Skeniranje očiju moglo bi vrlo precizno da otkrije multipla sklerozu

Skeniranje očiju AI tehnologijom može da bude novi način za postavljanje dijagnoze multiple skleroze, saopštili su naučnici sa Durham University. Istraživači objašnjavaju da bi infracrveno skeniranje mrežnjače moglo da otkrije multiple sklerozu sa „zapanjujućom“ tačnošću i tako bi dijagnoza mogla da se postavi mnogo ranije nego do sada, ali i da započne lečenje. Ovaj pristup tako bi ispunio potrebu u dijagnozi multipla skleroze koja još uvek nije zadovoljena.

Ohrabruje činjenica što je skeniranje očiju novom metodom skoro 100 odsto precizno

Istraživači su koristili kompjuterski program – model mašinskog učenja (AI), koji je obučen da prepozna određene vrste obrazaca. Model je dizajniran da koristi dva različita tipa skeniranja oka za traženje znakova multipla skleroze. Ono što ohrabruje je činjenica da je program imao skoro 100 odsto tačnosti, saopštili su istraživači čija je studija tokom jula objavljena u  Translational Vision Science & Technology.

– Poboljšane dijagnostičke performanse, sa visokom osetljivošću i specifičnošću, pokazuju da ovaj metod može bolje da razlikuje multipla sklerozu od zdravih pojedinaca – istakao je Rahele Kafieh, naučnik sa Odeljenja za inženjering na Durham University u Velikoj Britaniji.

Dva skeniranja očiju bolja od jednog

Oštećenje oka usled pojave multipla skleroze može da utiče na mrežnjaču. Optička koherentna tomografija, jedna vrsta skeniranja koju je novi model koristio, može da pomogne u identifikaciji znakova multipla skleroze, može da prati progresiju bolesti i uoči koliko dobro terapije funkcionišu. Međutim, ostaje nejasno kako uključivanje infracrvene skenirajuće laserske oftalmoskopije, druge vrste skeniranja koja se koristi u modelu, može da poboljša automatsku dijagnozu multipla skleroze.

Rezultati skeniranja očiju bili impresivni, ali uzorak je ipak mali

Kako bi ovo istražili, naučnici su obučili kompjuterske modele da klasifikuju multiplu sklerozu koristeći podatke skeniranja očiju 32 pacijenta sa ovom bolešću i 70 zdravih osoba. Rezultati su bili impresivni, kažu istraživači, ali, „iako obećavaju, ovaj pristup još nije spreman za kliničku upotrebu“. Potrebno je više studija sa većom i raznolikijom populacijom kako bi se videlo da li se nalazi mogu ponoviti.

– Novo istraživanje je preliminarno i zahtevalo bi opsežne dodatne studije validacije pre nego što bi moglo da bude prihvaćeno. Brojevi su veoma mali i ne postoji čvrsta kontrolna grupa drugih subjekata neuroloških bolesti – istakla je dr Patricia K. Coyle, profesor neurologije na Renaissance School of Medicine u Njujorku.