danica Grujičić: Godinama smo imali apsurdnu situaciju, da smo kao država nabavljali preskupe aparate, a imali lošu organizaciju rada Foto: press
I dalje vlada uverenje da je sramota da „duša zaboli“
Profesorka dr Slavica Đukić Dejanović, neuropsihijatar i ministarka prosvete, istakla je da je mentalno zdravlje građana Srbije slično kao i kod ljudi u regionu, pa i u Evropskoj uniji i da nema tu neka velike razlike.
– Iako živimo u modernom društvu i dalje vlada uverenje da je sramota da „duša zaboli“. Iako se u javnosti pominje podatak da u Srbiji oko 200.000 ljudi ima problem sa bolestima zavisnosti, zvanična statistika pokazuje da imamo zvanično 4.000 registrovanih zavisnika koji se leče i dobijaju stručnu pomoć. A znamo da ih ima neuporedivo više. Često mlade osobe u želji da „odškrinu vrata“ raja zapravo ulaze u pakao bolesti zavisnosti. Statistika je pokazala da čak 70 odsto mladih do 30 godina koji imaju shizofreniju, ili je koristilo ili koristi psihoaktivne supstance. Tu dolazi do dualnih dijagnoza, jedno pogoršava stanje drugog. Dokazano je i da neke supstance poput hašiša ubrzavaju nastanak psihoza. Takođe, kod osoba sa bipolarnim sindromom i psihotičnim depresijama udružene su bolesti zavisnosti. Zvaničan stav je da se istovremeno leče obe bolesti, a bitno je da se kod osobe koja ima neku od ovih bolesti uradi testiranje kako bi se videlo da li u krvi ili mokraći ima neku psihoaktivnu supstancu – naglasila je dr Đukić Dejanović.
Smanjivanje posledica je jedan od prvih zadataka i nova strategija
Dr Đukić Dejanović je takođe istakla da je pre pandamije covid 19 počelo da se radi na novoj strategiji za bolesti zavisnosti, da je pandemija to prekinula, ali da su se nakon toga okupili stručnjaci iz ove oblasti i da su rezultati razmene iskustva interesantni. Veoma je važno donošenje nove strategije i akcionog plana.
-„Harm reduction“ ili smanjivanje posledica, je jedan od zadataka i nova strategija mora da predvidi program prevencije i grupa samopomoći vršnjaka koji su ranije imali problem sa bolestima zavisnosti. Mi imamo dobre protokole za lečenje, ali kao društvo moramo da primenimo neke novine, kao što je na primer Hrvatska uradila, što je jedan od naših zadataka – dodala je dr Đukić Dejanović.
Čista apstinencija na duže staze je teška
Psihijatar dr Oliver Vidojević pojasnio je da je prvi cilj uvek da se smanji šteta i da se zato pojavio pristup „harm reduction“ kako bi se smanjila upotreba neke supstance. Čista apstinencija na duže staze je teška, pa se u periodu odvikavanja koriste programi smanjenja štete.
– Ideja je da se na svakom nivou smanji šteta, a da se onda društvo posveti svakome da ima prevenciju. U Francuskoj je, na primer, to uvek modifikovano specifičnim odnosom društva. Metod manje štetnih alternativa se posebno koristi kod pušenja cigareta, recimo u Velikoj Britaniji. Osim preventivnih programa za decu, bitno je da postoje programi za one koji već imaju svoju naviku pušenja i ne mogu da se odviknu bude primenjen način smanjenja štetnosti, uz korišćenje proizvoda koji su manje štetni. Važno je i da se maloletnicima nikako ne prodaju duvanski
proizvodi – smatra dr Vidojević.
Porast novih vidova zavisnosti
Budući da imamo poslednjih godina nove vidove zavisnosti, koje su već ušle u brojne dokumente u zemljama Evrope kroz strategije o prepoznavanju i lečenju, pitanje je vremena da se i Srbija u to uključi i koliko je bitno da psihijatri koji leče bolesti zavisnosti koriste najnovije studije i naučna istraživanja o novinama u ovoj oblasti.
– Mi psihijatri pratimo novine u svemu i gledamo da to prilagodimo našim specifičnim okolnostima. Zapazili smo porast novih vidova zavisnosti koje nisu hemijskog tipa i znamo da postoje određene strategije u toj oblasti u drugim državama. Na osnovu pozitivnih iskustava u svetu, moramo razviti preventivne strategije, savremene i nove, koje uključuju i puno rada sa roditeljima. To treba unaprediti – dodao je dr Vidojević.
Na Konferenciji o zdravlju, koja je održana u okviru obeležavanja 29. Festivala zdravlja Beograd, govorilo se o tome kako se može sprečiti pojava moždanog udara, o glavoboljama, kardiovaskularnim tegobama žena u menopauzi, mentalnom zdravlju, upotrebi veštačke inteligencije u medicini, prevenciji i skrininzima, zdravom životu…
dr Slavica Đukić Dejanović: Iako živimo u modernom društvu i dalje vlada uverenje da je sramota da „duša zaboli“ Foto: press
