Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Multipla skleroza nije prepreka za potomstvo a uspešno se leči i tokom trudnoće

Piše: Marijana M. Rajić
8:45 - 10. 11. 2022.

Ni primena kortikosteroidne terapije tokom trudnoće nije kontraindikovana, moguća je i tokom dojenja uz dobro poznavanje svih farmakokinetičkih osobina ovog vida terapije, objašnjava Ass.dr Olivera Tamaš, neurolog

Multipla skleroza Ass.dr Olivera Tamaš Ass.dr Olivera Tamaš: Nekada se lečenje pacijentkinja sa multiplom sklerozom odlagalo za period nakon zasnivanja porodice i porođaja Foto: Youtube kanal Društva neurologa Srbije/Shutterstock

Multipla skleroza je autoimuna, hronična neurološka bolest koja se češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Nepredvidivog je toka, a karakteriše je i to da se klinički početak bolesti obično javlja kod žena u reproduktivnom dobu života.

Da li multipla skleroza utiče na začeće i izaziva spontane pobačaje

Prisutne su brojne zablude i dileme povezane sa ovom bolešću i ženskim reproduktivnim zdravljem, mogućnostima začeća, održavanjem trudnoće, akutnim pogoršanjima bolesti, naslednim faktorom, itd. Ass. dr Olivera Tamaš, neurolog Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije najpre ističe u razgovoru za eKlinika portal da na osnovu do sada sprovedenih kliničkih studija ne postoje sigurni dokazi koji bi ukazali da multipla skleroza ima uticaj na plodnost, tačnije sposobnost začeća, spontane pobačaje, trudnoću i porođaj.

– Trudnoća pacijentkinje sa ovom bolešću ne bi trebalo da bude označena kao visokorizična samo zbog dijagnoze mutiple skleroze. Jako je važno da se trudnoća pre svega planira i realizuje tek nakon što je uspostavljena potpuna kontrola bolesti. Značajno je pacijentkinje informisati o što više važnih faktora. Među njima je i taj da uvek treba razmišljati o mogućoj trudnoći pri prepisivanju leka kod onih žena koje su u reproduktivnom periodu – ističe doktorka.

Jesu li simptomi trudnoće drugačiji kada postoji multipla skleroza, šta je sa odlaganjem terapije i da li se lečenje odlaže?

Prema rečima ass. dr Tamaš, najbolje vreme da pacijentkinja koja boluje od multiple skleroze zatrudni je faza stabilne, mirne i dobro kontrolisane bolesti. Pacijentkinju koja planira trudnoću interesuje i da li multipla skleroza pogoršava uobičajene simptome „drugog stanja“.

– Kliničke studije nisu pokazale da su tipični simptomi trudnoće intenzivniji ili da ih trudnica sa multiplom sklerozom teže podnosi. Uz to, ranije se lečenje pacijentkinja sa multiplom sklerozom odlagalo za period nakon zasnivanja porodice i porođaja. Danas znamo da je odlaganje terapije zbog trudnoće neopravdano i opasno, jer je poznato da neuroaksonalno oštećenje počinje već na početku bolesti – ističe ass. dr Tamaš i dalje pojašnjava zašto je ovo pitanje veoma složeno.

Terapija multiple skleroze i trudnoća u odnosu na tip terapije, formu i individualne karakteristike bolesti

Poznato je da medicina danas raspolaže lekovima čija primena nije kontraindikovana tokom trudnoće. Oni se bezbedno primenjuju ukoliko to klinički interes nalaže. Ali, postoji i ona grupa lekova čije je primena apsolutno kontraindikovana. Velika većina pacijentkinja ima jaku želju da se ostvari kao majka, a pri tome može da boluje od različite forme bolesti sa različitom aktivnošću bolesti. Sagovornica našeg portala ističe da je zbog toga neophodan indvidualni pristup pri donošenju odluke o načinu lečenja svih pacijentkinja obolelih od multiple skleroze, koje planiraju trudnoću.

– Pojedini stručnjaci na polju multiple skleroze mišljenja su da kod trudnica sa stabilnom bolešću može da se obustavi terapija tokom trudnoće, ukoliko bolest nije pokazivala kliničku i radiološku aktivnost tokom prethodne dve godine. U tom slučaju, terapija se ponovo uvodi dve nedelje po porođaju. Međutim, značajno je naglasiti da terapija nakon prekida postiže svoj puni terapijski efekat tek nakon nekoliko meseci. Pacijentkinjama sa visoko-aktivnom formom bolesti ne preporučuje se obustava terapije tokom trudnoće, jer može doći do pogoršanja koja bolesnicu mogu da dovedu do značajne funkcionalne onesposobljenosti. Iz tih razloga je izuzetno važan ispravan pristup lečenju koji uzima u obzir čitav niz faktora – naglašava ass. dr Tamaš.

Multipla skleroza i imunomodulatorna terapija, ugrožava li plod?

Za ženske osobe sa umereno aktivnom formom bolesti, preporučuje se lečenje imunomodulatornom terapijom. Kako prema aktuelnim protokolima primena ovih lekova nije kontraindikovana tokom trudnoće, ovim pacijentkinjama se preporučuje da nastave sa istom terapijom tokom trudnoće.

– Dostupni podaci iz drugih nacionalnih registara i dugogodišnjeg postmarketinškog praćenja dejstva imunomodulatorne terapije ne ukazuju na prisustvo rizika od razvoja teških kongenitalnih anomalija ukoliko je pacijentkinja izložena leku u periodu pre začeća i u toku prvog trimestra trudnoće. Takođe, nema dokaza ni za veći rizik od spontanih pobačaja. Dakle, ukoliko postoji klinička potreba, imunomodulatorna terapija može da se koristi tokom začeća, trudnoće i u toku dojenja – kaže ass. dr Tamaš i dodaje:

Šta su rekla klinička ispitivanja?

– Klinička ispitivanja su pokazala da pacijentkinje sa multiplom sklerozom koje su ostvarile zečeće tokom lečenja imunomodulatornom terapijom, imaju bolji ishod i u smislu trudnoće (manji procenat prevremeno rođenih novorođenčadi) i same bolesti (manji procenat pogoršanja bolesti posle porođaja) u odnosu na one koje nisu lečene tokom začeća. Pacijentkinje sa visoko-aktivnom formom bolesti mogu da se pripreme za trudnoću indukcionom terapijom. Ova terapija se primenjuje po principu kratkog kursa doziranja. Terapijski efekat se nastavlja i nakon perioda uzimanja terapije. Tako nakon uvođenja u stabilnu fazu bolesti, u optimalnom vremenu za koncepciju, pacijentkinja sa MS može da planira i realizuje trudnoću.

Mogu li lekovi brzo da se eliminišu iz organizma, a šta je sa muškarcima koji boluju od multiple skleroze

Sagovornica eKlinika portala podseća da postoje lekovi koji zbog svojih farmakodinamskih i farmakokinetičkih osobina zahtevaju poseban režim u planiranju porodice. Ovo se ne odnosi samo na žene, već i na muški deo populacije oboleo od multiple skleroze. Zbog toga je razgovor o planiranju porodice svih obolelih važan deo ranog savetovanja, planiranja porodice odnosno roditeljstva i daljeg toka lečenja, kaže ass.dr Tamaš i podseća:

– Neophodno je poznavanje optimalnog vremena koncepcije, koje je precizno definisano za svaki lek koji se koristi u lečenju multiple skleroze. U nekim slučajevima, zavisno od procene, mogu da se koriste i sredstva za brzu eliminaciju leka iz organizma.

Da li trudnoća dovodi do relapsa i mora li osoba sa multiplom sklerozom da bude porođena carskim rezom

– Pogoršanje bolesti u vidu relapsa može da se očekuje kod jedne četvrtine pacijentkinja, u prva tri meseca po porođaju. Međutim, to ne znači da relaps ne može da nastupi bilo kada tokom trudnoće ili u postpartalnom periodu. Ako se trudnoća dobro planira, mogućnost relapsa se smanjuje – odgovara na još jedno od često postavljanih pitanja ass. dr Tamaš.

Odluku o načinu na koji će se pacijentkinja poroditi, prema njenim rečima, trebalo bi da donese ginekolog/akušer, i to prema akušerskim indikacijama.

– Dete ne mora da dođe na svet carskim rezom samo zbog toga što majka boluje od multiple skleroze. Ukoliko, međutim, postoji slabost karlične muskulature zbog osnovne bolesti, tada bi trebalo razmotriti porođaj carskim rezom – kaže doktorka Olivera Tamaš.

Multipla skleroza, uticaj kortikosteroida i dojenje

Sagovornica eKlinika portala kaže i da nema dokaza o štetnom efektu dojenja na aktivnost bolesti. Uz to, sve je više dokaza o povoljnom efektu dojenja.

– Ni primena kortikosteroidne terapije tokom trudnoće nije kontraindikovana. Štaviše, moguća je i tokom dojenja uz dobro poznavanje svih farmakokinetičkih osobina ovog vida terapije. Važno je naglasiti da bi dojenje trebalo odložiti u periodu od dva do četiri sata posle primene kortikosteroidne terapije, kako bi se izloženost odojčadi svela na minimum. IFN beta – 1a ne prelazi lako u majčino mleko jer su u pitanju veliki polarni molekuli. Procenjena relativna doza ekspozicije za novorođenčad je 0,006 odsto, što predstavlja zanemarujuću koncentraciju. Do sada nisu zabeležena štetna dejstva terapije kod novorođenčadi koja su dojena, ni stručni podaci sa informacijama o štetnim efektima na decu koja su dojena tokom upotrebe interferona beta – 1a. To se odnosi i na glateramer acetat. Uz to, sve je više dokaza koji ukazuju na bezbedno dojenje i pri primeni monoklonskih antitela koja koristimo u lečenju multiple skleroze – navodi ass. dr Tamaš.

Da li se multipla skleroza nasleđuje i da li će dete dobiti bolest od majke

Multipla skleroza je multifaktorijalna bolest i ne spada u nasledne bolesti koje se prenose po Mendelovim zakonima nasleđivanja.

– U slučaju multiple skleroze, reč je o prenošenju predispozicije za nastanak bolesti na potomstvo. Bolest se ne ispoljava odmah na rođenju. Smatra se poligenskom i nastaje usled interakcije većeg broja gena koji pojedinačno imaju mali efekat na ispoljavanje bolesti. Sa druge strane, da bi se bolest ispoljila neophodno je sadejstvo i drugih faktora rizika (faktori životne sredine, loše životne navike, itd). Postoji mogućnost da je u okviru nekih porodica genetska predispozicija veća, pa se samim tim i bolest može javiti češće – objasnila je u razgovoru za eKlinika portal ass. dr Olivera Tamaš, neurolog.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend